Browsing articles in "Tekstovi iz Ekonomista"
Dec 19, 2009
Nenad Zorić
0 komentara

Eldorado za korupciju

gde idu pare

Izgleda da je Kosmet, stvarno, najskuplja srpska reč. Ne samo u onom značenju koje je na umu imao Matija Bećković. U smislu verske i kulturne kolevke, već i u materijalnom. No, opet se ne misli ni na onaj, toliko puta pominjani, lignit -već na svež novac iz budžeta. Ali i javnih preduzeća.

Odluka da se iz budžeta Srbije daje novčana pomoć srpskom i nealbanskom stanovništvu na Kosmetu doneta je gotovo pre devet godina kako bi se pomogao "taj živalj dole". Međutim, kako kažu, sagovornici Ekonom:east magazina pare ne odlaze u prave ruke, ne služe jačanju institucija u južnoj srpskoj pokrajini, nego za bogaćenje već bogatih ljudi u Beogradu i kupovinu nekretnina po centralnoj Srbiji.

Kol’ko para

"žBudžet ministarstva za KiM u narednoj godini biće četiri milijarde dinara", kaže za Ekonom:east Oliver Ivanović državni sekretar ovog ministarstva. On dodaje da se tačna cifra novca koji se izdvaja za Kosmet ne zna jer pojedina ministarstva zasebno izdvajaju novac a davanja nisu samo iz budžeta, već postoje i pojedinačne donacije koje daju opštine, Vojvodina, grad Beograd.

"žIzdvajaju se sredstva za plate lokalnih samouprava, projekte povratka, humaniratne svrhe. Ali imamo i sredstva koja izdvaja NIP za izgradnju infrastrukturnih projekata ", pojašnjava Ivanović. Dosta novca odlazi i na socijalna davanja, a oko 25 hiljada ljudi je na platnom spisku. To su pre svega budžetske ustanove, lokalna samouprava, zdravstvo, školstvo.

Nezvanično se pak može doći do podatka da za oko 12 hiljada radno angažovanih u sistemu školstva, zdravstva i lokalne samouprave na Kosmetu, država izdvaja po hiljadu evra u proseku, što je oko 12 miliona evra mesečno. Na godišnjem nivou je to cifra od oko 144 miliona evra.

Opširnije »

Nov 13, 2009
Nenad Zorić
4 komentara

Stari laloški valcer

ukrovili

Bojan Pajtić je premijer. Godinu i četiri meseca (487 dana) posle formiranja Vlade Srbije, 397 dana od kad je vojvođanska skupština utvrdila (prvi) tekst predloga Statuta AP Vojvodine i samo tri dana manje od broja noći koje je Goran Knežević prespavao u pritvoru.

Dobro, da sad ne sitničarimo, neće Pajtić biti šef u republici već u pokrajini ali je, iz ove perspektive gledano, Tadiću možda bilo bolje ga da je onomad odmah pustio da bude predsednik Vlade Srbije.
Ne bi ni tad ovom sposobnom autonomašu falilo apetita, ali bi u svakom slučaju bilo bar manje muke oko Vojvodine.
Možda ne bi bio ni autonomaš. Ovako je (samo) “prvi u svom selu”. Ako tome dodamo da će “selo” imati i svoju razvojnu banku, akademiju nauka i ukupno 153 nove nadležnosti, onda je uspeh još veći.

Tehničke greške i fakti

No, nemojte sve uzimati zdravo za gotovo. Nije uvek sve onako kako piše. Piše i na bilbordima po Novom Sadu da je on “sada glavni grad” pa nije. Već samo glavni administrativni centar i sedište pokrajinskih organa.
Možda je zbog toga i Odbor za propise AP Vojvodine uočio u tekstu Statuta “izvesne tehničke greške” pa je ispravke u kojima je, između ostalog, “definisan položaj Grada Novog Sada, kao glavnog, administrativnog centra AP Vojvodine”, ponovo poslao u Skupštinu Srbije.

Takođe, nemojte se iznenaditi ako tehničke greške još koji put budu uočavane jer se ova zapeta iza reči “glavnog” neće svideti Ivici Dačiću.
Nema ni dve vlade, već je samo termin “izvršno veće” zamenjen terminom “vlada”. Kažu, zbog evropske prakse.

Zato, pitanje je koliko će se i ova nova 153 prava stvarno i u kom obliku primenjivati u praksi jer će nadležnosti u oblasti obrazovanja, vodoprivrede, šumarstva, prostornih i regionalnih planova, zavisiti od usaglašavanja sa republičkim organima. Pitanje je i koliko su ove nadležnosti nove jer ih je većina nastala Omnibus zakonom usvojenim još 2002.

Ono što stvarno, i bez tehničkih grešaka, piše u novom Statutu jeste da ova pokrajina ne može donositi zakone, da će umesto “međunarodnih ugovora” moći da sklapa “međuregionalne sporazume”, da će moći da otvara samo ekonomska predstavništva u Evropi i Briselu ali i to samo uz saglasnost Vlade Srbije.

Opširnije »

Sep 18, 2009
Nenad Zorić
0 komentara

Hleba, a ne igara

???

Partija koja građanima ponudi povećanje zarada i daleko bolji životni standard, ali pre svega uspe da ubedi birače u ostvarivost obećanog, osvojiće najviše glasova na prvim narednim izborima.

Međutim, izbora i nema zbog toga što umesto povećanja imamo smanjenje zarada i talase otpuštanja, što je standard sve slabiji, što bi izlaznost u ovom trenutku bila jedva 40 odsto ukupno upisanih birača koji su nepoverljivi, koji nemaju nadu da bi bila formirana dobra vlada i koji (čak 53 odsto njih) misle da zemlja ne ide u dobrom pravcu.

I neće ih (izbora) ni biti, u narednih godinu dana ili najmanje šest narednih meseci, kako tvrde Ekonomistovi sagovornici.

Vlast određuje tajming

Istoričar Čedomir Antić smatra da posle intervencije MMF-a i otklanjanja pretnje izglednog bankrota države, izbori neće biti održani tokom narednih šest meseci. Iako, kako kaže, sledeća godina može biti krizna, izvesno je da će neuspeh privatizacije biti manji nego što je to bio slučaj ove godine.

"žImajući u vidu političke i ekonomske okolnosti kao i raspored moći partija, a to je ipak nešto što se ne menja preko noći, mislim da će ova vlada da potraje i da ipak neće biti izbora sledeće godine", tvrdi za Ekonomist Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a.

"žParlamentarna istorija "Druge republike" (Srbija posle 1990.) pokazuje da izbore nikada nisu izazivali narodno nezadovoljstvo (sa izuzetkom decembarskih izbora 2000. koji bi takođe bili nemogući bez puča unutar Miloševićevog režima), kriza ili moć opozicije (2003. izbore je izazvala tiha podela u DS-u)", kaže za Ekonomist Antić dodajući da izbore može izazvati neslaganje u DS-u ili sukob u odnosima u vladajućoj koaliciji, prvenstveno na relaciji DS-G17 "pošto ostale stranke mogu biti zamenjene ili njihovi poslanici mogu biti promenjeni". Antić smatra da će do krize u DS teško doći dokle god je Tadić predsednik Republike, ali je ne isključuje u odnosima sa G17 plus.

"žMeđutim, mislim da je ova stranka uglavnom pod kontrolom DS-a (što je pokazala afera Krišto) i da bi Dinkićev pokušaj da samostalno deluje i obori vladu doveo do njenog raspada. Dakle, najizglednija mogućnost za vanredne izbore je da vlada tokom 2010. ili 2011. postigne nekakav uspeh", konstatuje Antić uz ogradu "u politici je sve moguće, a za društva kao što je naše svetske krize su najopasnije u vreme kad su na izmaku".

Motiv…

Osim ovog, opipljivog uspeha vlasti, šta bi još mogla da bude tema i lajtmotiv koji će motivisati apstinente da promene svoj stav a glasače opredeliti da daju podršku nekoj partiji.

Đorđe Vuković smatra da je teško odrediti neku temu koja bi mogla da bude diferencija specifika i koja će jasno razdvoji političke partije.

"Izbori će se zasnivati na potpuno drugoj stvari. Ne na temi nego na poverenju u lidera i u stranku da će stvari vezane za ekonomiju, međunarodnu saradnju i bolji standard da se obistine. Znači, stranke će se razlikovati samo u tome da li imaju ili nemaju poverenje građana da će to ispuniti", tvrdi Vuković za Ekonomist. On smatra da više neće biti preovlađujuće šta treba uraditi, pa čak ni kako nešto treba uraditi, već će na prvim narednim izborima ključno pitanje biti da li stranke sa svojim kadrovima to "šta" i "kako" stvarno mogu i da urade.

"Ukoliko budemo dobili status kandidata za EU, što nažalost u manjoj meri zavisi od nas, biće nam otvoreni bogati fondovi pa će svakako biti o tome reči. Naravno, govoriće se i o korupciji", dodaje Čedomir Antić koji smatra da će državne, ustavne, nacionalne teme kao i teme o privredi i kulturi biti, kao i obično, u drugom planu.

"Pitanje Kosova i Metohije je zatvoreno 1999. kad narodno nezadovoljstvo nije bilo dovoljno veliko da Miloševića obori sa vlasti, niti izazove izbore. Za legaliste ono je stavljeno na stranu 2008. kad su građani uslovni SSP i bajati sporazum oko Zastave pretpostavili zvaničnoj državnoj politici prema Kosovu i Metohiji", pojašnjava svoj stav Antić. S druge strane, dodaje, odnos prema EU je, naravno, drugačiji.

"Tu se radi o nekakvom novcu i standardu koji toliko znače našem socijalno-radikalnom društvu, a politička elita je posebno zainteresovana za ovaj projekat zbog brojnih sinekura koje im pridruživanje u ovaj birokratski raj stavlja u izgled", zaključuje Antić.

Dakle, tražiće se rezultati, poverenje i kadrovi.

Nekih opipljivih rezultata nema poodavno. Čak i da Srbija od januara sledeće godine bude stavljena na belu šengen listu, da do kraja godine preda zahtev za kandidaturu u EU, Ratka Mladića isporuči Hagu i odblokira SSP "“ to nije nešto što se maže na hleb i sa čime se ide na izbore.

…i poverenje

Poverenje je, prokockano još ranije, a trenutno ponašanje ga samo dodatno povećava. Kako verovati nekome ko je, na primer, samo o smanjenju javne administracije od maja do septembra meseca dao toliko oprečnih izjava.

Od toga da je potrebna reforma ovog sektora, da se to ne može uradi zbog nedostatka novca za opremnine, do naknadne pameti da se ipak mora krenuti sa "istorijskom reformom" i smanjenjenjem 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih već u januaru naredne godine (premijer Mirko Cvetković i ministar ekonomije Mlađan Dinkić), ili prvo osam a onda dve hiljade birokrata manje (ministar uprave i lokalne samouprave Milan Marković), ili 14.000 prekobrojnih (ministar finansija Diana Dragutinović) ili 50.000 prekobrojnih (koje je, najtačnije, izbrojao guverner Radovan Jelašić).

Kako, s druge strane, verovati nekome ko je 18 godina (Nikolić i Vučić) pričao jednu priču, kleo se u granice svih srpskih zemalja, optuživao i preslušavao glavne urednike, dobijao državne stanove i osip na pomen neke zapadne zemlje, a danas brani slobodu medija, komunicira sa stranim ambasadorima i Evropu pominje tri puta u istoj rečenici. Kako verovati ovom dvojcu koji se svako malo pozivao na kumovske veze sa Vojislavom Šešeljem, inaugurisao ga u najvećeg srpskog intelektualca i heroja a onda naprasno konstatovao kako je dobro što je došlo vreme da ne "moramo nositi majice sa kojekavim likovima".

O kadrovima da i ne govorimo. Oni su isti decenijama, ako ne računamo promene stajlinga, garderobe i bedževa.

Sep 12, 2009
Nenad Zorić
0 komentara

Iz šupljeg u “novi Fijat”

u toku je presipanje

Naredne godine neće biti izbora. Dobro ste pročitali. Iako je ovo Srbija, iako se stvari, bar u zoni politike, menjaju brzinom svetlosti i iako će biti još pregršt situacija sličnih onoj pre izglasavanja izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju. U tome se slažu (gotovo) svi. Kao što izlazak na birališta u ovom trenutku ne odgovara (gotovo) nikom.

Tačno je da bi (prema najnovijem istraživanju Stratedžik marketinga) Tadićeva Demokratska stranka i Nikolićeva Srpska napredna stranka osvojile najviše glasova da su izbori bili krajem avgusta ove godine. Ali je isto tako tačno da bi samo još Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije prešle cenzus. Da se Liberalno demokratska partija i Socijalistička partija Srbije vrte oko censusa. Da Mlađan Dinkić ima (i lični i stranački) najlošiji rejting otkad se bavi politikom. Da bi izlaznost na tim izborima bila vrlo mala i prelazila bi jedva 40 odsto od ukupnog broja upisanih birača. Da su birači nezadovoljni, nepoverljivi i da nemaju nadu da bi bila formirana dobra vlada. Najzad, za izbore je potrebna tema, a nekog novog Fijata nema na vidiku.

Naime, čak i da Srbija od januara sledeće godine bude stavljena na belu šengen listu, da do kraja godine preda zahtev za kandidaturu u EU, Ratka Mladića isporuči Hagu i odblokira SSP – to nije nešto što se maže na hleb i sa čime se ide na izbore. Zbog svega toga, njih najverovatnije neće biti sve dok traje kriza, dok pada ekonomija i dok 53 odsto birača prisutnih u Srbiji misli da zemlja ne ide u dobrom pravcu.

"žKrpljenje" većine

Šta onda predstavlja trenutno pregrupisavanje na političkoj sceni. Formiranje Unije regiona (Mlađan Dinkić), Socijaldemokratske partije Srbije (Rasim Ljajić), Socijaldemokratskog pokreta (Dušan Janjić) i Čovićeva najava ponovnog aktiviranja sa njegovom Socijaldemokratskom partijom. Šta je cilj saveza Demokratske stranke sa Vladanom Batićem i najava istog takvog saveza sa Draškovićevim SPO, novom Ljajićevom partijom i (sve češće pominjanog) ugovora sa Jovanovićevim LDP.

Ugovori o saradnji stranaka predstavljaju, prema dr Slaviši Orloviću, docentu Fakulteta političkih nauka, formalizovanje saradnje vladajuće koalicije sa onima koji podržavaju evropski put Srbije i osiguravaju parlamentarnu većinu a motivi i razlozi za osnivanje ili "prepakivanje" nekih stranaka, dodaje, mogu biti različiti.

"žTo su potreba (pre)registracije nakon usvajanja novog Zakona o političkim strankama, uverenje da se na slabostima vlasti i opozicije može graditi alternativa, popunjavanje prostora strankom socijaldemokratske orijentacije između SPS-a i DS-a, taktički potezi u strahu od izbornog cenzusa, strah nekih stranaka od eventualne "velike koalicije" DS i SNS-a, ali i aspiracije određenih ličnosti sa permanentnim političkim ambicijama da se još jednom oprobaju", precizira Orlović za Ekonomist magazin.

Jedan drugi Ekonomistov sagovornik konstatuje da je trenutna situacija na političkoj sceni slična onoj iz 2002. i 2003. kad je, takođe, parlament bio haotičan, ali je premijer (Zoran Đinđić) bio jak.

"žSad imamo ogroman autoritet Borisa Tadića i nemamo parlamentarnu većinu koja to podržava. I on mora da petlja. A to su ovi razni neverovatni savezi", kaže naš sagovornik, inače dugogodišnji dobar poznavalac političkih prilika.

Smrt ideologije?

Trenutno u Srbiji ima više od 20 stranaka koje, barem imenom, asociraju na socijaldemokratsku orjentaciju – što mnogima daje osnov za tvrdnju da je ovaj deo političkog spektra prenaseljen. U isto vreme ima jednak broj onih koji tvrde da je prostor na levici prazan – što može da znači ili da partije koje sebe nazivaju socijaldemokratskim ne rade dobro svoj posao ili da ih se birači plaše i ne prepoznaju najbolje. Ako pri tom znamo da istraživači javnog mnjenja na pitanje: da li ste levičar ili desničar, dobijaju odgovore koje ne možete uhvatiti ni za rep ni za glavu, odnosno da nema nijedne strane koja je doživljena kao čista levica ili čista desnica – možemo li govoriti o smrti ideologije?

"žTreba prvo videti gde je ideologija bila i da li je uopšte postojala kako bismo mogli da tvrdimo da je umrla", konstatuje jedan naš sagovornik. On dodaje da se građani opredeljuju stomakom, da ne čitaju novine i podvlače šta je koji političar rekao već da stvaraju utisak o (najčešće) lideru neke stranke.

S druge strane, Slaviša Orlović kaže da su u Srbiji kolektivističke ideologije smenjivale jedna drugu, na primer, nacionalizam umesto komunizma i podvlači da je potrebno razlikovati koalicije koje su više personalne a manje programske, od programa kao osnova dobijanja poverenja građana i ispunjavanja izbornih obećanja.

"žPolitičari su ideološki indiferentni i interesuje ih samo vlast. Težnja ka vlasti je važnija od ostvarivanja programa, a samim tim i od ideologije. Tamo gde nije struktuiran stranački sistem, preovlađujuća odrednica izbornog ponašanja je vezana za ugled i autoritet ličnosti i tu je reč o glasanju za ličnost", precizira Orlović. Od dodaje da se, ipak, može zapaziti blagi trend da partije sve više vode računa o programskim principima, naročito u vreme izbora.

"žGlobalno gledajući, nije toliko došlo do "kraja ideologije" (Danijel Bel), koliko su ideologije postale svedenije, kompetitivnije i operacionalizovanije. Deideologizacija stranaka polazi od pretpostavke da se stranke sve jače susreću na nekoj srednjoj poziciji okupirajući centar, naročito u ekonomskim pitanjima", zaključuje Orlović.

Dve velike partije

Ova ekonomska pitanja biće u narednim mesecima i godinama ključna i dok na tom polju ne dođe do poboljšanja neće, kao što rekosmo, najverovatnije biti ni novih izbora. Ljajiću raste popularnost ali su prognoze da neće postići neki zapaženo veliki uspeh. Zato se sve vreme priče o novoj partiji govori i o savezu sa DS-om, nauštrb kojeg bi, uostalom, on i mogao da raste. Dinkić još nije uspeo da profiliše novu partiju ali i ona se u ovom trenutku percipira gotovo isto kao G17 plus, dakle nikad lošije. No, teško je usuditi se na tvrdnju da je ovo njegova labudova pesma, pogotovu ako se zna da je u sličnoj situaciji bio i pre poslednjih izbora, ali je u parlament ušao kao treća najjača partija.

Nepobitno je da se dogodilo ono što su mnogi godinama (možda ne baš sa ovim strankama) priželjkivali i prognozirali, odnosno da su se izdvojile DS i SNS kao dve velike partije. Da će one i dalje imati najveći potencijal među neopredeljenim biračima i da bi rejtinzi malih stranaka mogli da budu još manji kako vreme bude odmicalo. I primicao se neki novi Fijat.

Aug 28, 2009
Nenad Zorić
0 komentara

Mladić u najavi

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je prošle nedelje da ima pomaka u potrazi za haškim beguncem Ratkom Mladićem i izrazio očekivanje da će Mladić biti uhapšen do kraja ove godine.
"Očekujemo to. Akcioni tim i državni vrh svakodnevno i uporno rade na ostvarenju konačnog cilja – da lociramo, uhapsimo i predamo tribunalu Ratka Mladića i Gorana Hadžića", rekao je Vukčević.
On je ponovio da postoji dobra koordinacija svih službi i državnih organa, politička volja za hapšenje Mladića kao i svest da je svaki dan odlaganja veliki gubitak za Srbiju.
Ratko-Mladic
Da nije kao što jeste i da pre ove nije bilo pregršt – što Vukčevićevih, što Ljajićevih – najava "da će Mladić biti uhapšen do kraja godine" ovu izjavu bismo tretirali kao prvorazrednu vest. Ovako možemo licitirati da je Mladić lociran ili da se barem došlo do nekih konkretnijih podataka o njegovom kretanju i skrivanju, da je Vukčević dao izjavu u funkciji konstantnog spremanja javnosti na "pravu vest" ili, najzad, da je u pitanju samo pravdanje za primljenu platu. Ono što je sigurno jeste da će i "kraj godine doći" pa bi od Mladića u najavama mogli da dođemo i do Mladića u Hagu.

Pages:«123456»