Browsing articles in "Tekstovi iz Ekonomista"
Mar 25, 2010
Nenad Zorić
3 komentara

Valjanje u državnom blatu


Ilustracija: L.Bodroza

Navijači Crvene zvezde saznali su prošle nedelje da grb njihovog košarkaškog kluba star 65 godina vredi 300.000 evra.  Da je osnovni račun blokiran duže od pet godina, da je klub poslovao preko računa sestrinskih firmi koji su takođe blokirani, da se duguje menadžerima, povericioma, donatorima. Najkraće rečeno Bogu i narodu. Pa čak i za stanove, struju, telefone…  Ukupno “12 miliona evra i plus” kako je saopštio novi predsednik Vladislav Lučić na konferenciji za novinare koja je za cilj imala upoznavanje javnosti sa stanjem i klubu i najavu revizije poslovanja koju bi uskoro trebalo da završi KPMG.

Nemoć države

“Mi smo u klub došli bez dinara, oni koji su ranije prolazili imali su, možda, neke koristi. Revizija je počela kao što smo obećali, želimo da vidimo kako je novac trošen. Imamo mnogo štetnih ugovora. Crvena zvezda je svake sezone dovodila skupog trenera i desetak skupih igrača. Budžetom od pet miliona evra i oni koji nisu košarkaški stručnjaci mogu da naprave kompetitivan tim”, dodao je Lučić koji je svojim izlaganjem otvorio Pandorinu kutiju, prema jednima, odnosno “otkrio toplu” vodu prema drugima.

Ovo prvo zbog toga što je, hteo – ne hteo, prozvao i osumnjičio za lopovluk ili u najmanju ruku nesposobnost sve dosadašnje rukovodioce, ali i ljude koji su, valjda, glasali da on bude tu gde jeste. Ovo drugo zbog toga što je nekoliko dana posle ove konferencije izašlo na videlo da situacija nije ništa bolja ni u ostalim gigantima nekadašnje jugoslovenske košarke.
Tako je ispalo da velika petorka NLB lige, ukupno duguje 36.000.000 evra: Partizan i Olimpija (po 4.000.000), Cibona (8.800.000), Zadar (7.400.000) i Crvena zvezda (12.000.000). Klubovi za koje – uz Split (nekadašnju Jugoplastiku, višestrukog prvaka Evrope koji se već godinama ne takmiči u regionalnom takmičenju) i makedonski Rabotnički ““ navija 95 odsto stanovništva počivše države dužni su, ne baš kao Grčka, ali ipak toliko da ih ni grčki brodovlasnici koji vole da se rasipaju novcem ne bi tako lako vratili sa litice provalije.

I tu dolazimo do srži problema. Nemoći države. Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su vlade u ovim državama na vreme donele zakon o sportu i u okviru njega model privatizacije posle koga bi se znao stvarni vlasnik. Nije važno da li je to jedan čovek sa imenom i prezimenom ili su to, kao u Barseloni u Realu, sosiosi, odnosno pojedinačni vlasnici akcija kluba koji na izborima glasaju za one koji će upravljati njihovim vlasništvom. Ključno je da u klubovima mora postojati titular, kako bi se znao red. Jer, finansije su daleko stabilnije u Cedeviti, Zagrebu, FPM-u, Hemofarmu, Širokom i Heliosu.
Dakle, u privatnim klubovima. Dok u ostalim sportskim kolektivima (računajući tu i fudbalske klubove) transformacija još nije ni Opširnije »

Feb 12, 2010
Nenad Zorić
0 komentara

Funkcioneri ko proleteri

ilustracija Lazar Bodroza

"Uči kad nisi hteo da kopaš", parafraza je koja za vreme ispitnog roka kruži među studentima.
I tako oni koji nisu hteli da kopaju – uče, sve nadajući se uhlebljenju. "Ma, valjda će se isplatiti, naći ću neki posao. Ako ništa, idem u politiku", naglas razmišljaju.
Ovakve konstatacije za uzrok imaju visok stepen nepoverenja građana u političare koji ih predstavljaju. Naravno, pod uslovom da oni nisu ili će biti ti političari. Tad zavijaju kao crkveni miševi. Ali u Armanijevim odelima.

Napredak

Zato je, da podsetimo, oktobra 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (počeo da se primenjuje 1. januara 2010.) koji je deo Strategije za suzbijanje korupcije, obaveza Srbije prema preporukama GREKO mehanizma Saveta Evropa, ali i uslov za ukidanje viza građanima Srbije za EU. U delokrug rada Agencije spada i kontrola primanja i imovine funkcionera, koji su do 1. februara 2010. morali da prijave svu imovinu koju poseduju, kao i imovinu članova njihove najuže porodice.

Ove izveštaje je u zakonskom roku podnelo 14.643 funkcionera, dok je njih 1.300 dostavilo izveštaje posle propisanog roka, sa nepotpunim podacima, ili na starim obrascima.
Zorana Marković, direktor Agencije istakla je da broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona, posebno ako se ima u vidu da je Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa ranije podneto oko 6.000 izveštaja.
Sa ovakvom konstatacijom saglasan je i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija koji smatra da se ovaj broj prijava može smatrati uspehom. "Ovaj podatak bi trebalo sagledati u kontekstu ukupnog broja ljudi koji bi trebalo da podnesu izveštaje", precizira Nenadić za Ekom:east dodajući da "koliko ih god bilo, činjenica je da postoji veliki napredak u odnosu na doba važenja ranijeg zakona, a očigledno da je uticaja imalo i to što je zakonodavac sada propisao strože sankcije".
Zorana Marković konstatuje da izveštaji i dalje pristižu, ali da je teško proceniti koliko je funkcionera u Srbiji obavezno da podnosi izveštaje o imovini i prihodima, "jer je još u toku prepiska sa državnim organima i institucijama o broju funkcionera, ali da bi se moglo oceniti da ih je oko 18.000, najviše 22.000 do 25.000".

Kontrola

Direktorka Agencije ističe da je nedostavljanje izveštaja o imovini i prihodima, kao i davanje lažnih podataka, krivično delo, navodeći da je više od 95 odsto najviših republičkih funkcionera ispunilo tu obavezu u zakonskom roku. Zorana Marković još kaže da je u procesu izrada Registra funkcionera, kao i da će uporedo biti obrađivani izveštaji koji će, po zakonu, biti javno objavljeni na sajtu Agencije.

Dakle, svaki građanin će na sajtu te institucije moći da ostvari uvid u imetak koji će funkcioneri biti u obavezi da prijave. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije dodaje da je na sednici Odbora odlučeno da se ne objavljuje visina štednih uloga ukoliko to funkcioner ne želi, već će u toj rubrici stajati – ima, odnosno, nema ušteđevinu. "Jer prigovor je bio da bi neki kriminalac, ili kriminalna grupa, taj podatak mogao da zloupotrebi i da recimo kidnapuje nekog od članova porodice funkcionera, a da potom traži otkup u visini ušteđevine", pojašnjava Čupić.

Pošto, neki od izveštaja još pristižu, preciznijih (zvaničnih) imovinskih karata još nema, ali su se u medijima mogle videti izjave političara i podaci o tome šta i koliko poseduju. Jednom rečju, ništa. Da im nije onih brendiranih odela, bili bi stvarno kao gore pomenuti miševi. Ispade nekako, čitajući novine, da je Srbija (ponovo) postala zemlja proleterska. Opširnije »

Feb 5, 2010
Nenad Zorić
0 komentara

Holandski scenario

promena klime

U politici, čini se, ne važi pravilo da se, dok je u toku, ne sme uticati na sudski proces.
Pa je one koji su pomislili da će neka ozbiljnija priča i tenzije na Kosmetu sačekati savetodavnu odluku Međunarodnog suda pravde o samoproglašenoj albanskoj nezavisnoti prvo, još jednom, razuverio Milo Đukanović. A onda i Piter Fejt, administrator takozvane civilne misije EU na Kosmetu.

"žPraktične koristi"

"žStrategija za sever Kosova", naziv je plana kojim civilna misija i vlada u Prištini žele da uspostave kontrolu nad severnim delom Kosmeta. Formiranje zasebne opštine Severne Kosovske Mitrovice je, prema ovom dokumentu, najvažniji korak u nastojanju Prištine da uspostavi vlast nad severom i da se Srbima koji tu žive akcenat stavi na "praktične koristi" od decentralizacije, kako bi se zaobišla činjenica da "osnivanje nove opštine Severna Mitrovica označava i prihvatanje nezavisnosti Kosova".

Fejtova strategija predviđa i pojačano Opširnije »

Jan 22, 2010
Nenad Zorić
6 komentara

U ime naroda i opozicije

udaranje na emocije gradjana

"žKad čujem reč narod, uhvatim se za onu stvar", rekao je svojevremeno Živojin Pavlović, zgađen manipulacijama koje se čine.
Neophodno je da se narod (stvarno) pita, a pogubno kad se narod (nazovi) pita i suštinski koristi za opravdanje odluka koje je smislila manjina kako bi lične interese predstavila kao opšte. Sad je samo potrebno biti pametan i videti koja je, od nekoliko manjina, manje u krivu.

Zato u poslednje vreme reč referendum (narodno izjašnjavanje) opasno preti da zameni godinama najskuplju srpsku reč Kosmet. Referendum u Republici Srpskoj, pre toga referendum u Crnoj Gori, još ranije referendum o stranim čizmama na srpskoj teritoriji koji kasnije nije poštovao ni onaj koji ga je raspisao, referendum o novom Ustavu, a inicijativa 200 javnih ličnosti da se narod izjasni o ulasku Srbije u NATO pakt, samo je najnovija u nizu.

Trenutak i motiv

Pojedini akademici, bivši fudbaleri, sveštenici, pisci, političari, novinari i umetnici navode da postoji bojazan da bi se "odluka o članstvu Srbije u NATO mogla doneti iza zatvorenih vrata i iza leđa građana" te je zato potreban referendum.

I odmah se postavilo pitanje motiva.
Pogotovu ako se zna da država Srbija nije dobila nikakav poziv da se uključi u ovaj severnoatlantski vojni savez, kao i da (bar u ovom trenutku) odnos sa NATO nije na listi spoljnopolitičkih prioriteta zemlje.

Potpisnici zahteva navode da se krupna državna pitanja ne smeju prepuštati političarima i da su građani jedini pozvani da odlučuju o svojoj sudbini.
S druge strane

Opširnije »

Dec 27, 2009
Nenad Zorić
1 komentara

Evropski blickrig

predaja molbe

Još “samo” da Mladića i Hadžića isporuči Haškom sudu i Srbija u svojoj agendi neće više imati ništa pod stavkom: moramo uraditi. Dobro, treba popuniti i upitnik koji će dobiti od Evropske komisije. Ali, da sad ne sitničarimo. Pominjemo samo "krupne ribe" i " krupnije korake". Posle kojih će moći da u EU bane "bez da se izuva". U prošli utorak se samo najavila, kao dobar komšija, i rekla: Evropo, dolazim!

Zbilja, posle čina zvanične predaje zahteva za članstvo u Evropskoj uniji koji je premijeru Švedske Fredriku Rainfeltu, čija zemlja od januara naredne godine predsedava Unijom uručio Boris Tadić, predsednik Srbije – lopta je na strani 27-orice. Sad od njih zavisi. Više nego ranije.

Od stidljivice do vile

Da li je baš tako.
Ne računajući poslednjih nekoliko nedelja, niko nije mogao da pretpostavi da će stvari teći ovim tokom. Da će biti odmrznut Prelazni trgovinski sporazum, da će posle gotovo dve decenije biti ukinute vize za zemlje Šengenskog sporazuma, i da će Srbija podneti kandidaturu za članstvo u EU, odnosno da će dobiti signal(e) da to učini. Baš sad.

Pominjani su samo Mladić i Hadžić. I rok za njihovo izručenje do kraja godine. Na sve ostalo se mislilo, ali se nije izgovaralo. Onako stidljivo. Kroz trepavice. Prestalo se i sa licitiranjima datumima.
Srbija se, dakle, ponašala prema principu: nisam vila da svijam oblake, već đevojka da gledam preda se, a ako ugledam pomenuti dvojac, odmah ću vam javiti. Nije ih (još) ugledala, ali je u nebo zagledanija više no ikad.

Opširnije »

Pages:«123456»