U ime naroda i opozicije
"žKad čujem reč narod, uhvatim se za onu stvar", rekao je svojevremeno Živojin Pavlović, zgađen manipulacijama koje se čine.
Neophodno je da se narod (stvarno) pita, a pogubno kad se narod (nazovi) pita i suštinski koristi za opravdanje odluka koje je smislila manjina kako bi lične interese predstavila kao opšte. Sad je samo potrebno biti pametan i videti koja je, od nekoliko manjina, manje u krivu.
Zato u poslednje vreme reč referendum (narodno izjašnjavanje) opasno preti da zameni godinama najskuplju srpsku reč Kosmet. Referendum u Republici Srpskoj, pre toga referendum u Crnoj Gori, još ranije referendum o stranim čizmama na srpskoj teritoriji koji kasnije nije poštovao ni onaj koji ga je raspisao, referendum o novom Ustavu, a inicijativa 200 javnih ličnosti da se narod izjasni o ulasku Srbije u NATO pakt, samo je najnovija u nizu.
Trenutak i motiv
Pojedini akademici, bivši fudbaleri, sveštenici, pisci, političari, novinari i umetnici navode da postoji bojazan da bi se "odluka o članstvu Srbije u NATO mogla doneti iza zatvorenih vrata i iza leđa građana" te je zato potreban referendum.
I odmah se postavilo pitanje motiva.
Pogotovu ako se zna da država Srbija nije dobila nikakav poziv da se uključi u ovaj severnoatlantski vojni savez, kao i da (bar u ovom trenutku) odnos sa NATO nije na listi spoljnopolitičkih prioriteta zemlje.
Potpisnici zahteva navode da se krupna državna pitanja ne smeju prepuštati političarima i da su građani jedini pozvani da odlučuju o svojoj sudbini.
S druge strane
Vladimir Goati, iz Transparentnosti Srbija naziva ovaj referendum novim cementom vezivanja opozicije a analitičar Đorđe Vukadinović, i sam potpisnik inicijative, smatra da bi opozicija po ovom pitanju mogla naći jedini razlog za ujedinjenje, ali da nije siguran kako će se naprednjaci izjasniti. Vukadinović dodaje da je inicijativa objavljena baš u ovom trenutku prvobitno zbog izjava ministra Šutanovca, lidera LDP Čedomira Jovanovića, kao i nekoliko pronatovskih NVO koji su poslednjih dana intenzivirali temu o tome da Srbije treba da ide u pravcu NATO integracija.
Slično obrazloženje svog potpisa na ovoj inicijativi ima i profesor Svetozar Stojanović koji za Ekonom:east kaže da u poslednje vreme neki srpski zvaničnici daju izjave koje su kontradiktorne i zbunjujuće. "Neki zvaničnici kao da ne poštuju Rezoluciju o vojnoj neutralnosti", pojašnjava Stojanović.
"žZnajući većinu ovih ljudi koji su potpisali inicijativu za referendum, a to su ljudi okupljeni oko DSS-a, mislim da je to njihova želja da se pozicioniraju na eventualnim parlamentarnim izborima", kaže za Ekonom:east Vladan Živulović, predsednik Altlantskog saveta u Srbiji.
S druge strane Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava kaže za Ekonom:east da je ova inicijativa pesničko-filozofska zamisao u kojoj je glavni motiv da mi nećemo da uđemo u NATO, jer nas je NATO bombardovao. "Treba se podsetiti šta se desilo u odnosima Srbije sa Nemačkom deset godina od završetka Drugog svetskog rata", jasan je Radoslav Stojanović.
"žKoliko ja znam mi nismo stupili ni u kakav vojni savez sa Nemačkom. Ova inicijativa nije odnos ni prema Americi, već prema NATO koji je multinacionalna organizacija. Tako da to poređenje ne stoji", kaže profesor Svetozar Stojanović, jedan od potpisnika peticije.
"žInsistiranje na bombardovanju jeste udaranje na sentimentalne žice naroda kako bi mu se vratilo pamćenje na to bombardovanje i kako bi odbio ulazak u NATO", smatra Radoslav Stojanović, dok se njegov prezimenjak Svetozar Stojanović pita zašto ne bismo emotivno govorili. "Neko vas bombarduje i vi kažete ne treba biti emotivan prema tome", kategoričan je Svetozar Stojanović.
"žDrugi motiv je navođenje da mi imamo usvojenu Rezoluciju o neutralnosti, a pri tom zaboravljamo da se jednostrano proglašena neutralnost ne smatra spoljno-političkim položajem jedne zemlje ako ta neutralnost nije priznata od glavnih faktora međunarodne zajednice i drugih država, bar u okruženju", konstatuje Radoslav Stojanović dodajući kako je neutralnost samo želja, ali nikako nije stvaranje jednog statusa koji podrazumeva neulazak u NATO.
Benefiti i gubici
Vladan Živulović, smatra da potpisnici, imajući u vidu istraživanje javnog mnjenja prema kome je samo 26,27 odsto ljudi u Srbiji za NATO, verovatno imaju ideju da se obezbede u trenutku kad građani nisu dovoljno upoznati sa dobrim i lošim stranama ulaska Srbije u NATO. "Mi imao prijatelje, ali bez saveznika ne možemo da rešimo pitanje Kosmeta. Takođe, ulazak podrazumeva da ne postoje sukobi između članica, naročito vojni, i da se svi problemi rešavaju u Briselu", tvrdi Živulović dodajući da, ma kako to paradoksalno zvučalo, ulaskom u ovaj savez smanjujemo i troškove za vojsku.
On kaže da kao članica NATO dobijamo NATO broj i neometanu trgovinu sa zemljama koje imaju blizu milijardu stanovnika. "Njima nisu samo potrebni oružje već i uniforme, ćebad, cipele, hrana, lonci i šerpe, i kamioni i kompjuterski softveri a to ne može ako nemate NATO broj", konstatuje dalje Živulović, dodajući da je dobrom voljom i pozitivnim signalima iz Vašingtona Srbija sada dobila posao u Iraku.
S druge strane, Svetozar Stojanović kaže da je Srbiji sasvim dovoljno Partnerstvo za mir sa NATO-om i da bismo eventualnim učlanjenjem ometali temeljno preispitivanje njegove uloge i poboljšanje njegovih odnosa sa Rusijom,da bismo učlanjenjem uzgubili na kredibilitetu i odnosu prema nesvrstanim zemljama. On dodaje da mu je pre nekoliko godina bio prilično ubedljiv argument prema kome treba da se što više vežemo za NATO, da ne bismo uskoro bili opasno okruženi državama koje su njegovi članovi. "Međutim, taj razlog mi poodavno više ne izgleda uverljiv jer ne vidim ko bi nas van tog budućeg okolnog vojnog prstena napao, a ne verujem ni da bi to NATO učinio zato što ne želimo da se učlanimo", zaključuje Svetozar Stojanović.
Prema računici koju su Ekonom:eastu dali u Atlantskom savetu, Srbija bi ulaskom u NATO plaćala članarinu, na osnovu visine BDP i platežne sposobnosti građana, koja je najčesće između 0,5 i 1 odsto vojnog izdatka zemlje. Onda slede troškovi za civilno i vojno predstavljanje u NATO-u, troškovi mirovnih misija (deo iz budžeta a deo doniraju SAD) i troškovi modernizacije vojnih snaga. Međutim, NATO već godinama iz svojih sredstava pomaže novim članicama pa su neretko pojedine zemlje imale veći prihod nego rashod za modernizaciju vojske.
Benefit ulaska u NATO, kažu u Atlantskom savetu, može se videti iz poređenja sa zemljama u okruženju, koje su u trenutku ulaska u ovaj savez imale sličnu ekonomsku sitiuaciju kao Srbija. Pa su tako Poljska, Češka i Mađarska posle samo jedne godine kao članice NATO duplirale strane direktne investicije a za poslednjih osam godina ostvarile rast ovih investicija između 350 i 450 odsto.
Najzad, da se opet setimo Žike Pavlovića. Ako je za narod i zbog naroda, onda treba uzeti u obzir sve činjenice. Agresiju, malu Milicu Rakić koja je pogođena na noši, već potpisano Partnerstvo za mir, slobodan prolaz NATO trupa kroz Srbiju, ruski savet pri NATO, ali i ekonomske pokazatelje i činjenicu da je, na primer Bugarska, imala konstantan rast BDP od ulaska u NATO i porast stranih direktnih investicija među kojima je bilo i ruskih.
Stvarno bismo mogli, bar jednom u istoriji, da ne ličimo na Srbe. Pa da hladne glave kažemo "da" ili "ne". Zarad naroda.
Nikako pozicije ili opozicije.
Povezani tekstovi:
Comments
Prijavite se na Newsletter
Najnoviji postovi
- Umesto ture viskija
- Kako je Vuk Drašković postao Žare Magare
- Šta spaja Mila i Mileta i razdvaja Đukanovića i Dodika
- Ko je srpski Kisindžer
- Slobodni mediji su slobodni ljudi. Predlažem Carski rez
- Kako je sport sistematski uništavan od… države
- Đilas – prezime autogola
- Bluz verbalnog delikta i revolucionarne pravde
- Baterije za daljinski koštaju 205 dinara
- Prvo lice jednine
Medijski spektakl je odavno postao moderna dopuna za novac.Bilo da je rech o stampanim ili tzv. elektronskim medijima, spektakl je postao novac koji moze da se gleda, chita ili slusha. Posto novca realno nema, a nece ga ni biti, a uvazavajuci cinjenicu da je iluzorno iz perspektive slabijeg raspravljati o volji jacheg, ostaje nam samo da uzivamo u apstraktnim slikama proizvedenih medijskih matrica koje nisu nishta drugo nego, platonovski recheno, senke senka ideja.Sve ce biti onako kako veliki kazu, a nama malima ostaje samo da se ne kurchimo, ako je za nauk posle svega shta nam se deshavalo, bez chega smo ostali, i do chega doshli, i da jednom zauvek shvatimo da je lepo diviti se i velichati samog sebe ali da je, ne i manje vazno,kako nas to drugi vide.Posto nas kroz istoriju karakterishe individualna genijalnost i odsustvo nacionalne inteligencije (nacionalna glupost), onda definitivno ne treba prepustiti nishta sluchajnosti, pa ni to da vecina i mitovima predan puk odluchuje o sudbini manjine i pojedinaca koji su zaduzilii i chitavo chovechanstvo a srpskog su roda i kolena.O mediji, vi produzene i nachuljene ushi naroda, zamenjujte i nadalje stvarno njegovim znacima, manipulishite ljudskim promishljanjem i oblikujte dushe naroda, o novinari, vi sveznajuce neznalice i naivchine (chast sveznajucem pripovedachu ovog chlanka), chitajte lepu knjizevnost, unapredite svoju mashtu, prochistite um zatrovan de-be-ovskim konceptom indoktrinacije na FPN-u, neka bude borba neprestana,Srbija iznad Kosova,ne samo: Kosovo je Srbija, Srbija iznad Srbije, iznad Nato/a!Srbija iznad sveta, Srbija iznad svega, kakva je da je, ma gde bila, postojala, ne postojala, nestajala i ponovo nastajala!Srbija iznad Srbije!
Lepo ti Neso naveze ovde 🙂 Srbi su po pitanju politike teski emotivci i tesko se menja to. A glavu? Glava im jedino sluzi za šišanje 🙂
@KV
Tipicna emocionalna reakcija. Ovde uopste nije rec o “vama” ili “njima” (gej populaciji ili LDP-u, ili vec nekoj grupi koja ne pripada korpusu desno orijentisanih), vec o tome da li da razmilsljamo pragmaticno, ili ne. Niko “vama” ne brani da oko bilo kog pitanja inicirate referendum, to pravo vam je zagarantovano. Rec je samo o tome da li je to potrebno. Dakle, klasicna dilema – glava ili srce. A dok je “vas” i “njih”, bice i te dileme.
Ovo je takva jedna očigledna i bezočna prozapadna propaganda da nemam reči. Da ne budemo Srbi? Nego eskimi? Da su ldp i gejevi tražili neki referendum ne bi bilo problema, a kad mi tražimo odma nešto treba da se analizira. Mora glava da se oladi? Moraju analitičari da izmudruju, moraju novinari da nas pozovu da se oladimo. Normalni narodi se normalno izjašnjavaju o važnim pitanjima i niko ništa ne treba da analizira. A naš narod je glup pa prvo treba da mu se ispere mozak pa posle da glasa?
Kad čujem Transparentnost Srbija i Altlantski savet Srbija odmah se uhvatim za onu stvar. Dokle bre više? Pustite nas da se lepo izjasnimo pa onda analizirajte do mile volje.
@Kojislave Vostunice
Nisi ni morao da se ovako potpisujes, vidi se, iz prve recenice, da koristis iste argumente kao KV. To sto ne kapiras, odnosno, neces da skapiras stav: dajte jednom da ne budemo Srbi, pominjes LDP i gej populaciju, samo potvrdjuje da sam bio u pravu kad sam napisao da treba da ohladimo glave i tek onda kazemo “da” ili “ne”. Da nemate argumente, i da se u vodjenju drzave ponasate kao u Guci. Vostani, dzava nije dernek.
No, da si mi ti ziv i zdrav.
Znas sta, j* ti sve ovo oko evropskih inetegracija, NATO i ostalih medjunarodnih savezovanja, kad ne mozemo da postujemo najbanalnije stvari, poput zabrane prelaska ulice na crveno.