Obračun lica sa poternica

Uz kriminalce, bar na ovim "našim" prostorima (moderno: jugosfera), ide i vazda je išao folk.  Bar kao garnirung na sofri prepunoj ića, droge i somića. Zato čudi vest hrvatskih dnevnika, šapnuta ili izgovorena od tamošnjih policijskih zvaničnika, prema kojoj je Miloš Simović pucao u svog dugogodišnjeg jarana i "poslovnog" partnera Sretka Kalinića – zbog žene! Bojane Simović, koja je, opet prema navodima hrvatskih medija, bila kurir koji je donosio novac u štekove.

Hrvatski i srpski mediji ne javljaju da li je Kalinić zapevao: "Oj, jarane, jarane/jarani smo mi/ne daj, ne daj jednoj ženi/ da nas zavadi" ali je odmah posle dolaska policije i hitne pomoći do jezera u Rakitju, blizu Samobora propevao da nije onaj čije ime piše u pasošu već Kalinić (od prošlog utorka na adresi bolnica "Sestara milosrdnica", Zagreb) i da je na njega pucao Simović (od prošlog četvrtka na adresi KPZ "Zabela", Požarevac).

Čitav slučaj se dogodio kao prema scenariju dobrog filma. Trilera, koji bi u narednim nedeljama mogao da dobije i epitet: politički. Čuvar jezera u po bela dana nailazi na ranjenika, ovaj bunca i traži pomoć, ispostavlja se da je žrtva ustvari dželat i da mu je rane naneo ne tako vičan (ili namerno ne tako vičan) drugi dželat sa kojim je godinama drugima skidao glave, a sve "biznisa" radi.

Međutim, ono što je u ovom trenutku potpuno sigurno i činjenično tačno jeste da su ova dvojica baš ona dvojica koje policija juri već sedam godina, da na Kaliniću postoje dve prostrelne rane od vatrenog oružja iz Simovićeve ruke i da su dve gore pomenute adrese mesto njihovog trenutnog prebivališta. Sve ostalo (od razloga ranjavanja, preko lokacija skrivanja i pomagača do insinuacija da bi mogli da postanu zaštićeni svedoci) su nagađanja i špekulacije koje kasnije mogu biti potvrđene ali mogu i namerno voditi Opširnije »

Englezi na srpskim funkcijama

Vlast ne sme delovati samo u korist onih koji je vrše ili je podržavaju, nego mora postupati u opštem interesu.  Da neki politički sistem ne bi bio pokvaren i korumpiran, kaže u jednom tekstu akademik Vojislav Stanovčić, moraju postojati osnovna pravila oko kojih je ranije, u nekom postupku postignuta šira saglasnost, i svaka vlast, pa i vlast većine mora svoju volju potčinjavati tim pravilima. "Takva pravila danas sadrže ustavi", konstatuje ovaj dugodišnji profesor na Fakultetu političkih nauka.

Dakle, osnovna ideja je vladavina zakona a ne ljudi, pa je 2006. izglasan Ustav Republike Srbije koji u članu 6. jasno kaže da "niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima".

Ko se pravi nevešt

U istom članu najvišeg pravnog akta stoji i da se "postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom" pa je 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a Agencija je svim funkcionerima koji obavljaju više funkcija dala rok da se do 31. marta ove godine odluče za koju funkciju se opredeljuju.

Ali, ko još danas drži do slova na papiru, pa i ako taj papir nije običan, već je na njemu napisan ustav ili zakon. U Srbiji se već godinama sve radi prema principu "pravila smišljamo za druge, izuzetke za sebe" te i ne čudi da Opširnije »

Valjanje u državnom blatu

Navijači Crvene zvezde saznali su prošle nedelje da grb njihovog košarkaškog kluba star 65 godina vredi 300.000 evra.  Da je osnovni račun blokiran duže od pet godina, da je klub poslovao preko računa sestrinskih firmi koji su takođe blokirani, da se duguje menadžerima, povericioma, donatorima. Najkraće rečeno Bogu i narodu. Pa čak i za stanove, struju, telefone…  Ukupno “12 miliona evra i plus” kako je saopštio novi predsednik Vladislav Lučić na konferenciji za novinare koja je za cilj imala upoznavanje javnosti sa stanjem i klubu i najavu revizije poslovanja koju bi uskoro trebalo da završi KPMG.

Nemoć države

“Mi smo u klub došli bez dinara, oni koji su ranije prolazili imali su, možda, neke koristi. Revizija je počela kao što smo obećali, želimo da vidimo kako je novac trošen. Imamo mnogo štetnih ugovora. Crvena zvezda je svake sezone dovodila skupog trenera i desetak skupih igrača. Budžetom od pet miliona evra i oni koji nisu košarkaški stručnjaci mogu da naprave kompetitivan tim”, dodao je Lučić koji je svojim izlaganjem otvorio Pandorinu kutiju, prema jednima, odnosno “otkrio toplu” vodu prema drugima.

Ovo prvo zbog toga što je, hteo – ne hteo, prozvao i osumnjičio za lopovluk ili u najmanju ruku nesposobnost sve dosadašnje rukovodioce, ali i ljude koji su, valjda, glasali da on bude tu gde jeste. Ovo drugo zbog toga što je nekoliko dana posle ove konferencije izašlo na videlo da situacija nije ništa bolja ni u ostalim gigantima nekadašnje jugoslovenske košarke.
Tako je ispalo da velika petorka NLB lige, ukupno duguje 36.000.000 evra: Partizan i Olimpija (po 4.000.000), Cibona (8.800.000), Zadar (7.400.000) i Crvena zvezda (12.000.000). Klubovi za koje – uz Split (nekadašnju Jugoplastiku, višestrukog prvaka Evrope koji se već godinama ne takmiči u regionalnom takmičenju) i makedonski Rabotnički ““ navija 95 odsto stanovništva počivše države dužni su, ne baš kao Grčka, ali ipak toliko da ih ni grčki brodovlasnici koji vole da se rasipaju novcem ne bi tako lako vratili sa litice provalije.

I tu dolazimo do srži problema. Nemoći države. Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su vlade u ovim državama na vreme donele zakon o sportu i u okviru njega model privatizacije posle koga bi se znao stvarni vlasnik. Nije važno da li je to jedan čovek sa imenom i prezimenom ili su to, kao u Barseloni u Realu, sosiosi, odnosno pojedinačni vlasnici akcija kluba koji na izborima glasaju za one koji će upravljati njihovim vlasništvom. Ključno je da u klubovima mora postojati titular, kako bi se znao red. Jer, finansije su daleko stabilnije u Cedeviti, Zagrebu, FPM-u, Hemofarmu, Širokom i Heliosu.
Dakle, u privatnim klubovima. Dok u ostalim sportskim kolektivima (računajući tu i fudbalske klubove) transformacija još nije ni Opširnije »

Jedno I, tri A i mnogo P

Odlukom Sinoda SPC o postavljanju privremene uprave u Eparhiju raško-prizrensku ponovo je u žižu javnosti vraćen čuveni trojac iz duhovne škole arhimandrita Justina Popovića.
Artemije je smenjen, Atanasije postavljen za administratora a Amfilohije je sve režirao. Tako bar kažu poklonici teorije zavere. Prema jednoj teoriji. Druga (teorije zavere) kaže da je sve učinjeno zbog tvrdih stavova vladike Artemija koji se kao nisu sviđali velikim igračima, pre svega sa zapada.
I zato tuče mohaha u Gračanici, protesti ispred Patrijaršije i saopštenja kako su liturgiji prisustvovali “samo oni Srbi koji su učestvovali na Tačijevim izborima”.
Dakle, klasična zamena teza.

Realnost, međutim, tera na sasvim drugačiji zaključak. U SPC od izbora partrijaha Irineja duvaju neki novi vetrovi, pa su i (godinama) gomilani problemi počeli da se rešavaju.
Sinod je tako prošle nedelje razrešio dužnosti upravljanja episkopa Artemija zbog “nespremnosti da izvršava odluke Sinoda i Sabora, kao i zbog saznanja da postoje velike nepravilnosti, nejasnoće, pa čak i zloupotrebe pojedinih lica i institucija u toj eparhiji”.

Ergo, ne radi se ovde o čuvenom “3A”, već o novom “I” i mnogo “P”roblema. Koji su počeli da se vade ispod tepiha. Amin.

Funkcioneri ko proleteri

"Uči kad nisi hteo da kopaš", parafraza je koja za vreme ispitnog roka kruži među studentima.
I tako oni koji nisu hteli da kopaju – uče, sve nadajući se uhlebljenju. "Ma, valjda će se isplatiti, naći ću neki posao. Ako ništa, idem u politiku", naglas razmišljaju.
Ovakve konstatacije za uzrok imaju visok stepen nepoverenja građana u političare koji ih predstavljaju. Naravno, pod uslovom da oni nisu ili će biti ti političari. Tad zavijaju kao crkveni miševi. Ali u Armanijevim odelima.

Napredak

Zato je, da podsetimo, oktobra 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (počeo da se primenjuje 1. januara 2010.) koji je deo Strategije za suzbijanje korupcije, obaveza Srbije prema preporukama GREKO mehanizma Saveta Evropa, ali i uslov za ukidanje viza građanima Srbije za EU. U delokrug rada Agencije spada i kontrola primanja i imovine funkcionera, koji su do 1. februara 2010. morali da prijave svu imovinu koju poseduju, kao i imovinu članova njihove najuže porodice.

Ove izveštaje je u zakonskom roku podnelo 14.643 funkcionera, dok je njih 1.300 dostavilo izveštaje posle propisanog roka, sa nepotpunim podacima, ili na starim obrascima.
Zorana Marković, direktor Agencije istakla je da broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona, posebno ako se ima u vidu da je Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa ranije podneto oko 6.000 izveštaja.
Sa ovakvom konstatacijom saglasan je i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija koji smatra da se ovaj broj prijava može smatrati uspehom. "Ovaj podatak bi trebalo sagledati u kontekstu ukupnog broja ljudi koji bi trebalo da podnesu izveštaje", precizira Nenadić za Ekom:east dodajući da "koliko ih god bilo, činjenica je da postoji veliki napredak u odnosu na doba važenja ranijeg zakona, a očigledno da je uticaja imalo i to što je zakonodavac sada propisao strože sankcije".
Zorana Marković konstatuje da izveštaji i dalje pristižu, ali da je teško proceniti koliko je funkcionera u Srbiji obavezno da podnosi izveštaje o imovini i prihodima, "jer je još u toku prepiska sa državnim organima i institucijama o broju funkcionera, ali da bi se moglo oceniti da ih je oko 18.000, najviše 22.000 do 25.000".

Kontrola

Direktorka Agencije ističe da je nedostavljanje izveštaja o imovini i prihodima, kao i davanje lažnih podataka, krivično delo, navodeći da je više od 95 odsto najviših republičkih funkcionera ispunilo tu obavezu u zakonskom roku. Zorana Marković još kaže da je u procesu izrada Registra funkcionera, kao i da će uporedo biti obrađivani izveštaji koji će, po zakonu, biti javno objavljeni na sajtu Agencije.

Dakle, svaki građanin će na sajtu te institucije moći da ostvari uvid u imetak koji će funkcioneri biti u obavezi da prijave. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije dodaje da je na sednici Odbora odlučeno da se ne objavljuje visina štednih uloga ukoliko to funkcioner ne želi, već će u toj rubrici stajati – ima, odnosno, nema ušteđevinu. "Jer prigovor je bio da bi neki kriminalac, ili kriminalna grupa, taj podatak mogao da zloupotrebi i da recimo kidnapuje nekog od članova porodice funkcionera, a da potom traži otkup u visini ušteđevine", pojašnjava Čupić.

Pošto, neki od izveštaja još pristižu, preciznijih (zvaničnih) imovinskih karata još nema, ali su se u medijima mogle videti izjave političara i podaci o tome šta i koliko poseduju. Jednom rečju, ništa. Da im nije onih brendiranih odela, bili bi stvarno kao gore pomenuti miševi. Ispade nekako, čitajući novine, da je Srbija (ponovo) postala zemlja proleterska. Opširnije »