Oct 29, 2010
Nenad Zorić
3 komentara

Ratko, jel može intervju?

Jedna persona, ima tome sedamosam godina (ne znam jel’ ono Điki još bio živ ili su ga ova gamad streljala) izjavi kako redovno ide u Košutnjak.
Lepo. Odem i ja kad nađem vakta. Mada, radije punim baterije na mom Zlataru.
Elem, dotična dalje reče kako u onoj oazi mira ne šeta, džogira ili okreće roštilj, već osmatra hoće li ugledati Mladića. Ratka, ne mladića.
I to je lepo i ne bi bilo mnogo strašno da ova (neki kažu i koleginica) koja umesto vijuga ima pesak i umesto ispod stranačkog amblema svoje nebuloze izgovara u mikrofon, ne poentira kako Haškog optuženika ne traži da bi sa njim napravila intervju, već da bi ga prijavila.

Trostruko naivno. Em previđa činjenicu da tada nije bilo pitanje “kako”, već “hoće li” da ga nađu; em bi mu ti kojima javi da ga je videla rekli da tu više ne džogira; em ni država, kao sad, nije bila odrešila kesu za nagradu.

Takođe, želeo sam tad, kao i sad, da ga vidim. I napravim intervju.
Svima bi bilo lepo. Državi ostanu pare za infrastrukturu, penzose i (stranačku) kampanju, Mladić samo promeni mesto treninga, a meni karijera ode u pizdu materinu daleko.
Em slava; em pare od prava na reprint, film, knjigu, video igricu; em pijetet poštovalaca Mladićevog lika i dela, što ga nisam odao.

Ne, otkud vam sad to. Ne mislim ja da Mladić ne treba da bude u Hagu. To šta ja mislim o tom sudu je jedno, ali je Opširnije »

Oct 28, 2010
Nenad Zorić
2 komentara

Šta ćemo kad tebi počne zviždanje Petroviću

Pizon. Bolje da ga ovakvog pamtimo“Trenutno razmišljam da proverim još neke golmane. Nije dobro da se stalno oslanjamo samo na jednog”, otvorio je dušu novinarima Vladimir Petrović. Veliki igrač i nedokazani trener. Jako rečit čovek. Toliko razborit da je Ekrem Jevrić za njega Demosten. No, nije on tu da drži govore, već da selektira.

A ne, nisam za Antića. Od starta. Uvek me čudilo veličanje čoveka koji je na kormilo reprezentacije došao, tek, kad nije imao gde. Osporavao sam Radomira i pre i posle onog debakla u Africi. Naprosto, znam da je sport sastavljen od pobeda i poraza, ali mi nikako nije ulivao poverenje čovek koji o sebi priča u trećem licu. Za sad jednine.

Ali, kao prema starom srpskom receptu, odosmo na gore. Dublje. Ni Pižonu nešto ne ide ovo selektiranje. Razumeo bih onu njegovu rečenicu sa početka posta da je Opširnije »

Oct 25, 2010
Nenad Zorić
18 komentara

Od svitanja do Karleuše

“Gledaš li ovo? Smrt Utiska nedelje”, dobijam SMS od vrsnog novinara, donedavno alibi autora, dugogodišnjeg prijatelja i jednog od nekoliko ljudi sa kojim ovih nedelja mogu da pričam.

Ne kažem da uvek isto mislimo, da ponekad ne zapenimo u raspravi, ali je poenta da možemo da iznosimo mišljenja i polemišemo: iako on navija za Zvezdu, ja za Partizan; on simpatiše Ruse, ja sam amerikanofil; iako je on pisao za jedan, a ja imao praksu u drugom (konkurentskom) nedeljniku; on preferira plavuše, ja crnke; uprkos tome što je Aleksandar Karađorđević za njega čovek koji smešno priča srpski a za mene Kralj.
Dakle, poštujemo se i kad ne mislimo isto, razumemo ali i korigujemo stavove. Ne vređamo, što je najvažnije.
Retkost.

Danas je, naime, sve crno ili belo.
Nema crvenog, plavog, zelenog. Čak ni sivog.
Ako kažeš da je Kosovo Srbija onda si za Šešelja, Koštunicu ili u najboljem slučaju za krilo demokrata na Dvoru. Ako, pak, konstatuješ da je Biljana Srbljanović odličan dramski pisac onda si čedista, izdajnik.
Osmeliš li se da kažeš kako je u Đenovi pogrešila italijanska policija onda si fan Ivana Bogdanova. Osudiš li lomljenje Beograda, bakljade i huliganske tuče onda si žbir.
Na sceni je sistem oflje, lepljenje etiketa, uopštavanje. Na ceni licemerstvo i zviždanje iz gomile.

Nije ovo majstore, kažem mu, smrt “Utiska”.
Nije ni “Laku noć Srbijo”.
Nikako nije ni dno, jer ko padne i pobrlji nosem, obično se posle izvesnog vremena počne i pridizati.
Ne, od ovog nema dalje. Nema vaskrsnuća.

Dno smo već dotakli onog 5. oktobra, ali smo se uzdigli. Počelo je da (nam) sviće. Dobro, bilo je sporadičnih incidenata kao kad je tadašnji ministar kulture Lečić u TV studiju pitao Arkanovu udovicu: “Kako vam je”, onako sav sažaljiv. Ali se, kažem, jedno vreme, bilo i razdanilo.

A onda je Srbija (i njeno društvo u celini) pokošena opasnim virusom pala u postelju onog trenutka kad je zbog opaske “šta se sipa a šta ne sipa u traktor” kolektivno abolirala čoveka koji je ortačio sa vođom “Tigrova” i pretio upadanjem u parlament,  sa čarapom na glavi.

Ubrzo zatim su ona dva “radikalska očnjaka” ispali iz vilice i progledali posle 18 godina. Njima je, uz medijski vetar u leđa i ambasadorsko dizanje morala, svanulo a Srbiji (i njenom društvu u celini) smrklo. Umrla je u teškim mukama.

Ovo, sa inaugurisanjem Jelene Karleuše u vrhovnog etičara, je parastos.  Nekrolog i SANU i Beogradskom centru za ljudska prava, i Latinkinim liberalima i Dobričinim nacionalistima, i Šumadiji i Krugu dvojke. Paljenje sveća svima nama. Poslednja molitva za duše.

Kako drugačije objasniti da je pola onih koji znaju da čitaju pobenavilo za Karleušinim otvorenim umom. Šta je nagazio političar koji se kleo u isplaženi Džegerov jezik Opširnije »

Oct 21, 2010
Nenad Zorić
3 komentara

Sleteo Fantom, zapevala Srbija

Fantom slobodeU maniru svojstvenom Fantomu slobode. Došao je i bio prisutan na svakom kvadratnom milimetru. Iako ga niko nije video. Ali ga je osetio.
Vratio se Branimir. Najbolji jugoslovenski pesnik 20 veka i intelektualna groma koji je pre svih nas shvatio svu uzaludnost ovdašnjeg bitisanja i dobrovoljno emigrirao.
Vratio se Džoni.

Naime, izabrana dela legendarnog rok muzičara Branimira Džonija Štulića predstavljena su juče u knjižari "Ilegala" u Beogradu. Izdanje "Plato books". Komplet od 14 knjiga Štulićevih prevoda antičke književnosti, tekstova pesama grupe "Azra", autobiografija sa komentarima i knjiga sastavljena od novinskih tekstova o Džoniju.

Branislav Gojković iz "Plato booksa" rekao je na konferenciji za novinare da je Štulić još početkom devedesetih godina planirao da održi 24 koncerta po ugledu na 24 pevanja u Ilijadi, ali da ga je rat u tome prekinuo. "Dvadeset godina kasnije, rekao mi je da je u međuvremenu `prevodio stare`, jer ih ovde nisu razumeli na vreme, što je i dovelo do tragedije u Jugoslaviji".

Nisu oni razumeli ni Džonijeve tekstove koje je, kako sam reče, pisao samo da bi neko slušao njegovu muziku, odnosno trudio se tek onoliko da mu loš tekst ne bi pokvario odlične note.
I zamislite kako će tek sad ovo da razumeju.

No, sve se nešto pitam: kad bi cela Srbija zapevala Džonijeve pesme.

Evo moje liste izvođača i pesama.
Vaše predloge šaljite u komentarima ispod posta.

Koncert bi otvorio Onaj koji uvek otvara


A onda Prvi do

Na to bi se onom prvom obratio Evropejac, novopečeni

Video linkom bi se njemu obratio Vojvoda

Svima njima bivši Ambasador sa pesmom

Opširnije »

Oct 20, 2010
Nenad Zorić
4 komentara

Moja komšinica “Obrazovka”

djavo nikad ne spavaNemam simpatije prema organizaciji "Obraz". Valjda zbog toga što poznajem pravopis.
Priznajem, ne znam mnogo o njima. Nije mi se dalo da im pročitam program (ako ga imaju), ne poznajem nikoga od aktivista lično, ali sam formirao površan stav na osnovu nekih izjava i javnih nastupa njihovih vođa. Kažem, ne delim njihove metode delovanja, ali me previše i ne interesuju.
No, to je moje pravo.

Isto kao što mi je i obaveza da plaćam porez. A obaveze države, za uzvrat, da mi obezbedi sva građanska prava, kazni one koji mi ih (a i drugima, valjda) uskraćuju, pa i da neke ljude pohapsi, pojedine organizacije zabrani"¦I tako redom.

"žObraz", ako dobro pratim medije (a pratim) nije zabranjen. Dakle, njegovi članovi i aktivisti su slobodni ljudi. Osim Mladena Obradovića koji je uhapšen pre "Parade ponosa" i Krste Milovanovića koji je uhapšen neposredno posle. Ako se u maricama i ćeliji zagubio još neki njihov član, izvinjavam se što ga nisam pomenuo.

Tom logikom i članovima Ustava Srbije, koliko znam, slobodni ljudi mogu da osnivaju firme, da rade gde im volja i gde ih hoće, da navijaju za Zvezdu, Čelik iz Zenice (ako to još postoji), da veruju u dršku od metle i pokušavaju da pastu vrate u tubu. Mogu, bre, da rade sve što nije zabranjeno. Pa čak i da glasaju za Tomu Nikolića.

Elem, pomenuti Krsto Milovanović ima, valjda, izdavačku kuću "Narodno delo". Ništa strašno, jel’ tako. Sve dok ne štampa nešto što poziva na rušenje ustavnog poretka.
E, pa izgleda da ovima sa "seks i grad" televizije jeste strašno. U jučerašnjim vestima su dobar deo posvetili vesti da je pomenuta izdavačka kuća štampala knjige iz kriminalistike za studente Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Pa su tu izjave zvanička, pa analize, pa povuci, pa potegni. Jednom rečju: skandal.

Da još pojasnim: te knjige iz kriminalistike nije pisao Milovanović, nije on autor finesa kriminalističke taktike i teorije prevencije kriminaliteta, već štampar ili izdavač. Aman, ljudi. Gde je pamet.

Ali, hajde ti to objasni poštovaocima lika i dela Keri Bredšo. Čim si u Obrazu, nema bre da štampaš. A i onaj Muftija, kako mu je palo na pamet da kod Krste naručuje bilo šta. Kad lepo ima "Samizdat".

Ili sam ja sve ovo što vam prenosim pobrkao. Možda se ovim prilogom htelo reći da jedan “Obrazovac” ipak ima svest o javnom dobru i trudi se da edukuje one koji će sutra čuvati javni red i mir. Ili se htelo sugerisati da policija sarađuje sa Obrazom. Ili nešto treće, Zverka bi ga znao.

No, bilo kako bilo, sad znam šta mi je činiti.
Kad uđem u kafić i na ono: "Izvol’te", lepo kažem: "Molim vas, donesite mi podatke da li ste osuđivani, da li imate nameru da uradite neko krivično delo i budete osuđeni ili bar privedeni. Sve to mi donesite i za Opširnije »