Obračun lica sa poternica

Uz kriminalce, bar na ovim "našim" prostorima (moderno: jugosfera), ide i vazda je išao folk.  Bar kao garnirung na sofri prepunoj ića, droge i somića. Zato čudi vest hrvatskih dnevnika, šapnuta ili izgovorena od tamošnjih policijskih zvaničnika, prema kojoj je Miloš Simović pucao u svog dugogodišnjeg jarana i "poslovnog" partnera Sretka Kalinića – zbog žene! Bojane Simović, koja je, opet prema navodima hrvatskih medija, bila kurir koji je donosio novac u štekove.

Hrvatski i srpski mediji ne javljaju da li je Kalinić zapevao: "Oj, jarane, jarane/jarani smo mi/ne daj, ne daj jednoj ženi/ da nas zavadi" ali je odmah posle dolaska policije i hitne pomoći do jezera u Rakitju, blizu Samobora propevao da nije onaj čije ime piše u pasošu već Kalinić (od prošlog utorka na adresi bolnica "Sestara milosrdnica", Zagreb) i da je na njega pucao Simović (od prošlog četvrtka na adresi KPZ "Zabela", Požarevac).

Čitav slučaj se dogodio kao prema scenariju dobrog filma. Trilera, koji bi u narednim nedeljama mogao da dobije i epitet: politički. Čuvar jezera u po bela dana nailazi na ranjenika, ovaj bunca i traži pomoć, ispostavlja se da je žrtva ustvari dželat i da mu je rane naneo ne tako vičan (ili namerno ne tako vičan) drugi dželat sa kojim je godinama drugima skidao glave, a sve "biznisa" radi.

Međutim, ono što je u ovom trenutku potpuno sigurno i činjenično tačno jeste da su ova dvojica baš ona dvojica koje policija juri već sedam godina, da na Kaliniću postoje dve prostrelne rane od vatrenog oružja iz Simovićeve ruke i da su dve gore pomenute adrese mesto njihovog trenutnog prebivališta. Sve ostalo (od razloga ranjavanja, preko lokacija skrivanja i pomagača do insinuacija da bi mogli da postanu zaštićeni svedoci) su nagađanja i špekulacije koje kasnije mogu biti potvrđene ali mogu i namerno voditi na kriv trag. Što zbog njih samih, što zbog interesa istrage. Baš kao u pravom trileru.

Zoranu Dragišiću, profesoru Fakulteta bezbednosti "njih dvojica ne deluju kao neko ko će da se poubija zbog žena". On za Ekonom: east ne isključuje mogućnost da je ova vest tačna ali je skloniji uverenju da Kalinić ovakvom pričom kupuje vreme i zamajava policiju, jer mu se u ovom trenutku isplati da laže. Sličnu tezu izneo je pre neki dan i novinar Miloš Vasić, dobar poznavalac navika i manira ovih jarana sa asfalta i podvukao da je daleko važnije da nadležni razreše ko su ljudi koji su odbeglim "zemuncima" davali dokumenta, plaćali mesta gde su se skrivali, za koga su radili prethodnih sedam godina…

Kalinić je, prema kriminologu Dobrivoju Radovanoviću, bio životno ugrožen i verovatno jako besan zbog činjenice da ga je dugogodišnji drugar upucao pa je hteo da skrene pozornost na sebe tako što se identifikovao i rekao ko ga je upucao. "Verovatno je prelomio da to bude njegova osveta Simoviću. Drugo, nemamo razloga da ne verujemo da je pucnjava bila zbog žene, jer je to čest razlog sukoba ovakve vrste ljudi", dodaje Radovanović za Ekonom: east.

On kaže da ga je iznenadila činjenica da su "zemunci" već duže u Hrvatskoj a da tamošnja i srpska policija ne znaju za to. Mogućnost da se Kalinić krije u rodnoj Hrvatskoj pomenuta je u srpskim medijima februara ove godine ali je hrvatska policija to sa negodovanjem primila. Špekulisalo se da on tamo ima organizovanu kriminalnu grupu sa koja se bavi pljačkama.
E, tu dolazimo i do detektiva. Jer ih ima u svakom trileru.

"žAko su se i ranijih godina skrivali u tim zemljama, a ima indicija da jesu, to je tim poraznije za našu i hrvatsku policiju. Postavljam pitanje i sebi i javnosti: šta bi bilo da nije bilo te pucnjave? Verovatno bi i dalje mirno dilovali drogu", precizira Radovanović.
I Zoran Dragišić smatra da je hapšenje Kalinića plod slučajnosti i da bi se, verovatno, još dugo skrivao da nije ranjen. On, ipak, ne isključuje ni mogućnost da je policija pratila "zemunce" a Simovićevu ženu možda stavila i "na mere" sve sa ciljem da sazna što više lokacija, saradnika i naredbodavaca.
"žTeorijski je moguće ovako nešto, jer pametne policije ne reaguju odmah i čekaju da vide ko stoji iza toga ali sam uveren da oni ovoga puta nisu znali za njih", kategoričan je Radovanović.

Elem, bilo da je reč o taktici ili neznanju, ono što je trenutno na delu je jako dobra saradnja hrvatske i srpske policije. Bar prema zvaničnim izjavama obe strane. To se vidi i na primeru hapšenja Miloša Simovića ali i na izraženoj spremnosti da posle izmene hrvatskog Ustava Sretko Kalinić, koji ima tamošnje državljanstvo bude izručen Srbiji.

"žZa desetak dana završićemo pregovore sa hrvatskim kolegama o potpisivanju ugovora koji predviđa međusobno izručenje sopstvenih državljana", izjavio je Slobodan Homen, državni sekretar srpskog ministarstva pravde i izrazio očekivanje da će biti potrebno još deset dana da se u Hrvatskoj izmeni odredba Ustava koja je do sada sprečavala izručenje sopstvenih državljana. "Ugovor o međusobnom izručenju tako će biti potpisan za najviše mesec dana i odmah će početi ubrzan postupak ekstradicije Sretka Kalinića. Realno je očekivati da sa takvom dinamikom Kalinić bude izručen sredinom jula", pojasnio je Homen.

Dakle, realno je očekivati da i Kalinić dobije prebivalište u Zabeli. Ono što je nerealno, bar prema medijskim izvorima uključenim u pregovore sa hrvatskim pravosuđem, je da Kalinić (ili Simović) postane svedok saradnik i dobije smanjenje pravosnažnih kazni iako je ponudio da imenuje šefove podzemlja i osobe iz zvaničnih institucija uz čiju se logistiku skrivao poslednjih sedam godina, kao i rasvetljavanje dvadesetak ubistva u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Holandiji i Španiji.

Iako ova vrsta dokaza nema potrebnu vrstu težine koja bi Kaliniću (ili Simoviću) promenila status, za srpsku javnost bi dragoceno bilo da se otkriju preostala trojica "zemunaca" a onda i institucionalni logistiračari cele bande, ako ih je bilo. Tim tragom bi, takođe, moglo da se dođe do institucionalnih i vaninstitucionalnih ispiratora ubistva Zorana Đinđića, ako ih je bilo. Tako bi njegova deca najzad mogla da saznaju ko je naredio da im otac bude streljan.

Sve ovo, naravno, ako policija stvarno bude radila svoj posao, stvarno bude razmenjivala informacije a ne davala izjave o saradnji zarad političkih poena, i stvarno obraćala pažnu na sve detalje. A ne kao u ranijim slučajevima kad je bilo važnije (a svakako je važno) da se Legija predao od adresa jataka kod kojih se skrivao.

Povezani tekstovi:

• Istina vredna 20 godina robije
• Baterije za daljinski koštaju 205 dinara