Tekstovi iz Ekonomista
Dec 29, 2010
Nenad Zorić
0 komentara

Opera za tri groša

Za 2012. sumnjaju da će da bude "ona" godina. Em se, vele, kalendar naroda Maja završava te godine, em se u još nekoliko civilizacija ova godina označava kao "kraj sveta", em je Roland Emerih 2009. snimio film na ovu temu. A i redovni izbori u Srbiji planirani su te godine.
Tad će se, prognoziraju oni koji gledaju u zvezde i starospise, priroda pobuniti protiv čoveka, a građani Srbije protiv teškog života.

Insajd

Ali, nisu ni oni gore u foteljama naivni. Potrudiće se oni da narod ne zaćuti (sve sećajući se Obrenovića), da ima hleba i sa hlebom igara (čitaj izbora) koji su mogući i godinu ranije. Dakle, 2011, kako ovi koji sve više vladaju a sve manje upravljaju ne bi rizikovali.
Jer, šta ako 2012. bude (još) gore ili ako se, ne dao Bog, obistini proročanstvo pa izbori ne budu mogli da budu održani, sve i da hoće. A ne ide Srbija bez izbora.

Hoće li, dakle, građani Srbije 2011. birati (pa i ako ne imaju izbor) i ponovo neizabrati (iako su se baš nazaokruživali)?

Stanje na terenu je takvo da naprednjaci svako malo traže izbore, skupljaju potpise, žale se na medijske neslobode (a non stop su u medijima) i bolećivo kukaju za propadanjem naroda i države (ali sebe, a ne sela radi). U nameri da ne dožive još jednu Pirovu pobedu (istina, ovoga puta bez bedža) prave širi krug potencijalnih partnera pa prisiljeni na neki novi DOS moraju da se grle i sa Aleksandrom Vulinom.

Njihov predsednik, koji verovatno nije čitao proročanstvo Maja, ali vidi da "već godinu dana vlast bespotrebno muči građane svojom vladavinom koja sada uopšte nije bolja nego pre godinu dana", reče kako će 2011. biti godina socijalnih nemira i da bi morala da se završi vanrednim parlamentarnim izborima. Zamenik mu Vučić još onomad obznani kako ima "pouzdanu informaciju" da će parlamentarni izbori biti održani 2011, ali hajde da ovom prilikom ne insistiramo mnogo na ovoj izjavi jer smo navikli da Vučič (kao Ekrem Jevrić u Farmi) non stop nešto najavljuje ali nikako da oposli, da prostite. Najavi još ovaj čovek kome su glavni urednici za vreme bombardovanja nosili tekstove na noge, da će 4. februara naredne godine u 18 časova, na platou ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije biti održan veliki protestni skup na koji su "dobrodošli svi ljudi koji žele promene u ovoj zemlji, svi ljudi koji smatraju da je dosta bilo bahate, osione i ohole vlasti, svi ljudi koji žele budućnost za svoju decu i perspektivu za našu zemlju".
No, još jednom, živi bili pa videli. Daleko je februar.

Radikali čekaju povratak (njihovog) Vožda i dotad pokušavaju da spasu ono što se spasti može, pa im i nije do izbora. Ovi Koštuničini preko portparola Petra Petkovića voze staru priču o Kosovu a preko Nenada Popovića svako malo izbace neki novi ekonomski program koji će pomoći i planeti Zemlji a ne samo Srbiji.
Nova Srbija je, definitivno, uz naprednjake pa kud Toma i Vučić, tu i kapitalac Velja.
Dok Čeda Jovanović ne zna kud udara: čas se ljubi sa Karleušom, čas kritikuje vlast, čas im laska na sopstvenoj žurci"¦ i sve to dok mu članovi odlaze đa u druge partije đa u Survajver kao Cincarevićka.

Socijala

Politikolog Ana Stojiljković smatra da "ako i bude" izbora naredne godine, da će ih biti tek na njenom kraju.
"žTo sve, naravno, ako ne bude nekih većih lomova u vladajućoj koaliciji koja će prvo morati da smisli sa kojim rešenjem da na njih izađe. Odnosno, koliko će popraviti socijalnu sliku, šta će biti sa prodajom Telekoma, koliko će mostova izgraditi i, najvažnije, hoće li dobiti status kandidata za prijem u EU", precizira Stojiljkovićeva za Ekonom:east.

Pozitivan signal, odnosno, lepu vest iz Evrope kao uslov za izbore pominje i Cvijetin Milivojević, vlasnik PR agencije Pragma. Druga lepa vest, prema njemu, bila bi takođe uspešna prodaja Telekoma.
"žMislim da je i Demokratskoj stranci u interesu da izbori budu 2011, i ona je, čini se, zato i krenula sa ovom agresivnom kampanjom ekonomske vizije Srbije do 2020, koju je i država preuzela. Kao da je požurila u želji da ne bude zatečena ako Dinkić ili Dačić, svako na svojoj strani, sruše vladu", konstatuje Milivojević za Ekonom:east.

Oba naša sagovornika saglasna su da vladajućoj koaliciji najveća opasnost, pored ekonomske i socijalne situacije, preti od njih samih. Mnogo više od 4. februara ili nekih novih 5. oktobara.
Da vidimo, onda, kako tamo stoje stvari.

Ako iznenađujuće kritične izjave Rasima Ljajića (u nedelju dana dva puta, Kažiprst i Beta) na račun vladajuće koalicije pripišemo činjenici da čovek gradi novu stranku koja se mora razlikovati od drugih pa zato izmišlja rupu na saksiji i priča narodu ono što pučina voli da čuje, šta je sa ostalima.

Evo Dinkić već krenuo (Danas, 27. decembar) pa se, kao, nenamerno ofira sa pričom da je "aktuelni predsednik Republike pobedio na prethodnim izborima dobrim delom zahvaljujući njegovom obećanju o 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduzeća" i još baci rukavicu kako je "kasno da regionalizacija Srbije postane realnost tek 2015, što predlaže Boris Tadić". Odmah je skočila da ga brani, pa ko drugi do Jelena Trivan, a Dinkić onako naivan baš voli kad Tadića brani nova potpresednica.
Toliko to voli da bi, ako mu je gitara pri ruci, okinuo bar jedan rif.

"žMislim da će ova koalicija pokušati da se održi bar dok ne poboljša socijalni status građana. Naravno, svaka članica koalicije vaga i vagaće šta je za nju najbolje u tom trenutku i svaka će posebnu pažnju obratiti na građenje sopstvene stranke", kaže Ana Stojiljković podsećajući na već poznato pravilo o Dinkićevoj nepredvidljivosti u takvim situacijama.

Dalje, Palma koji istini za volju onomad reče kako je i prijatelj sa Tadićem, ali je ipak u koaliciji sa Dačićem, malo se koprca ali na račun Dačića jerbo mu smetaju novi članovi SPS-a. I nastavlja da hvali predsednika države. Dačiću pak, kažu zli jezici, smetaju neki stari članovi pa se on služi taktikom: tiha voda breg roni. Što u stranci, što u vladi, što na kanabetu na Andrićevom vencu. No, sve sugeriše da će jednom i on morati da prelomi.

"žJavna je tajna da će Dinkić i Dačić izazvati krizu vlade, ako ne žele da na sledećim izborima nastupe kao DS-Boris Tadić. A ne žele", kategoričan je Cvijetin Milivojević. On još dodaje da je Dačić svestan da je 2008. izneverio volju sopstvenih birača pa će možda pokušati da dobar deo onih mostova sa nacionalnom opozicijom, koje je urušio ali ih nije porušio, obnovi.

I, najzad.
Pa ništa: Mlađa za regione i još jednu vladu, Dačić tapše Borisa po ramenu, namiguje novim glasačima a hteo bi i da zadrži one stare pod uslovom da ne vadi "sliku" iz naftalina, naprednjaci pretnje ponavljaju kao mantru, pa Tadiću ostaje da dobro zavali Telekom, moli Boga da mu Bramerc ne stopira put, sugeriše Trivanki da ga toliko ne brani i nastavi sa promocijom vizije 2020, ma kakva ona bila. Vizija, ne promocija koja mora biti dobra.
Kad to postigne, onda stvarno možda i bude izbora. Ako ne o Đurđevdanu, ono bar o Mitrovdanu. Jer, ako on neće, ima ko ‘oće.

Povezani tekstovi: