Polemika u državi mrtvih
Mišljenje. I priče.
Ovo prvo svi imaju, kao onu stvar. Samo je pitanje kvaliteta.
Neke priče, pak, nikad da se završe. I uvek sa mnogo bure. Neizostavni pratilac su im po pravilu “šumovi” iz mase. Koja je, uzgred budi rečeno (onako uglas), najlošiji tumač istine. Ali je, svakako, dobro da ih ima. I mnogo loše kad nema.
Tako je i sa predlogom Statuta Vojvodine koji je potvrđen u Skupštini Srbije sa sve usvojenim Zakonom o utvrđivanju nadležnosti, opet, Vojvodine. Ruku diglo 138 poslanika.
Ali, ni posle godinu dana o kad je, prvi put donet ovaj predlog, polemika se ne stišava. Piše se i priča na veliko.
Neposredno pre usvajanja analitičari Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić uputili su preko sajta Nove srpske političke misli “Otvoreno pismo predsedniku Republike i poslanicima Narodne skupštine Srbije” kojim izražavaju zabrinutost u upozoravaju da je proces decentralizacije Srbije krenuo pogrešnim i opasnim putem. I kao što je pretpostavio Dragoljub Žarković u svom “Blic” komentaru, odmah je krenula neka vrsta osporavanja, da upotrebimo ovaj eufemizam. I pisma i autora.
Svetislav Basara tako u “Danasu” ne spori autorima “pravo na rečenu rabotu” ali se kasnije u svom osvrtu, na momente i prizemno, sprda sa potpisnicima pisma govoreći da ga to osocira na grupnjak a autori na “dobre duhove” ili neku instituciju za sebe. Sve, dakle, u stilu osporavanja autora a ne teksta, kao što uostalom radi i izvesna Marina Kolarov Radovanović koja se dan kasnije u “Danasu” pita: Zašto Vukadinović i Antonić?
I sve to u samo tri dana.
Uveče, tog trećeg dana, na RT Vojvodina prikazan je film Žike Pavlovića “Država mrtvih”.
Povezani tekstovi:
Comments
Prijavite se na Newsletter
Najnoviji postovi
- Umesto ture viskija
- Kako je Vuk Drašković postao Žare Magare
- Šta spaja Mila i Mileta i razdvaja Đukanovića i Dodika
- Ko je srpski Kisindžer
- Slobodni mediji su slobodni ljudi. Predlažem Carski rez
- Kako je sport sistematski uništavan od… države
- Đilas – prezime autogola
- Bluz verbalnog delikta i revolucionarne pravde
- Baterije za daljinski koštaju 205 dinara
- Prvo lice jednine
Ranije sam voleo da čitam Žarkovićeve tekstove i sad odem da pogledam ovaj tvoj link ali me je Žare razočarao.
I u ovom tekstu kao i u prethodnim zbog kojih sam prestao da ga čitam nema stava već samo prenosi tuđa mišljenja i iskusno se ne svrstava 🙂 Mada znam da je opredeljen. Šteta, beše zanimljiv.
A ti piši češće nemoj da čekam sledeći post mesec dana.