Dživdžana ripnula na pendžeru

Šta je onaj koji vas ceni više no što zaslužujete. Budala? Pritom je svestan da to ne zaslužujete. Naivni zanesenjak? Ali i dalje to, uporno, čini. Senilni čikica?

Nije bio ništa od toga. Cenio nas je kao da smo duplo stariji. Obraćao nam se kao sebi ravnima. Polemisao, tačnije pokušavao da polemiše, sa nama. Balavcima iz “četvrtog dva”, gotovo beskičmenjacima.

Nije mu bilo bitno hoće li mu neko pripisati neki od gore pomenutih epiteta. Važno mu je bilo kako se on postavlja. I kako da ojača tu našu kičmu. A ostalo? Pa kom opanci kom obojci. To više nije bila njegova stvar. Važno da je dao sve od sebe. I da nas je, ne fore radi, oslovljavao sa “akademski građani”.

Za sebe nije mnogo brinuo. Važno mu je bilo da ima da čita (“žplašim se smrti jedino zbog toga što znam da ima još mnogo toga što nisam pročitao”), da je ono garderobe što visi na njemu čisto…O svemu drugom je bilo: “To će Zora”.

Znate onu sliku Rodenovog Mislioca. Često su ga tako zaticali. Potkočen. Zagledan u jednu tačku. Povremeno prođe rukom Opširnije »