New primitives now
Smislio sam savršen zločin. Nema lične koristi, sve za dobrobit građana Srbije.
Znam, ima vas dobrovoljaca. Niste vi k’o tamo neki izdajnici koji nemaju svest o zdravlju nacije.
Pazi ‘vako.
Odemo, čim pre jer je država u pitanju, do televizije Avala.
Kao fol hoćemo da poljubimo Roberta Nemečeka u razdeljak jerbo je u Srbiju doveo Galaktiku. Kad tu smandrljamo portira pravac u šminkernicu, tamo ćemo je sigurno zateći. Čim je spazite, odma’ za kosu, u gepek pa na Terazije.
Lako ćemo izaći jer ćemo neku cicu (koja samo što nije postala dopisni član SANU) ostaviti da zamajava onog jadnička na vratima žvakom kako ona ne voli debeljuce, da se loži na uniformu i da joj nekako više leže dogodovštine onih rospija iz Seks i grada nego neka tamo serija o opstanku civilizacije, pa još u svemirskim brodovima. Mani Nemečeka, ona će ostati tu da ćakula. Čuj svemirski brodovi, pa svi znamo da Deda Mraz ne postoji.
Porazno je što ta cica neće lagati ovo što bude govorila, ali nisu mnogo bolji (čast izuzecima) ni ostali članovi SANU. Uostalom, dobrovoljcima se u zube ne gleda.
Elem, dok mi to sve obavljamo, deo vas pljosnatih crva kojima je jedini životni uspeh to što ste evoluirali od nivoa koacervatne kapi dovešće dva konja na mesto licino. Daće Bog da ste kadri za toliko.
Dogovorićemo se ko će da je iznese iz gepeka, ko da joj veže ruke za repove, a ko da udari bičem one dorate. Moramo bacati kocku ili izvlačiti slamku, jer će ta egzekutorska trojka (simboličnog li naziva, čista koincidencija sa stvarnim likovima i portalima) dobiti sve medalje zasluga za narod, baška neki četvorosobni stančić i police za knjige. Mnooogo polica za knjige jer vi mnogoooo čitate.
Unapred se odričem svega. Em ne čitam, em volim da igram u reketu (nije me majka rodila za trojkaša) em će moj ćar biti to što ste vi srećno svršili sa Adrianom.
Eto rešenja.
Sad je pitanje one kandidature dobilo odgovor. Ketrin Ešton će Opširnije »
Holandski scenario
U politici, čini se, ne važi pravilo da se, dok je u toku, ne sme uticati na sudski proces.
Pa je one koji su pomislili da će neka ozbiljnija priča i tenzije na Kosmetu sačekati savetodavnu odluku Međunarodnog suda pravde o samoproglašenoj albanskoj nezavisnoti prvo, još jednom, razuverio Milo Đukanović. A onda i Piter Fejt, administrator takozvane civilne misije EU na Kosmetu.
„Praktične koristi“
„Strategija za sever Kosova“, naziv je plana kojim civilna misija i vlada u Prištini žele da uspostave kontrolu nad severnim delom Kosmeta. Formiranje zasebne opštine Severne Kosovske Mitrovice je, prema ovom dokumentu, najvažniji korak u nastojanju Prištine da uspostavi vlast nad severom i da se Srbima koji tu žive akcenat stavi na „praktične koristi“ od decentralizacije, kako bi se zaobišla činjenica da „osnivanje nove opštine Severna Mitrovica označava i prihvatanje nezavisnosti Kosova“.
Fejtova strategija predviđa i pojačano Opširnije »
Crni usud (i dalje) duva za vrat
Neki narodi i države imaju tradiciju, drugi istoriju, treći i jedno i drugo, oni četvrti ih tek grade. Samo u Srbiji ništa ne manjka. Ni tradicije. Još manje istorije. Još više burne.
Događaja, koji čak i „zipovani“, ne mogu da stanu na jedan DVD.
I taman kad se pomisli da je sve ružno, ipak, sabijeno u one sumorne ’90-e, samo i letimičan pogled u retrovizor pokazuje da je crni usud i u ovih devet godina poslednje decenije bio sve vreme nakačen na braniku građana Srbije.
Uspeli su da ga se otarase 5.oktobra 2000. ali samo nakratko. Taj nesrećni mesec mart prvo je doneo NATO agresiju, pa streljanje Zorana Đinđića ispred svog radnog mesta, požar u Hilandaru, pa pogrom na Kosmetu…
Da ima dva ovakva meseca u toku godine, čini se da ne bi bilo onih koji bi dočekali treći. Ovako se, kako-tako, pred kraj godine ljudi pridignu, kao pred kraj ove kad je za dve nedelje bilo toliko dobrih vesti da realan čovek mora triput da ih pročita ili čuje, kako bi poverovao.
Decenija, kažemo, još nije završena, pa bi valjalo, bar po inerciji, na njenom kraju očekivati dobre vesti. Pa taman nam otpao branik, ako je to cena da i onaj usud odleti sa njim.
‘99 Milosrdni anđeo
Severnoatlantska vojna alijansa, bez odobrenja SB UN, počela je 24. marta 1999. godine oko 20 časova vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. Neposredan povod bio je incident u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea. Napadi u operaciji Milosrdni anđeo ili NATO agresija bez prekida su trajali 78 dana posle čega su suspendovani 10. juna kad je potpisan vojnotehnički sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova i Metohije sa kojom je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih ne albanaca. Istog dana u SB je usvojena Rezolucija 1244 po kojoj Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad KiM ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom Unmika i Kfora. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Ekonomski eksperti iz Grupe-17 procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara.
‘00 Peti oktobar
Nakon desetogodišnje vladavine SPS, udružena srpska opozicija osvojila je 24. oktobra vlast na lokalnim izborima u Srbiji, većinu u Saveznom parlamentu, a kandidat DOS-a za predsednika SRJ Vojislav Koštunica pobedio je kandidata SPS-JUL Slobodana Miloševića. Prema konačnim rezultatima Koštunica je osvojio 50,24 odsto a Milošević 37,15 odsto glasova birača. A onda su se, posle nepriznavanja rezultata na poziv lidera DOS-a građani okupili 5. oktobra ispred Savezne skupštine. Nakon nekoliko uzmicanja pred suzavcem, koji je policija ispaljivala na demonstrante građani su ušli u parlament, a nešto malo kasnije i u zgradu RTS.
Dvoje ljudi je poginulo, tri osobe su ranjene iz vatrenog oružja, a oko 100 ljudi je povređeno u sukobima demonstranata i policije. Već 6. oktobra Ustavni sud potvrdio je pobedu Koštunice u prvom krugu a Milošević mu je preko RTS-a čestitao izbornu pobedu. Skupština SRJ konstituisana je 7. oktobra a Vojislav Koštunica položio zakletvu pred oba doma parlamenta i u narednim danima primio brojne državnike dok su EU i SAD ukinule ekonomske sankcije SRJ obnovljene pre tri godine zbog situacije na Kosovu, otvoren je proces pomirenja sa Evropom i normalizacija odnosa sa Zapadom i susednim zemljama. Ranije 1. septembra u Centru „Sava“, na predizbornoj konvenciji DOS je potpisao „Dogovor sa Srbijom“, kojim se obavezao da će doneti demokratske promene u Srbiju, ukinuti međunarodne sankcije, urediti odnose između Srbije i Crne Gore na demokratski način i uspostaviti kompetentnu i odgovornu vlast. Još ranije 10. januara lideri najvećih opozicionih partija u Srbiji potpisali dokument o saradnji i zatražili raspisivanje opštih izbora u Srbiji a 14. januara pripadnici pokreta „Otpor“ na beogradskom Trgu Republike u Beogradu proslavili pravoslavnu Novu godinu pod motom „Ovo je ta godina“.
‘01 Milošević uhapšen i isporučen Hagu
Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, uhapšen je 1. aprila pod sumnjom da je izloupotrebio službeni položaj. Prvobitnu mu je određen pritvor od 30 dana, koji je potom produžen za još dva meseca. Hapšenje je započeto 30. marta, a okončano nakon dva dana i posle sedmočasovnih pregovora sa novim vlastima o njegovoj predaji. Ovoj akciji prethodile su danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS i JUL-a ispred njegove kuće. Nakon hapšenja, Marija Milošević, kćerka bivšeg predsednika ispalila je nekoliko hitaca iz vatrenog oružja.
Na Vidovdan 28. juna prva demokratska Vlada Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem (izabrana 25. januara) na osnovu Uredbe izručila je Miloševića Tribunalu u Hagu koji ga je sa četvoricom visokih funkcionera optužio za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999. godine.
‘02 Likvidacija četiri banke
I 2002. godina počela je burno. Obeležili su je likvidacija banaka i propali predsednički izbori. Već 4. januara stečajni postupak u četiri velike srpske banke (Beobanci, Beogradskoj banci, Investbanci i Jugobanci) izazvao je talas protesta zaposlenih u tim bankama. Savezni ministar za finansije Jovan Ranković podneo je ostavku 16. januara.
Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić raspisala je izbore za predsednika Srbije za 29. septembar a 13. oktobra održan drugi krug izbora koji nisu uspeli jer je na birališta izašao manji broj birača od predviđenog Izbornim zakonom. Kandidat DSS Vojislav Koštunica osvojio je 1.991.947, odnosno 66,86 odsto, a kandidat grupe građana Miroljub Labus 921.094, odnosno 30,92 odsto glasova birača. Ni ponovljeni predsednički izbori 8. decembra nisu uspeli, jer je na njih izašlo 45,17 odsto birača. Najviše glasova – 1.699.089, odnošno 57,66 odsto, osvojio je kandidat DSS-a i predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Kandidat SRS-a Vojislav Šešelj osvojio je 1.063.296, odnošno 36,08 odšto, a kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević 103.926, odnosno 3,53 odsto glasova birača. DSS nije priznala rezultate tih izbora zbog, kako je ocenila, „lažiranih biračkih spiskova“, ali su njene žalbe nadležne institucije odbile.
‘03 Ubijen premijer Zoran Đinđić
U dvorištu Vlade Republike Srbije u sredu, 12. marta u 12.45, pucano je na premijera Zorana Đinđića koji je pogođen sa dva metka posle čega je prebačen u Kliničko-bolnički centar. U 13.30 časova konstatovana je klinička smrt a v. d. predsednika Srbije Nataša Mićić je, na predlog Vlade Srbije, proglasila vanredno stanje. Opširnije »
Eldorado za korupciju
Izgleda da je Kosmet, stvarno, najskuplja srpska reč. Ne samo u onom značenju koje je na umu imao Matija Bećković. U smislu verske i kulturne kolevke, već i u materijalnom. No, opet se ne misli ni na onaj, toliko puta pominjani, lignit -već na svež novac iz budžeta. Ali i javnih preduzeća.
Odluka da se iz budžeta Srbije daje novčana pomoć srpskom i nealbanskom stanovništvu na Kosmetu doneta je gotovo pre devet godina kako bi se pomogao „taj živalj dole“. Međutim, kako kažu, sagovornici Ekonom:east magazina pare ne odlaze u prave ruke, ne služe jačanju institucija u južnoj srpskoj pokrajini, nego za bogaćenje već bogatih ljudi u Beogradu i kupovinu nekretnina po centralnoj Srbiji.
Kol’ko para
„Budžet ministarstva za KiM u narednoj godini biće četiri milijarde dinara“, kaže za Ekonom:east Oliver Ivanović državni sekretar ovog ministarstva. On dodaje da se tačna cifra novca koji se izdvaja za Kosmet ne zna jer pojedina ministarstva zasebno izdvajaju novac a davanja nisu samo iz budžeta, već postoje i pojedinačne donacije koje daju opštine, Vojvodina, grad Beograd.
„Izdvajaju se sredstva za plate lokalnih samouprava, projekte povratka, humaniratne svrhe. Ali imamo i sredstva koja izdvaja NIP za izgradnju infrastrukturnih projekata “, pojašnjava Ivanović. Dosta novca odlazi i na socijalna davanja, a oko 25 hiljada ljudi je na platnom spisku. To su pre svega budžetske ustanove, lokalna samouprava, zdravstvo, školstvo.
Nezvanično se pak može doći do podatka da za oko 12 hiljada radno angažovanih u sistemu školstva, zdravstva i lokalne samouprave na Kosmetu, država izdvaja po hiljadu evra u proseku, što je oko 12 miliona evra mesečno. Na godišnjem nivou je to cifra od oko 144 miliona evra.
