Bele zastave crne nam Srbije
Suviše poštujem Zorana Panovića da bih ga nazvao onako kako će ga targetiratisvaki iole pošteni čitalac, nepotpisanog, redakcijskog komentara u novinama koje on potpisuje.
Niti je taj epitet moj manir niti je (stvarno verujem u to) Pana „od tih“. Njegova odgovornost za uslovno aludiranje na rušenje ustavnog poretka, sve pozivajući se na zdrav razum, je kolektivna.
Možda nije ni pročitao tekst kojim otvara novine, što je neoprezno za poslovično oprezne Užičane ili je i on potpao pod uticaj gomile pa poverovao u njeno rešenje na prvu loptu, što je nesvojstveno osobenjaku kakav je Zoran.
Jedan drugi Zoran, kog citira i ala i vrana, tepa mu i kuso i repato i posthumno ga tumače najčešće neuke ništarije – savetovao je da ako neki deo tela zahvati gangrena pod hitno ga treba amputirati.
No, šta da radimo ako se radi o glavi?
Ma, amputiraj, horski urlaju „mislioci“ kojih se Đinđić stideo i za života ali iz (što pragmatilnih razloga, što sažaljenja radi) to nije hteo u oči da im kaže. No, nešto sam ubeđen da bi im se sad nasmejao u facu.
Tu reč pragmatično pominje i Danasov pisac iz senke u komentaru čiji naslov deluje kao vest: „Srbija se odriče Kosova“ ali je lid i telo te „vesti“ nedvosmisleno sugerisanje da Srbija treba da amputira Kosovo zbog (pazite taj kumrovački manir) „interesa velike većine građana“.
U daljem elaboriranju osvešćeni autor (ili možda čitava grupa jer ovako pronicljivo rešenje ne može da smisli samo jedan mozak) sugeriše da je svaka borba uzaludna.
Poraz je neminovan, kaže ovaj strateg, i to poraz dramatičnih razmera i civilizacijski pogubnih posledica.
Dobro, genije, da vidimo šta ti to tačno nudiš.
Šta ta velika većina građana dobija ako te posluša?
Toga u tekstu, naprosto, nema.
Svakako, provlači se to kao eho, duh koji lebdi između rečenica i upućuje da, eto, neće više biti bremena o vratu. I ovog velikog poraza koji citirah.
Uprošćeno, ako se Kosova manemo na vreme možda „magare i ne lipše dok trava ne ozeleni“ a što ga se kasnije manemo veće muke ima da pretrpimo. Iliti, nikakva korist, manja šta.
Fraze, znači.
Međutim, strateg tu ne staje već predlaže da osim odricanja treba raditi na smanjivanju međuetničke distance i iskorenjivanju stereotipa. Lično, nemam ništa protiv da se te tenzije spuste ali, poučen prošlošću, mislim da je za to slaba vajda.
Dakako, za razliku od Danasovog ubojitog pera, nisam za odustajanje. Neka bude borba neprestana.
No, ono što me tera na ovakvu vrstu sumnje je sam ton teksta i izbor reči.
Ovo sad više nije ono „kumrovačko pismo“ već politički korektan govor tako prepoznatljiv u projektima koje su poslednjih 20 godina finansirali fondovi s one strane obale i od kojih su pojedinci napravili karijere, živeli jako lepo a pomirenja, iskorenja stereotipa i smanjenja tenzija nije bilo.
Mislim da znam i odgovor zašto je Opširnije »
Pošto seko mleko
Kad se prosečnom đilkošu okice zacakle zbog natprošečnog poprsja neke snajke taj, usled viška testosterona i manjaka volje za ubeđivanjem, nepogrešivo izgovori tri reči iz naslova ovog teksta. Ortaci mu tad laskaju, njemu nesretniku skoči libido a snajka ko snajka, odmahne ili ne odmahne rukicom.
I mane se đavola.
U sebi, naravno, ona takvu sirovinu priželjkuje u postelji ali dok do toga dođe hoće da se femkaju. Neko vreme.
Zene, naime, vole da im se, na primer, sugeriše kako su pametne. Ili da imaju lepe oči.
Otrcano, ali vole nakareti.
Iako i same znaju da dotični ni jednu ne gleda u oči no malo niže a svesne su i kapaciteta sivih im ćelija.
Da skratim, vole da ih se laže. One časnije to i priznaju.
Al aj ti to objasni đilkošu.
Dok skonta, nadobija se šamara i nakupuje preparata za bubuljice.
E, baš takvi su i srpski vlastodršci. Isti kao ovaj đilkoš. Kad vide fotelju zacakle im se okice, pa sve bale na usta pođu. I samo ištu.
Doista, oni bar sa femkanjem nemaju problem. Stotinu će promeniti stranaka da učine što im novčanik žudi.
A tek što lažu. Tu disciplinu su usavršili do mere da često ni sami ne znaju šta je istina. O tome – ko je istina – bolje da ih se ne pita. Takvi za Boga ne znaju.
No, ne znaju ni daleko važniju stvar. Da Evropa nije krava muzara a Vestervele ma koliko voleo muškarce ni po čemu ne liči na obdarenu snajku. Merkelova tek ni prići, ali pošto je Opširnije »
Rekvijem za Vuka D.
"E, pa, hvala ti Neco. Biće mi za nedelju dana. Dooobro, nisi baš morao i ove Daničine da mi doneseš", govorio je moj deda Lazar svaki put kad mu dođem u posetu i donesem hrpu novina.
U mojoj familiji se, inače, vazda dosta čitalo. Mi deca (da prostite) od pozadi, tačnije od sporta, žene horoskop ili "Praktičnu ženu" dok je izlazila a stariji i ja kad sam počeo da se zanimam ko su ti na koje pizdi tata - od naslovne.
Deda je čitao sve. Nije bio probirač, opet da oprostite na ovom (može se shvatiti) nepristojnom rečniku. Listao je i Dnevni Telegraf. Da, na to je mislio kad je govorio Daničine novine.
Lazo je, već zaključujete, bio za Slobu. Neeee, nije bio ni komunjara niti se zaluđivao idejom da će imati da stavi nešto u kljun ako sam ne zaradi. Naučio je to od rane mladosti kad je "cela kuća ostala na njemu". Dakle, nije bio ni komunista.
Častan čova, verujte mi.
Dobro, jes’ voleo Slobu. Ma, nešto se mislim, nije on toliko ni voleo Slobu koliko je imao svest o državi, verovao Dnevniku i još više koliko nije podnosio Vuka.
Ako kod njega dođem po mraku, pa moram tu da spavam, Vuka ne pominjem. Ili začepi ili nema konaka. Jesam ja njemu unuk ali se o zlu ni u gori ne govori a taman posla u porodičnoj kući jednog socijaliste.
"Ušljo (vaška, parazit koji živi u ljudskoj kosi, u nekim krajevima se koristi i naziv uška) m.m.j. gde mu je sad Mika Špiljak", znao je da opsuje kad procenim da ima vremena da stignem kući ako me istera iz njegove, pa lanem neku.
Da bio sam za Vuka. Tamo kod nas, podno Zlatara, i nije moglo drugačije. Ili si za Slobu ili za Vuka. Treće opcije nije ni bilo. Bio je neki lik koji je lepio plakate "Zrelo je" ali njega niko nije shvatao za ozbiljno.
I voleo sam ga. Priznajem.
Jedva sam čekao da stasam za glasanje. Nisam zaokruživao iza paravana, no onako kurčevito Opširnije »
New primitives now
Smislio sam savršen zločin. Nema lične koristi, sve za dobrobit građana Srbije.
Znam, ima vas dobrovoljaca. Niste vi k’o tamo neki izdajnici koji nemaju svest o zdravlju nacije.
Pazi ‘vako.
Odemo, čim pre jer je država u pitanju, do televizije Avala.
Kao fol hoćemo da poljubimo Roberta Nemečeka u razdeljak jerbo je u Srbiju doveo Galaktiku. Kad tu smandrljamo portira pravac u šminkernicu, tamo ćemo je sigurno zateći. Čim je spazite, odma’ za kosu, u gepek pa na Terazije.
Lako ćemo izaći jer ćemo neku cicu (koja samo što nije postala dopisni član SANU) ostaviti da zamajava onog jadnička na vratima žvakom kako ona ne voli debeljuce, da se loži na uniformu i da joj nekako više leže dogodovštine onih rospija iz Seks i grada nego neka tamo serija o opstanku civilizacije, pa još u svemirskim brodovima. Mani Nemečeka, ona će ostati tu da ćakula. Čuj svemirski brodovi, pa svi znamo da Deda Mraz ne postoji.
Porazno je što ta cica neće lagati ovo što bude govorila, ali nisu mnogo bolji (čast izuzecima) ni ostali članovi SANU. Uostalom, dobrovoljcima se u zube ne gleda.
Elem, dok mi to sve obavljamo, deo vas pljosnatih crva kojima je jedini životni uspeh to što ste evoluirali od nivoa koacervatne kapi dovešće dva konja na mesto licino. Daće Bog da ste kadri za toliko.
Dogovorićemo se ko će da je iznese iz gepeka, ko da joj veže ruke za repove, a ko da udari bičem one dorate. Moramo bacati kocku ili izvlačiti slamku, jer će ta egzekutorska trojka (simboličnog li naziva, čista koincidencija sa stvarnim likovima i portalima) dobiti sve medalje zasluga za narod, baška neki četvorosobni stančić i police za knjige. Mnooogo polica za knjige jer vi mnogoooo čitate.
Unapred se odričem svega. Em ne čitam, em volim da igram u reketu (nije me majka rodila za trojkaša) em će moj ćar biti to što ste vi srećno svršili sa Adrianom.
Eto rešenja.
Sad je pitanje one kandidature dobilo odgovor. Ketrin Ešton će Opširnije »
Holandski scenario
U politici, čini se, ne važi pravilo da se, dok je u toku, ne sme uticati na sudski proces.
Pa je one koji su pomislili da će neka ozbiljnija priča i tenzije na Kosmetu sačekati savetodavnu odluku Međunarodnog suda pravde o samoproglašenoj albanskoj nezavisnoti prvo, još jednom, razuverio Milo Đukanović. A onda i Piter Fejt, administrator takozvane civilne misije EU na Kosmetu.
"žPraktične koristi"
"žStrategija za sever Kosova", naziv je plana kojim civilna misija i vlada u Prištini žele da uspostave kontrolu nad severnim delom Kosmeta. Formiranje zasebne opštine Severne Kosovske Mitrovice je, prema ovom dokumentu, najvažniji korak u nastojanju Prištine da uspostavi vlast nad severom i da se Srbima koji tu žive akcenat stavi na "praktične koristi" od decentralizacije, kako bi se zaobišla činjenica da "osnivanje nove opštine Severna Mitrovica označava i prihvatanje nezavisnosti Kosova".
Fejtova strategija predviđa i pojačano Opširnije »
