Browsing articles in "Fantomov dnevnik uvreda"
Apr 24, 2014
Nenad Zorić
0 komentara

Baterije za daljinski koštaju 205 dinara

pomaze a ne gojiHroničari će zabeležiti da je bila jednom jedna zemlja gde „Luj Viton“ kupuju na kilo.
I 123 grama Posebne. Naseckane.

„Đe si?“ je, notiraće, pitanje koje je uvek moralo dobiti odgovor pa svi redovno plaćaju mobilni. Struju ignorišu, te na kredit, pa sa grejs periodom, onda naokolo.
Bila je to, čitaće neko, naseobina u kojoj se istraživačko novinartsvo zasniva na konstatnom praćenju tviter naloga Adriane Lime i zavirivanjem u pasoš Čedice Jovanovića. U koju ozbiljni zapadni državnici, a sve posle uspešnog dijaloga u Briselu, hrle da volontiraju u Vladi a sa ruskim gasom gratis ide i proruski ministar.

Zanimljiva država, dakle, gde svi ridaju i pale sveće za Markesa dok pod miškom nose novi uradak Jelene Baćić Alimpić, neko i Marka Vidojkovića. Gde se Miša i Beba, periodično, a zbog-radi trećeg metka, čas vole čas…ne vole.
I gde Istok piše za Politiku.

Zvala se kratko – Srbija, otkucaće neki savremenik Milana Miloševića.
Dopisaće da svi naizust znaju Bukuvskog.
Vole fudbal.
Kažu da obožavaju Vučića.
I da je najjeftinija reč kristijanizam.

Ovaj termin, čiji koren potiče sa asfalta, prema njegovom ocu označava umetnički pravac u slikarstvu, dok je prema oponentima to ideologija čija će smrt roditi neku novu Srbiju u kojoj neće biti apsurda koje sam pomenuo na početku teksta.

Odlaskom Kristijana Golubovića, da to je krivac za svaki srpski izgubljeni živac, na izdržavanje zatvorske kazne spoljnotrgovinski deficit će se samouništiti, Partizan i Zvezda će praviti profit a deo će poklanjati državi, deca će citirati Dostojevskog, svi će plaćati porez, trgovci neće ucenjivati dobavljače, Mićun će otići u penziju, posle mnogo godina pojaviće se neki novi Duško Kovačević i Biljana Srbljanović, Vulin će prestati da nosi crninu…i ostale bajke za laku noć.

Kad eto ti kvake, gospodo. 
Fudbal, možda, jeste život ali život nikako nije fudbal. Tamo se ceni takozvana pas igra.
Na prvu.
Ali u životu se ne igra na prvu.

To što je većina upamtila starog dobrog Čarslsa i njegov vapaj: „Čoveče, nemoj da umreš glup“, ne znači i da ga je razumela.
Bukovskog treba poimati.

No, ‘ajde ti nekom na ovom belom dunjaluku kaži da nije dovoljno pametan. To je jedina stvar kojom su svi, bar za javnost, zadovoljni. Ali imaju neku, gle opet apsurd, potrebu za dokazivanjem te pameti i veličine. I onda hoće da pokažu kako se gnušaju Kristijana. Kvari im javni moral, loše utiče na decu.
I traže priznanje da su bistriji od Karleuše. Big dil.

Ne, nikako. Ne kritikuju svi Kristijana samo sebičluka radi. Neki to rade iz najboljih namera. Stvarno to mislim. I jer ne znaju za bolje. Ili neće da znaju. Pomenuh već, misle na prvu.
A i nekako nije vreme za zameranje pravim krivcima.

I onda, „jao, evo opet Kristijan, pa dokle“.
Pa dok ne promeniš kanal.

Opširnije »

Feb 22, 2013
Nenad Zorić
0 komentara

Kamenje u kokpitu a glava u oblacima

ima li pilota u avionuZnate li vi ko je Milutin Popović?
Ma, kakav Zahar i njegove violine. Jok more. Ovaj čova je, ono što se kaže, pravi virtuoz. Dobro, još nedovoljno poznat širokim narodnim masama, ali svakako zabrinut za te iste narodne mase.
O tome kako brine o kasi, da i ne pričam.

Ne znate i dalje? Pa kako vas nije sramota. Ej, ne prepoznajete budućeg dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.

Pazite šta je mudra glava smislila. Svi olovku u ruke i da tezirate. Možda ga stukture smene pa da ne ostane nezapamćena ideja.

Dotični je, samo i samo za sad, pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj. Naime, dušmani mu ne daju da se razmahne. No, nije važna funkcija već ideja.

Tu smo.
Posto Aviogeneks ima sedam pilota i jedan avion Popović je, u ovoj oskudaciji i čamotinji, smislio kako da uposli preostalih šest kadrova. Da, da, svaki čovek nam je važan.

To će se, ako da Bog i sreća junačka, desiti 2015. godine a do tad će ova šestorka primati platu kao da leti jer bi u suprotnom mogli da odlepršaju u neku manje prestižnu svetsku kompaniju. To nam se, kao tržištu u razvoju željnom kvalifikovane radne snage, nikako ne isplati.

Sočinio bi on to i ranije ali zajebavaju ovi iz Boinga.
Kakvi su to neradnici i džabalebaroši, to ni na istoku nije zapamćeno a ne na zapadu.
Čim oni, ovo je razrada ideje, sklope šest iviona i isporuče ih JAT-u, “naš domaći prevoznik” će imati toliku flotu da je jazuk da višak aviona ostane prizemljen.
Popović je smislio da mi to damo Aviogeneksu.

To što su ti avioni malo mlađi od Krkobabića i Mićuna, je nebitna činjenica. Pa nećemo se valjda ugledati na svet, gde je prosek starosti letilica deset godina, i razbacivati.
I to što JAT hoće nove avione je čisto bacanje para, da vam rečem. Čekajte, zar svi psiholozi ne kažu da su tridesete najbolje životne godine. A kad su najbolje za ljude zašto ne bi bile dobre i za sokoćala koja prevoze ljude.

A, šta kažete?
Znam, žao vam je što vi niste doživeli prosvetljenje da smislite ovako nešto. Pa ne plaćamo mi njega za badava.
A i „Aviogeneksu se mora pomoći“, kako zavapi Popović.

Inače, tu reč „mora“ rado koriste i oni na većim funkcijama od njegove.
Koristili su ih i oni pre njih.
Pa i oni koji su sve ovo zakuvali.
I tako dobrih 25 i više godina u prošlot od kad se gomila dug te „prestižne kompanije“ JAT. Zašto?
Pa zato Opširnije »

Mar 20, 2012
Nenad Zorić
3 komentara

Rekvijem za Vuka D.

"E, pa, hvala ti Neco. Biće mi za nedelju dana. Dooobro, nisi baš morao i ove Daničine da mi doneseš", govorio je moj deda Lazar svaki put kad mu dođem u posetu i donesem hrpu novina.

U mojoj familiji se, inače, vazda dosta čitalo. Mi deca (da prostite) od pozadi, tačnije od sporta, žene horoskop ili "Praktičnu ženu" dok je izlazila a stariji i ja kad sam počeo da se zanimam ko su ti na koje pizdi tata  - od naslovne.

Deda je čitao sve. Nije bio probirač, opet da oprostite na ovom (može se shvatiti) nepristojnom rečniku. Listao je i Dnevni Telegraf. Da, na to je mislio kad je govorio Daničine novine.
Lazo je, već zaključujete, bio za Slobu. Neeee, nije bio ni komunjara niti se zaluđivao idejom da će imati da stavi nešto u kljun ako sam ne zaradi. Naučio je to od rane mladosti kad je "cela kuća ostala na njemu". Dakle, nije bio ni komunista.

Častan čova, verujte mi.
Dobro, jes’ voleo Slobu. Ma, nešto se mislim, nije on toliko ni voleo Slobu koliko je imao svest o državi, verovao Dnevniku i još više koliko nije podnosio Vuka.

Ako kod njega dođem po mraku, pa moram tu da spavam, Vuka ne pominjem. Ili začepi ili nema konaka. Jesam ja njemu unuk ali se o zlu ni u gori ne govori a taman posla u porodičnoj kući jednog socijaliste.

"Ušljo (vaška, parazit koji živi u ljudskoj kosi, u nekim krajevima se koristi i naziv uška) m.m.j. gde mu je sad Mika Špiljak", znao je da opsuje kad procenim da ima vremena da stignem kući ako me istera iz njegove, pa lanem neku.

Da bio sam za Vuka. Tamo kod nas, podno Zlatara, i nije moglo drugačije. Ili si za Slobu ili za Vuka. Treće opcije nije ni bilo. Bio je neki lik koji je lepio plakate "Zrelo je" ali njega niko nije shvatao za ozbiljno.

I voleo sam ga. Priznajem.
Jedva sam čekao da stasam za glasanje. Nisam zaokruživao iza paravana, no onako kurčevito Opširnije »

Sep 7, 2011
Nenad Zorić
8 komentara

Šule, zaštićeni svedok

Ovca, domaća životinja tugaljivog pogleda postala je vremenom sinonim za osobu koju drugi nemilice troše, šikaniraju i iskorišćavaju – bilo da je glupa pa se sama trti ili je to protiv njene volje ali makaze šišaju li šišaju, a ona ni da bekne.

Eklatantan primer je kad posle 113 agencija agencije za agenciju osnuju i Agenciju za stanovanje sa tromesečnim budžetom od 12 miliona dinara i sedam ili osam članova upravnog odbora a građanin pokorni ni da bekne ni da nagazi prag "jeftinog" stana.

Brav je, pak, ekstra glupa ovca koja ne razlikuje so od leda pa liže li liže ili talentovano glupa osoba koja bi izgubila i ovcu na papiru a za sebe misli (mada joj nekad i mama pomogne) da je Šeron Stoun. Ekstra jebozovna i ekstra pametna.

Sve što važi za ovcu važi i za ovna stim što je ovan ona "muškarčina" kojoj libido pored ovakvog brava ne padne nego skoči.

Kad čovek koji sedi u organu vlasti koji treba da ubira poreze kaže da je javna tajna da se ti porezi izbegavaju, da postoji plaćanje na crno i da su radnicima uskraćena prava ili hoće da nam kaže da su nam to sve ove godine marsovci radi ili nas smatra za gore i od marve, dakle amebe.  Ili to ili se preporučuje za zaštićenog svegoka.

Ovce i ovnovi se, zajedno sa drugim životinjama koje čovek gaji jer ima od njih koristi, kolokvijalno i pežorativno nazivaju i stokom. I to je pogrdan naziv za nekog ko nema manire, u najmanju ruku. Ne vodi računa ni o sebi ni o drugima.

Najzad, najgora vrsta stoke je marva. To vam je ono: jede, sere i valja se po livadi. Dok je drugi ne odvede na ispašu sama se ne ume snaći niti je to mnogo interesuje, pa će pre lipsati. Marva, zbog pobrojanog nema ni poštovanje gazde pa ne da joj ne tepa Breno ili Milka nego neće ni iz kotara da je pusti, da joj da jede svaki peti dan a da je kolje mu se ne isplati jer bi meso bilo žilavo ma kavu marinadu napravio.

Odavno znam da srpski političari one koji ih biraju, plaćaju i trpe u foteljama smatraju za ovce. Istorija je to i empirijski dokazala. Duže vreme sumnjam da je ogromna većina njih počela da na građane gleda kao na brave. A od kako se zahuktava ova predizborna kampanja (koja nije ni prestajala) čitam, čujem i očima ne verujem da su počeli da nas smatraju za marvu.

Kako drugačije objasniti Opširnije »

Jul 6, 2011
Nenad Zorić
26 komentara

Zorzi, pičkica ili hejter

"Mama, dođi mama"¦ e sad, ova majka je izdržala čet’ri muškarca u kući".
Posle ove Noletove rečenice sam zaplakao. I plakao sam sve vreme dok je gospođa Dijana govorila. Neka je više takvih, tako joj Bog pomogao!
Jesam li pičkica?

"Novak Đoković je prvak Vimbldona". Posle ove rečenice Igora Vujičina odmah sam pomislio: kad bi još i porez plaćao u Srbiji. Gde bi nam kraj bio.
Jesam li seronja?

Odmah posle osvajanja ove titule (istog dana u Londonu) Boris Tadić, predsednik Republike Srbije (izabran na neposrednim demokratskim izborima) delio je svoju titulu kao da mu je od tate ostala.
Hoću li ja to da kažem da podržavam Mahatmu iz Bajčetine?

Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su Srbi, na primer, više slušali Davora Sučića. I daleko više se potrudili da razumeju ovog pesnika sa Baščaršije.
Ako ništa nisu naučili iz one Dučićeve "hemijski čiste lirike", ako nisu hteli da izvuku pouku iz Branimirovih "žFiligranskih pločnika" i pomognu Štuliću da sazna "šta se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava, a ni jedan ne pada", onda je nekako i razumljivo što od Sejove "žPočasne salve" razumeju samo dve reči: počasna i salva. Pogotovu ovu drugu.

"žHejtuješ Noleta", kažu mi.
Zameraju mi to i prijatelji. Te zato ovaj tekst.

Ne. Ne hejtujem ga.
Ponosan sam na njega. Ali zbog nekih drugih stvari.
Milo mi je i raduju me sve njegove titule, ali u poređenju sa vrednostima koje ovaj časni mladić promoviše, mi se jebe za Vimbldon i sve te žute loptice. Pravo da vam kažem.

Ponosan sam na njegov izbor devojke, na primer.
Videste li u čemu je došla na proslavu. U plavim gaćama kao Goca Tržan ili u dugoj haljini. Videste li u novinama i jednu njenu sliku sa golim stomakom. I njoj je vrućina Opširnije »

Pages:1234567»