Dec 27, 2009
Nenad Zorić
1 komentara

Evropski blickrig

predaja molbe

Još “samo” da Mladića i Hadžića isporuči Haškom sudu i Srbija u svojoj agendi neće više imati ništa pod stavkom: moramo uraditi. Dobro, treba popuniti i upitnik koji će dobiti od Evropske komisije. Ali, da sad ne sitničarimo. Pominjemo samo "krupne ribe" i " krupnije korake". Posle kojih će moći da u EU bane "bez da se izuva". U prošli utorak se samo najavila, kao dobar komšija, i rekla: Evropo, dolazim!

Zbilja, posle čina zvanične predaje zahteva za članstvo u Evropskoj uniji koji je premijeru Švedske Fredriku Rainfeltu, čija zemlja od januara naredne godine predsedava Unijom uručio Boris Tadić, predsednik Srbije – lopta je na strani 27-orice. Sad od njih zavisi. Više nego ranije.

Od stidljivice do vile

Da li je baš tako.
Ne računajući poslednjih nekoliko nedelja, niko nije mogao da pretpostavi da će stvari teći ovim tokom. Da će biti odmrznut Prelazni trgovinski sporazum, da će posle gotovo dve decenije biti ukinute vize za zemlje Šengenskog sporazuma, i da će Srbija podneti kandidaturu za članstvo u EU, odnosno da će dobiti signal(e) da to učini. Baš sad.

Pominjani su samo Mladić i Hadžić. I rok za njihovo izručenje do kraja godine. Na sve ostalo se mislilo, ali se nije izgovaralo. Onako stidljivo. Kroz trepavice. Prestalo se i sa licitiranjima datumima.
Srbija se, dakle, ponašala prema principu: nisam vila da svijam oblake, već đevojka da gledam preda se, a ako ugledam pomenuti dvojac, odmah ću vam javiti. Nije ih (još) ugledala, ali je u nebo zagledanija više no ikad.

Sličnu ocenu dao je i predsednik Tadić u Stokholmu, svedočeći da "pre samo dva meseca nisam očekivao da će Prelazni trgovinski sporazum biti odmrznut, ali smo uspeli. Zbog toga mislim da ako budemo naporno radili i ispunjavali sve obaveze možemo da dobijamo status zemlje kandidata za Evropsku uniju do kraja 2010. godine".

Odjeci"¦

Podnošenjem aplikacije za članstvo u Evropskoj uniji Srbija je pokazala veliku političku hrabrost i usmerenost ka budućnosti, izjavio je za Ekonom:east Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i prvi podpredsednik delegacije EP za odnose sa državama jugoistočne Evrope, neposredno posle predaje kandidature. Odlučnost da se podnese aplikacija još ove godine Kacin shvata kao jasnu međunarodnu obavezu za brže i odlučnije političke i nužne ekonomske reforme, koje su preduslov za kandidaturu i članstvo u Evropskoj uniji.
"žAplikacija za status kandidata je korak na dugom putu približavanja koji zahteva mnogo odlučnih, odgovornih, zahtevnih i hrabrih koraka. Načelno, radi se o istorijskoj odluci koja se tiče celog društva i najšire javnosti na putu do pune integracije", dodaje Kacin.  On kaže da Srbija mora da pojača borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, uspešno reformiše pravosuđe, osnaži vladavinu prava i razvije medijske slobode.
"žKao poslanik EP pridajem naročito važnu ulogu zakonodavnoj grani vlasti koja u tom procesu ne sme ostati samo posmatrač. Narodna Skupština Srbije mora postati nezaobilazan, potpuno uključen aktivan faktor, generator političkog napretka i promoter demokratske procedure u procesu donošenja odluka u sa vezi Evropskom unijom", smatra Kacin dodajući da široka javna rasprava treba da uključi ne samo parlamentarne stranke, već i mnoge nevladine organizacije, medije, akademsku i pre svega kritičku javnost. "Ona je jako potrebna, u budućnosti i nužna, na putu približavanja. Sama vladajuća većina na putu ka Evropskoj uniji nije dovoljna", zaključuje Kacin.

"¦ reagovanja"¦

Kad smo već kod vladajuće većine ima onih koji odluku da Srbija baš u ovom trenutku preda molbu za članstvo vide kao bitku za političke poene i prisvajanje zasluga za SSP i viznu liberalizaciju pa je kandidatura samo pečatiranje i potvrda DS-a kao najzaslužnijeg.
"žPogledajte sastav delegacije u Stokholmu", sugerišu neki sagovornici Ekonom:easta. "Tamo su sve članovi DS. Boris Tadić je njihov predsednik i predsednik Srbije. Ali u delegaciji nema premijera. A Srbija nije Francuska, gde je na slazi predsednički sistem", potkrepljuju dalje svoju tezu. Ovakvi cinici dodaju da predaja kandidature Srbiji, suštinski, ne znači ništa jer je pitanje: hoće li i kad biti prihvaćena.

"žPrihvatanje će biti kad ga bude", kaže sagovornik Ekonom:easta iz EU koji je želeo da ostane anoniman. "Srbija govori da su nezavisno Kosovo priznale samo 22 države članice EU, a po vašim medijima se može videti da će kandidaturu podržati 20 zemalja. Morate imati isti aršin za obe stvari", smatra naš sagovornik sugerišući da je možda trebalo poslušati savet nekih država da se ne žuri sa predajom zahteva i upozorava da se ne treba zaletati sa ocenama kad će Srbija i zvanično postati zemlja kandidat.

… namigivanja i tumačenja

S druge strane, Tanja Miščević, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši šef Kancelarije za pridruživanje decidirano za Ekonom:east tvrdi da je baš sad bilo pravo vreme za predaju kandidature. "Proceduralno, to je bilo moguće uraditi i odmah posle potpisivanja SSP-a. Ali je Srbija sačekala dve godine", kaže Miščevićeva dodajuči kako su se za poslednje dve, dve i po nedelje, stvari radikalno promenile u korist Srbije. "Poslata je jako važna poruka kako su građani Srbije dobrodošli u EU a i Srbija je duboko zagazila u proces reformi. Sad više nema znaka pitanja u kom pravcu ide", trdi Miščevićeva.

Naša sagovornica smatra da ne treba mešati priznanje takozvane nezavisnosti Kosova i priblizavanje EU, ali na opaske o različim aršinima srpskih vlasti i broju država koje su priznale Kosovo odnosno koje će podržati kandidaturu Srbije – kaže da je pet članica EU apsolutno protiv prinavanja nezavisnosti a da nijedna nije apsolutno protiv kandidature Srbije. "Samo su neke više za ovaj trenutak, a neke da se još sačeka", jasna je Miščevićeva.

Da predaja zahteva ima rezona saglasni su i neki poznati evroskeptici. "Ja sam lično protiv toga, ali sa stanovišta vlasti, ovakva odluka ima smisla", kaže za Ekonom:east Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli. On smatra da ovo nije loš trenutak jer su povezani SSP, vizna liberalizacija i predaja zahteva za kandidaturu.
"žOvo je politički blickrig vlasti, ali on svakako nije mogao biti urađen bez koordinacije sa Briselom", tvrdi Vukadinović dodajući da to ne znači da će svi u EU biti presrećni i dočekati Srbiju raširenih ruku.
Prema njemu, ovakva odluka ima i unutrašnje poličke razloge. "Htelo se pokazati da je ispunjeno predizborno obećanje, jeste godinu dana kasnije, ali je ispunjeno", komentariše Vukadinović dodajući to ne mora da znači najavu i skorašnje raspisivanje izbora već jačanje pozicija i obezbeđivanje za neke, eventualne, izbore.
On, takođe, smatra da dobri odnosi sa Ruskom Federacijom neće biti problem na putu približavanja EU. "To je više adut, nego problem. Nemaju sve države u EU isti stav prema Rusiji, pa bliskost sa njom može samo da koristi Srbiji i pomogne u daljoj saradnji sa zemljama EU. Bilo da žele da speče približavanje Rusima ili ne žele da ga spreče", zaključuje Vukadinović.

Najzad, nije loše što je ona ranije pominjana vila zagledana u nebo i budućnost. Ali će, svakako, morati katkad i da spusti pogled. Bar dok mete po kući. I čisti obuću.
Jer, rekli smo, sad se samo najavila, a tek treba da bane u EU. Ako opanke bude dobro oprala može i bez izuvanja.

Povezani tekstovi:

Comments

  1. Jelena says:

    “Ako opanke bude dobro oprala…” ..ma daće našoj vili još neki zadatak čim bude pomislila da je zavrsila sa glancanjem opanaka 🙂