Evropski blickrig
Još “samo” da Mladića i Hadžića isporuči Haškom sudu i Srbija u svojoj agendi neće više imati ništa pod stavkom: moramo uraditi. Dobro, treba popuniti i upitnik koji će dobiti od Evropske komisije. Ali, da sad ne sitničarimo. Pominjemo samo „krupne ribe“ i „ krupnije korake“. Posle kojih će moći da u EU bane „bez da se izuva“. U prošli utorak se samo najavila, kao dobar komšija, i rekla: Evropo, dolazim!
Zbilja, posle čina zvanične predaje zahteva za članstvo u Evropskoj uniji koji je premijeru Švedske Fredriku Rainfeltu, čija zemlja od januara naredne godine predsedava Unijom uručio Boris Tadić, predsednik Srbije – lopta je na strani 27-orice. Sad od njih zavisi. Više nego ranije.
Od stidljivice do vile
Da li je baš tako.
Ne računajući poslednjih nekoliko nedelja, niko nije mogao da pretpostavi da će stvari teći ovim tokom. Da će biti odmrznut Prelazni trgovinski sporazum, da će posle gotovo dve decenije biti ukinute vize za zemlje Šengenskog sporazuma, i da će Srbija podneti kandidaturu za članstvo u EU, odnosno da će dobiti signal(e) da to učini. Baš sad.
Pominjani su samo Mladić i Hadžić. I rok za njihovo izručenje do kraja godine. Na sve ostalo se mislilo, ali se nije izgovaralo. Onako stidljivo. Kroz trepavice. Prestalo se i sa licitiranjima datumima.
Srbija se, dakle, ponašala prema principu: nisam vila da svijam oblake, već đevojka da gledam preda se, a ako ugledam pomenuti dvojac, odmah ću vam javiti. Nije ih (još) ugledala, ali je u nebo zagledanija više no ikad.
Ne opšte, pojedinačno
Na „istoku“ i „zapadu“ ništa novo. Na „severu“ i „jugu“ stara priča.
I kad smo kod priče, onoga o čemu se najviše priča, najmanje ima. Staro je pravilo.
Dakle, i u Srbiji (opet) ništa novo.
Misli se na obračun sa huliganima i nasilnicima. Koji se najavljuje i čeka, najavljuje i čeka, najavljuje i čeka…
Od svih pojedinaca, grupa, njihovih vođa i pobrojanih krivičnih dela koje je Brankica Insajder Sranković pomenula u, bar prve dve, emisije procesuiran i uhapšen nije niko. Slovima niko, brojem nula.
A reagovali su svi. Slovima cela politička scena, brojem onolikim koliko ima partija pa puta tri. Jer je svako imao nešto da osudi.
E, da, pohapšeni su oni koji su posle emisija pretili autorki. I to je nešto. Ali je malo. Mnogo malo.
Tako je prošle nedelje uhapšen i Dragan Đurđević, poručnik Vojske Srbije, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti, jer je sa grupom navijača FK Partizan pretio smrću novinarki B92.
I opet se od drveta nije videla šuma.
Naime, kao što svi ljudi nisu isti. Kao što su sveštenici kao bandere: dakle, ima i krivih, i trulih, i onih na kojima žice za stuju samo vise. Kao što kad neki stanovnik romskog naseljla opljačka trafiku svi kažu da je trafiku opljaškao rom. I pogreše. Tako i sad svi pominju oficira Vojske Srbije. I pogreše.
Niti je trafiku opljačkao (bilo koji) rom, niti je loš (bilo koji) pop, pa nije ni pretio (bilo koji) oficir. Već čovek sa imenom i prezimenom. I adresom poznatom MUP-u. Koga treba uhapsiti. I procesuirati.
Ali treba uhapsiti i procesuirati i one čija je imena i prezimena pomenula Brankica. Njima dodati i one koji ih ne hapse. Pa onda one koji ih ne procesuiraju.
I tako začepiti usta onima koji (samo) osuđuju.
Cista
Današnji svet je pun cisti.
Ima ih na svakom koraku. Najčešće i ne znamo uzrok njihovog nastanka. A najgora od svega je činjenica da su to potmuli neprijatelji. Ne vidiš ih. Ne osećaš. Sede i čekaju. Jedu organizam čoveka, društva, porodice, kompanije.
I prethodni post na ovom blogu gori o jednom takvom neprijatelju. Korupciji.
Cista, inače, u medicini predstavlja anomaliju na pojedinim delovima tela. Juče sam operisao jednu. Pre tri meseca još jednu. Opširnije »
Eldorado za korupciju
Izgleda da je Kosmet, stvarno, najskuplja srpska reč. Ne samo u onom značenju koje je na umu imao Matija Bećković. U smislu verske i kulturne kolevke, već i u materijalnom. No, opet se ne misli ni na onaj, toliko puta pominjani, lignit -već na svež novac iz budžeta. Ali i javnih preduzeća.
Odluka da se iz budžeta Srbije daje novčana pomoć srpskom i nealbanskom stanovništvu na Kosmetu doneta je gotovo pre devet godina kako bi se pomogao „taj živalj dole“. Međutim, kako kažu, sagovornici Ekonom:east magazina pare ne odlaze u prave ruke, ne služe jačanju institucija u južnoj srpskoj pokrajini, nego za bogaćenje već bogatih ljudi u Beogradu i kupovinu nekretnina po centralnoj Srbiji.
Kol’ko para
„Budžet ministarstva za KiM u narednoj godini biće četiri milijarde dinara“, kaže za Ekonom:east Oliver Ivanović državni sekretar ovog ministarstva. On dodaje da se tačna cifra novca koji se izdvaja za Kosmet ne zna jer pojedina ministarstva zasebno izdvajaju novac a davanja nisu samo iz budžeta, već postoje i pojedinačne donacije koje daju opštine, Vojvodina, grad Beograd.
„Izdvajaju se sredstva za plate lokalnih samouprava, projekte povratka, humaniratne svrhe. Ali imamo i sredstva koja izdvaja NIP za izgradnju infrastrukturnih projekata “, pojašnjava Ivanović. Dosta novca odlazi i na socijalna davanja, a oko 25 hiljada ljudi je na platnom spisku. To su pre svega budžetske ustanove, lokalna samouprava, zdravstvo, školstvo.
Nezvanično se pak može doći do podatka da za oko 12 hiljada radno angažovanih u sistemu školstva, zdravstva i lokalne samouprave na Kosmetu, država izdvaja po hiljadu evra u proseku, što je oko 12 miliona evra mesečno. Na godišnjem nivou je to cifra od oko 144 miliona evra.
Prodavnica tajni
Evo, od malopre su, ukinute vize. Kao da sam čuo: napravili smo dobar odvod, cevi sa velikim “fi” i ogroomnu septičku jamu. Dakle, na vize gledam kao na kanalizaciju. Ako se izlije, nikako ne valja. Ako tekućina ide gde treba, sve je ok. Bravo za komunalce.
Tačno je. Bili smo “van sveta”. U prošlim decenijama najjača institucija bila nam je institucija reda. Uopšte.
Ali i pred zapadnim ambasadama. Znate ono, naši izabrani predstavnici na kanabetu, mi pred vratima. Oni došli po mišljenje, mi po pečat. I onda tako žigosani, odemo negde.
E, tu je caka.
