Oct 13, 2008
Nenad Zorić
0 komentara

Prvih 100 dana Vlade Republike Srbije: Fijat i deficit u senci žirafe

emg

Nenad Zorić i Zoran Preradović

Makroekonomske stabilnosti kao preduslova za ostvarenje zacrtanih ekonomskih ciljeva još nema, a ne nazire se ni dovršetak privatizacije. Zaključak Misije MMF-a je da ukupna ekonomska kretanja ukazuju na to kako privreda i dalje ne može da postigne snažan rast i nisku inflaciju, a da istovremeno zadrži deficit tekućeg računa platnog bilansa na održivom nivou. Najveći problem je što se novac troši na potrošnju umesto na investicije. Ključni politički potez je hapšenje Karadžića, a najveći nedostatak izostanak zakonodavne aktivnosti

Ugovor o osnivanju Fijat Srbije u Kragujevcu, ratifikacija SSP-a i Gasnog sporazuma sa Rusijom, usvajanje predloga na Skupštini UN u kome se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosmetu, budžetski deficit od 46 milijardi dinara i hapšenje Dragana Dabića, pardon, Radovana Karadžića, najvažniji su rezultati prvih 100 dana jedne od najobimnijih (25 ministara, četiri potpredsednika) demokratskih vlada u Srbiji.

Njen rad u protekla tri meseca obeležili su i raskid koncesije sa konzorcijumom Alpina-Por za izgradnju autoputa Horgoš "“ Požega, povećanje penzija, pored redovnog, za dodatnih 10 odsto, hapšenje "građevinske mafije" u Zrenjaninu, ali i 250.000 evra za kupovinu i prevoz žirafe, koja bi trebalo da bude smeštena u zoološkom vrtu u Jagodini. Cinici bi u rezultate dodali i nastanak SNS Tomislava Nikolića.

Svaki od ključnih elemenata programa (evropske integracije, očuvanje Kosmeta, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti i pooštravanje borbe protiv korupcije) koje je premijer Mirko Cvetković naveo u ekspozeu 7. jula, u najmanju ruku, je bar zagreban. Međutim, odnos političke elite prema režimu Slobodana Miloševića i makroekonomska nestabilnost prouzrokovana visokom javnom potrošnjom "“ pitanja koja potresaju političku scenu od 5. oktobra 2000. naovamo, nisu zaobišla ni ovu vladu.

Cvetković čestito nije ni seo u premijersku fotelju, a ministar prosvete Žarko Obradović je stigao da obiđe grob Slobodana Miloševića, što niko nije uzeo za ozbiljno, kao ni prisustvo Slavice Đukić-Dejanović promociji Miloševićeve knjige. Sve je to bilo na nivou incidenta. Ali su se ti "incidenti" nešto često ponavljali, jer je Gorica Gajević javni pravobranilac u Raškoj, a Duško Matković figurira kao jedan od kandidata za čelo NIS-a. Da, da, sve se to može za (samo) 100 dana.

Važni međunarodni ugovori

Ugovor sa italijanskim Fijatom zaključen 29. septembra predstavljen je kao veoma značajan za privredu Srbije. O ovoj investiciji se naširoko, uglavnom pozitivno pisalo i piše. U novoj fabrici će se, bar prema najavama, kroz dve godine proizvoditi 200.000 automobila, a u drugoj fazi još 100.000 automobila godišnje. Drugi međunarodni sporazum, Gasni aranžman sa Rusijom izazvao je daleko više polemike. Svi su se "oštrili" na ovom sporazumu. Te jedno je sporazum, drugo je cena NIS-a, te tražićemo, pregovaraćemo i na kraju "poštovaćemo dogovoreni ugovor". Dakle, NIS za 400 miliona, Rusi će kasnije uložiti (u svoju kompaniju) još 500 miliona, a kolika će biti propustna moć gasovoda i da li će on biti magistralni niko još pojma nema.

Produženom blokadom primene trgovinskog dela SSP-a Srbija se našla pred novom rampom na putu evropskih integracija. Komesar za proširenje Oli Ren ponudio je Srbiji jednostranu primenu njegovih pojedinih odredaba kako bi se premostio zastoj u evropskim integracijama.

Za razliku od prošle, druge Koštuničine, vlade koja je u prvi plan stavljala autoput Horgoš "“ Požega, sadašnja više pažnje posvećuje Koridoru 10. EIB će kreditirati izgradnju ovog koridora sa 540 miliona evra (240 miliona za deonicu Leskovac "“ Preševo, a 300 miliona za deonicu Niš "“ Dimitrovgrad). Svetska banka će, pak, za Koridor 10 obezbediti 600 miliona dolara, direktor EBRD izrazio je nedavno spremnost da odobri kredit od 150 miliona evra, a Helenik planom predviđeno je dodatnih 100 miliona evra za dovršetak deonice do granice sa Makedonijom.

Potrošnja raste, proizvodnja pada

Kao osnovni ekonomski ciljevi Vlade označeni su privredni i rast zaposlenosti, povećanje standarda i ravnomeran regionalni razvoj. Međutim, makroekonomske stabilnosti kao preduslova za ostvarenje ovih ciljeva još uvek nema, a ne nazire se ni dovršetak privatizacije, takođe jednog od preduslova za "spisak želja". Uz to, opšte je uverenje da nema ni političke volje za privatizaciju javnih preduzeća.

Odluka Vlade da, uz redovno usklađivanje, penzionere časti sa dodatnih 10 odsto, u suprotnosti je sa još jednim proklamovanim ciljem – smanjenjem inflacije. Socijalna (Krkobabićeva) pravda, ipak, košta, a posledice su, kako je primetila Danica Popović sa Ekonomskog fakulteta "prava sitnica": sporiji rast, manje novih radnih mesta i poreskih prihoda!

Misija MMF-a, koja je boravila u Srbiji od 17. do 24. septembra, upozorava da privreda i dalje ne može da postigne snažan rast i nisku inflaciju, a da istovremeno zadrži deficit tekućeg računa platnog bilansa na održivom nivou. Najveći problem je taj što se novac troši na potrošnju umesto na investicije. MMF je savetovao snažan rebalans budžeta za 2008, mnogo restriktivniji budžet za 2009, nastavak privatizacije i restrukturiranja preduzeća i smanjenje troškova poslovanja. Umesto toga, predloženim rebalansom prihodi budžeta projektovani su na 650,2 milijardi, rashodi na 695,9 milijardi, pa je deficit čak povećan na 45,8 milijardi dinara. Eksperti ukazuju na to da će rebalans dodatno povećati, ionako previsoku javnu potrošnju, a strahuju i da će budžet za 2009. zbog rasta penzija biti prenapregnut.

Industrijska aktivnost u avgustu doživela je gotovo "lom", jer je posle solidnog rasta do juna, prvi put došlo do pada i u julu je proizvedeno za 4,5 odsto manje nego u avgustu 2007. Stručnjaci ne isključuju mogućnost da se radi o "incidentu", ali ne isključuju ni opciju da je to posledica slabljenja unutrašnje tražnje i snažnog uvoza od 1,4 milijardi evra mesečno u proseku za sedam meseci, s tim što je u avgustu i uvoz smanjen na 1,2 milijarde, što je još uvek na zabrinjavajuće visokom nivou. Ukupno je, naime, za sedam meseci ove godine uvezeno robe 14,15 milijardi dolara, a izvezeno za 6,8 milijardi. Brine i rastući deficit platnog bilansa koji je dostigao 5,632 milijardi dolara, što je 68,3 odsto više nego lane u istom periodu.

Povezani tekstovi:

  • Nema povezanih tekstova