Radikalno zamajavanje

Ovi (na vlasti) su se, da ne upotrebimo onaj kafanski izraz, opet šalili. Dakle, od najavljene rekonstrukcije vlade, izgleda, ima samo rekonstrukcije izjava davanih koliko juče.
No, čini se da je ovog puta bilo namere. Pominjana su i imena.

Nećemo ići toliko daleko i pominjati prošlogodišnje izjave o "mogućnosti" rekonstrukcije i njoj kao "večnoj" temi, već ćemo navesti samo one svežije prema kojima bi "brza i odlučna rekonstrukcija vlade mogla da doprinese evropskim integracijama" (Božidar Đelić) pošto "to radi većina evropskih zemalja jer se novim kadrovima upumpava svež vazduh" (Rasim Ljajić) ali i zbog toga "što je ideja dobra i da treba raditi radikalnu rekonstrukciju ili je uopšte ne raditi" (Mlađan Dinkić). Onda je svoju rekao i premijer Mirko Cvetković svedočeći nam iz prve ruke kako rekonstrukcija još nije na stolu ali nije isključena zbog smanjenja broja ministarstava.

Naravno da nismo zaboravili (pa to je nemoguće zaboraviti) na najave predsednika države da će se o rekonstrukcije razgovarati čim ga reizaberu u stranci. "Posle izbora u Demokratskoj stranci", rekao je Boris Tadić, "mora se podvući crta i videti šta je sve urađeno do sad, da vidimo ko može da nastavi dalje". Ko ne može, podvuče predsednik, neka radi nešto drugo.

I kad se Tadić, hvala Bogu, uspešno operisan probudio svi umesto: nazdravlje!, uzviknuše: hoćemo da nastavimo dalje. Bez obriza na to što ih čovek nije pitao za želje već za mogućnosti i što je (još 12. novembra) rekao da "će neko morati da odgovara kad se završi ova godina i usvoji budžet".

Ipak, u januaru"¦

I zato je potpredsednica G17 plus Verica Kalanović izjavila da bi, ukoliko bude postignut koalicioni konsenzus, u januaru trebalo da dođe do rekonstrukcije vlade. Slično je prozborio i njeg kolega iz vlade Oliver Dulić sugerišući da će do rekonstrukcije doći "onda kada šefovi koalicije to budu odlučili i kada se o tome dogovore".

No, od te rabote izgleda nema ništa. Bar za one koji znaju da "pročitaju" šta je hteo da kaže Ivica Dačić konstatacijom da bi rekonstrukcija Vlade Srbije bila politički korisna, ali da neće biti veliki problem i ako do nje ne dođe.

Neće biti problem ako do rekonstrukcije ne dođe jer je i stručna javnost upozoravala da "suprotno uvreženom shvatanju, rekonstrukcija vlade ne predstavlja meru u cilju reforme javnog sektora, da smanjivanje broja ministara ne povlači automatski smanjivanje birokratije, broja državnih službenika i funkcionera" napisao je Nikola Jovanović na web portalu Centra za novu politiku. On je dodao i da "prava reforma javnog sektora podrazumeva relokaciju resursa u administraciji, povećanje produktivnosti po činovniku, korporativizaciju javnih preduzeća i unapređenje kvaliteta javnih službi. Rekonstrukcija vlade bi dakle bila samo kozmetička mera, koja bi privremeno skrenula pažnju sa suštinskih reformskih zadataka".

Dalje, neće biti problema, jer on već postoji, odnosno postoji sukob interesa. Kako stranačkih, tako i unutarstranačkih. Dobri poznavaoci prilika kažu za Bankar da je Tadić pod rekonstrukcijom prvenstveno mislio na zamenu nekih ministara i da je bio spreman da zameni neke svoje (DS) kadrove. Na to bi pristali i koalicioni partneri, odnosno pristali bi na ideju da Tadić nađe zamenu Saši Draginu i Slobodanu Milosavljeviću, ali Dinkić nije dao Tomicu Milosavljevića a Dačić nije hteo da popusti u slučaju Milutina Mrkonjića. Isti ti izvori Bankara kažu da bi Dačić, ako ne jedva dočekao, a ono bar popustio, no se Mrkonjić nije dao, kao što se nije dao ni na kongresu SPS. Na sve to, izgleda da je Dinkić bio mrtav ozbiljan kad je govorio o onoj radikalnoj rekonstrukciji, pa je kažu, bio zapeo da ode i premijer.

I zato velimo da će, najverovatnije biti opet – puj pike ne važi.
"Kad je procurila ta vest o Dačiću kao premijeru, ona je značila da se onda kao kod one jedne Rubikove kocke moraju pomeriti i ostale kocke", kaže za Bankar sociolog Vladimir Vuletić. On dodaje da nije siguran da će doći do rekonstrukcije ali da se Rubikova kocka može složiti ako se slože sve ostale kocke, odnosno ako se koalicioni dogovore.
"Mene ne iznenađuju ove skorašnje izjave isto kao što nisam mnogo očekivao ni od najave rekonstrukcije. Činjenica jeste da je vlada glomazna, ali ona je bila uslov za njeno formiranje. Takođe, jedno je smanjenje troškova, a drugo smanjenje broja ministarstava", konstatuje Vuletić.

Jututunska himna

Još jedan mogući znak da rekonstrukcije vlade neće biti jeste i predlog budžeta (na koji Tadić čeka da bude usvojen pa da počne da reže) koji je napravljen za dosadašnji broj resora. Dakle, ili nema krečenja ili će biti rebalnsa. Mada ministarka finansija Diana Dragutinović reče u najnovijem broju Ekonom:esta da eventualna rekonstrukcija neće biti razlog za rebalans budžeta jer "ukidanjem nekoliko ministarstava ne bi bile ukinute neke funkcije države".

Profesor savremenih političkih sistema na Fakultetu političkih nauka Zoran Krstić smatra da je rekonstrukcija vlade besmislena, pogotovu što je u predizbornoj godini.
"To je prosto deplasirano pitanje. Imam utisak da je ovo bio marketinški potez vladajuće koalicije kako bi pokazali da su oni za racionalizaciju i smanjenje troškova", dodaje Krstić za Bankar.

Matematika je dakle jasna. Ništa i ništa daju ništa. Problema nije ni bilo i ne valja čačkati jer može da ih bude. Kako u SPS-u ako Mrka ne bude državni graditelj, tako u koaliciji ako ne bude zadovoljan Mlađa.

Ali, niko ne postavlja pitanje ozbiljnosti države i onih koji je vode i plasiraju i najavljuju kao izvesne ideje poput ove o rekonstrukciji. Očito da narod, političke, intelektualne i ine elite ali i celokupno javno mnjenje nisu problem.
"Mislim da je jako neozbiljno tako postupati. To je suštinsko pitanje. Partije su kod nas postale interesne grupe a ne partije u pravom smislu reči. Mi smo partiokratska država, ili kako Goati reče, partodespotska država", kategoričan je Zoran Krstić. On kaže da je celokupno srpsko javno mnjenje apolitično, da nema unutarstranačke demokratizacije a samim tim je ne može biti ni u državi.

Elem, zvaće se i ovo lani, usvojiće i budžet kako što su završili uzbore u strankama, proći će i Nove godine, Božići, zime i praznici pa će biti jasnije šta sa vladom.
No, sva je prilika da će i ponovoj godini biti samo pisani nastavci ovog romana o rekonstrukciji koji liči na Zmajevu Jututunsku himnu: još nije vreme, još nije vreme, e sad je kasno.

Povezani tekstovi:

• Tri boje populizam