Apr 16, 2010
Nenad Zorić
1 komentara

Englezi na srpskim funkcijama

sprdanje sa zakonima

Vlast ne sme delovati samo u korist onih koji je vrše ili je podržavaju, nego mora postupati u opštem interesu.  Da neki politički sistem ne bi bio pokvaren i korumpiran, kaže u jednom tekstu akademik Vojislav Stanovčić, moraju postojati osnovna pravila oko kojih je ranije, u nekom postupku postignuta šira saglasnost, i svaka vlast, pa i vlast većine mora svoju volju potčinjavati tim pravilima. "Takva pravila danas sadrže ustavi", konstatuje ovaj dugodišnji profesor na Fakultetu političkih nauka.

Dakle, osnovna ideja je vladavina zakona a ne ljudi, pa je 2006. izglasan Ustav Republike Srbije koji u članu 6. jasno kaže da "niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima".

Ko se pravi nevešt

U istom članu najvišeg pravnog akta stoji i da se "postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom" pa je 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a Agencija je svim funkcionerima koji obavljaju više funkcija dala rok da se do 31. marta ove godine odluče za koju funkciju se opredeljuju.

Ali, ko još danas drži do slova na papiru, pa i ako taj papir nije običan, već je na njemu napisan ustav ili zakon. U Srbiji se već godinama sve radi prema principu "pravila smišljamo za druge, izuzetke za sebe" te i ne čudi da je, kako je saopštila direktor Agencije Zorana Marković, do 8. aprila stiglo 1.980 podnesaka funkcionera koji su na duplim funkcijama a da se od tog broja samo njih 20 izjasnilo o funkciji koju će obavljati od 1. aprila, dok su svi ostali podnesci u stvari zahtevi za davanje saglasnosti za obavljanje više poslova. A prema zakonu Agencija može izuzetno dati saglasnost nekome samo pre nego što je on stupio na drugu funkciju i nikako ne može aminovati kršenje zakona.

No, to nije sprečilo čak 69 poslanika Skupštine Vojvodine da baš to zahtevaju. Direktor Agencije je navela da će zahtevi biti odbačeni iz proceduralnih razloga jer zakon i ne predviđa mogućnost podnošenja zahteva za saglasnost ako se funkcioner nije prethodno izjasnio o jednoj funkciji koju će zadržati, a rok za izbor jedne od više funkcija koje obavljaju je istekao 31. marta. To znaju i funkcioneri, ali se, malo ili malo više, prave Englezi, da budemo precizniji.

Goran Ješić, predsednik opštine Inđija je jedini poslanik DS-a koji se izjasnio da će zadržati mesto predsednika opštine i odreći se mesta u Skupštini Vojvodine. Bojan Pajtić, vojvođanski premijer i predsednik pokrajinskog odbora DS im je, naime savetovao suprotno kako se ne bi trošio novac na izbore i kako se ne bi dovela u pitanje relativna većina DS-a u pokrajini.

Ješić za Ekonom:east kaže da je ideja svakog regionalnog parlamenta u Evropi da ima predstavnike lokalnog parlamenta i da regioni rešavaju one stvari koje lokalne samouprave ne mogu da reše. "Ovde je primenjen princip retroaktivnosti koji je dosta kompleksan i neustavan a kontrola ustavnosti nije pokrenuta jer se htelo, prema meni pogrešno, problem rešiti na politički način", dodaje Ješić.

On kaže da jeste činjenica da u Ustavu stoji zabrana sukoba interesa za funkcionere koji obavljaju više funkcija, ali da oni nisu funkcioneri kao predstavnici regionalnog parlamenta. "Pred izbore 2008. tadašni Odbor za sprečavanje sukoba interesa i pokrajinska izborna komisija su zatražili tumačenje Ustava i dobili odgovor da jedino većinski izabrani poslanici ne potpadaju pod član 6. Ustava", konstatuje Ješić. Sličnu potvrdu dobio je i Dragan Marković Palma kome je Ministarstvo pravde 29. marta ove godine dalo dozvolu da može da obavlja dve funkcije do isteka mandata. Međutim, ministarstvo ima nadležnost za ovako nešto koliko i za to da Markoviću izda potvrdu da treba da postane trener rukometne reprezentacije.

Sankcije

Osim Ješića, kako je saopštila Zorana Marković, među poslanicima iz Vojvodine koji su Agenciji dostavili izjašnjenje da su podneli ostavke su i Ištvan Pastor, Dragoslav Petrović, Milan Đukić ali oni su ostavke podneli na druge, ne tako bitne funkcije.

"žNalažemo da nam se u roku od 15 dana dostavi dokaz da je postupljeno u skladu sa zakonom, odnosno da se (funkcioner) opredeli za jednu od više funkcija koju obavlja. U zavisnosti od ishoda tog postupka dalje postupamo u skladu sa Zakonom o agenciji", precizirala je Markovićeva.

Prema njenim rečima Agencija će ubuduće davati saglasnost kad neki od funkcionera namerava da se kandiduje za obavljanje druge funkcije, ali da se to na može primenjivati na funkcionere koji sada obavljaju više funkcija.

Ubuduće, kako je objasnila, ako se neko nađe na duploj funkciji bez saglasnosti agencije, ona je nevažeća, i sve eventualne odluke i radnje koje proizlaze iz te funkcije su nevažeće, imovinska korist mora da se vrati i izriče se sankcija.

Dakle, pošto najverovatnije funkcioneri nisu uspeli, kako reče jedan sagovornik Danasa, da "zamažu oči i zamajavaju članove Agencije, kako bi što duže ostali na više fotelja" šta je sledeće?

Zoran Stojiljković član Odbora Agencije kaže da može biti pokrenut postupak protiv funkcionera, ukoliko se organ gde je funcioner izabran saglasi. "I tu su drastične kazne do pet godina zatvora, deset godina zabrane obavljanja javnih funkcija, ali ako te saglasnosti nema onda se praktično repertoar mera Agencije svodi na ovo što inače nije malo. Zamislite da nekom ko se profesionalno i karijerno bavi politikom objavite da krši zakon i da predložite da bude smenjen", precizira Stojiljković za Ekonom:east.

Loše nasleđe

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, podsetio je prošle nedelje da ovde nije reč samo o funkcionerima koji su obavestili Agenciju o broju "fotelja", već i o onima koji obavljaju više javnih funkcija, a nisu uopšte kontaktirali sa Agencijom. Ukupan broj njih je, kaže Nenadić, verovatno mnogo veći od pomenutih. On je skeptičan i prema pitanju koliko bi trajao proces protiv prekršioca zakona protiv kojih Agencija namerava da pokrene postupak, budući da to u Srbiji do sada nije nikada rađeno i ističe da to ne može trajati kraće od nekoliko meseci, jer postupak podrazumeva davanje mogućnosti funkcionerima da se izjasne o celom slučaju, kao i dvostepenost odlučivanja unutar same Agencije.

Predsednik Udruženja pravnika za demokratiju Stevan Lilić kaže za Ekonom: east da najveći problem nije pravne prirode već da je reč o negativnoj tradiciji sa kojom se kao društvo teško odlučujemo da raskinemo. "To je kao društvena higijena. Negativno nasleđe socijalizma jer je i tad bilo kampanja da se te duple i trostruke funkcije smanje. Agencija je vrlo odlučno stala u odbranu stava koji su svi usvojili, a mana je politička volja da se zakoni sprovode", konstatuje Lilić dodajući da je za tako nešto potrebno hrabro i odlučno rukovodstvo.

Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije rekao je prošle nedelje da će politička elita u Srbiji, koja je donela ovaj zakon, sada pokazati koliko ga se pridržava i postupa po njemu.

Ali, poučeni iskustvom, možemo reći da će, po svoj prilici, biti još engleske magle, ali na srpski način. Neće vam biti prvi put da čujete rečenicu tipa: ne može meni, koga je narod izabrao, ništa jedan zakon.

Ovde ionako čuda traju tri dana, javno žigosanje više ne donosi rezultate jer izbora nema na vidiku, a i drastičnije kazne će izostati jer upravo ti potencijalni kažnjenici drže teme vlasti, pa im se nije zamerati oko tamo nekog dupliranja funkcija.

Povezani tekstovi: