Stolica, dezerteri i tehnička

Marko Jarić, Igor Rakočević, Vladimir Radmanović, Predrad Stojaković i Darko Miličić čine petorku koja bi, sigurno, pobedila Španiju. I u finalu. Uz Miloša Vujanića i Aleksandra Pavlovića i sa 40 koševa razlike. Tako stoje stvari. Na papiru.

No, košarka se, još od Džejmsa Nejsmita, igra na parketu. I uči na betonu. To, podrazumeva se, zna i Duda Ivković. Zato je i poveo Vujoševićeve klince. Plus Teodosića, koji je magistrirao na vrelom valjevskom betonu. I, opet se podrazumeva, napravio rezultat.

Duda je, naime, suviše veliki trener (to uostalom dokazuje i stoličica na kojoj, jedini od selektora, sedi na tajm-autima) da bi sebi dozvolio poniženje da moli gore pomenutu gospodu kako bi se smilovali i zaigrali u reprezentaciji. Da sluša njihova prenemaganja, uslovljavanja i palamuđenja. I da posle, kad pristanu, pada sa one stoličice kad vidi da to što on priča nikog od njih ne dotiče. Da nema disipline u igri i da ti asovi (na papiru) gube i od Velike Britanije. Takav luksuz od njega niko nije ni očekivao.

To se, naime, rešava na nekom višem (čisto politički) položaju. Mestu gde se, takođe, naveliko prenemaže, palamudi i gde nema rezultata. Dakle, Ivkoviću stranom.

Zato, Dudi umesto one stoličice treba dati jednu doobru fotelju. Presto. Odmah pored Ace Nikolića.

Zlatnim momcima (da, da, kad u Srbiji u kojoj samo barabe uspevaju, korov cveta triput godišnje a ljudi imaju mišljenje i stav direktno proporcionalan debljini novčanika – osvojiš drugo mestu u Evropi, onda si zlatan da zlatniji ne možeš biti) treba okačiti ordenje i naterati one prenemagače iz Vlade Srbije da im stvarno isplate po 15.000 evra, jer će u protivnom dobiti petu ličnu.

A one asove sa početka (i papira) ne treba više nikad ništa pitati. Posle odgovora na jedno prosto pitanje: jeste li služili vojsku?

Dobro, Stojakoviću posle onog da je služio u Grčkoj, treba postaviti dodatno još jedno pitanje: kad ćeš u Srbiji?

Samo toliko.

Dačića koji je brže bolje potrčao da se na aerodromu slika sa Dudom i "klincima" i Tadića koji im je brže bolje čestitao, treba pitati čime su to sportisti bolji od novinara, pravnika, automehaničara, poljoprivrednika, lekara i svih onih koji su služili i služiće vojsku. Šta su oni dali ovoj državi i društvu pa su oslobođeni te pošasti. Prvenstveno mislim na one sa početka teksta. Još više na fudbalere koji decenijama, ama baš ništa, nisu uradili na popularizaciji ove države a kamoli nešto osvojili. Ako, dakle, ova dvojica čestitara ne odgovore, odmah im dati tehničku. I zabraniti učešće na nerednim takmičenjima.