Rambo u supermarketu

Kad je bio mali Antonije Pušić je želeo da bude Silvester Stalone. Ali, kako inače biva sa dečačkim snovima, izmakla su mu sva tri-četiri Rokija. Pošto mu je, kako kaže izvor blizak Majklu Korleoneu, Al Paćino (ipak) bio previše mlohav a Belmondo suviše fensi i kako je iznad svega mrzeo kasirke (šta zna dete šta je "nivelacija cena") postao je Rambo. Pa još i Amadeus.

Ostalo je džez. Čista improvizacija.

Miks prostakluka, odlične muzike, na momente kako ciničnih tako i vulgarnih tekstova i koketiranja sa estradnim trešom "“ odlično se zapatio u zemlji Srbiji, vazda željnoj budalesanja.

Iskakao je Antonije iza svakog ćoška. Bio je k’o Batić svojevremeno: ako njega ne zovu mediji on im sam napiše pismo, da se ljudi ne muče. Ukusnije i slađe od "Slatko od snova", kao se zvao film u kom je glumio sa Draganom Mirković. Naprosto, divan jedan čovek. Svima na dohvat ruke. Upališ TV kad tamo on, otvoris rernu eto ga viri, odeš na koncert a on kasni (to je valjda neka vraški dobra fora), dok je u frižideru voleo da sedi pored viršli. Da, voleo je i cveće. Svima nam je objašnjavao kako bi saksija trebalo da ima rupu. On ju je i izmislio. Posle je to prodavao političkim partijama (množina).

E, ali i deca jednog dana odrastu. I obezobraze više nego kad su bili u pubertetu. Tako čitam pre neki dan žalopojku Ramba Amadeusa o spojkostvu i privatnom miru a sve sa željom da ponovo postane Antonije Pušić. Kaže on kako ga sve više nerviraju obožavatelji, kako nema privatnosti i odmora. I poentira: eto, nema on ništa protiv da se slika sa njima pre i posle koncerta, kad je njegovo radno vreme, a u slobodno vreme bi da bude prepušten sebi. Dakle, ‘oće čovek da bude kasirka. Lepo klimaš klavom i govoriš mušterijama "dobro jutro" i "dobar dan" od sedam do tri . A posle na miru ideš kući.

Iskreno, meni je to sasvim ok. Neka se i kasirka odmori. Ako, pak, Pušić hoće da bude javna ličnost onda neće da mogne da ima posao i odmor. Vreme za slikanje i vreme za kuliranje. Ako mu je bilo do toga (kuliranja) mogao je da peca u Crnoj Gori.
I zamislite sad, kao priđeš mu i pitaš: Rambo, jel’ sad radiš ili si uzeo neplaćeno nekoliko dana. OK, čekaću na fotkanje kad počneš da radiš.  Ma, smešno je, kako nije. Ali, ako Bog da, sad ćemo ga viđati samo u supermarketu.