Pošto seko mleko
Kad se prosečnom đilkošu okice zacakle zbog natprošečnog poprsja neke snajke taj, usled viška testosterona i manjaka volje za ubeđivanjem, nepogrešivo izgovori tri reči iz naslova ovog teksta. Ortaci mu tad laskaju, njemu nesretniku skoči libido a snajka ko snajka, odmahne ili ne odmahne rukicom.
I mane se đavola.
U sebi, naravno, ona takvu sirovinu priželjkuje u postelji ali dok do toga dođe hoće da se femkaju. Neko vreme.
Zene, naime, vole da im se, na primer, sugeriše kako su pametne. Ili da imaju lepe oči.
Otrcano, ali vole nakareti.
Iako i same znaju da dotični ni jednu ne gleda u oči no malo niže a svesne su i kapaciteta sivih im ćelija.
Da skratim, vole da ih se laže. One časnije to i priznaju.
Al aj ti to objasni đilkošu.
Dok skonta, nadobija se šamara i nakupuje preparata za bubuljice.
E, baš takvi su i srpski vlastodršci. Isti kao ovaj đilkoš. Kad vide fotelju zacakle im se okice, pa sve bale na usta pođu. I samo ištu.
Doista, oni bar sa femkanjem nemaju problem. Stotinu će promeniti stranaka da učine što im novčanik žudi.
A tek što lažu. Tu disciplinu su usavršili do mere da često ni sami ne znaju šta je istina. O tome – ko je istina – bolje da ih se ne pita. Takvi za Boga ne znaju.
No, ne znaju ni daleko važniju stvar. Da Evropa nije krava muzara a Vestervele ma koliko voleo muškarce ni po čemu ne liči na obdarenu snajku. Merkelova tek ni prići, ali pošto je Opširnije »
Hvala Bogu i Mišelu Platiniju
Uz veliku želju, trud i znoj FK Partizan je ove godine u društvu 32 najbolja evropska kluba najviše zahvaljujući Bogu i Mišelu Platiniju.
Svevišnji ih je pridignuo svojom rukom da onako iznemogli posle 90 odigraju dodatnih 30 minuta i uperio prst na dvadesetak metara iznad prečke u koji su nepogrešivo pogađali gotovo svi penal izvođači Anderlehta. Pre toga je predsednik UEFA obavio najveći deo posla reformišući Ligu šampiona i ispunjavajući obećanje iz kampanje za izbor prvog čoveka evropskog fudbala kad je lansirao krilaticu "uzeti velikima i dati malima".
Podsećanja radi, Platini je tada obećao da će Engleskoj, Španiji i Italiji oduzeti jedno od četiri garantovana mesta u najjačem evropskom takmičenju i omogućiti prvacima iz fudbalski nerazvijenih zemlja da imaju daleko lakši put u društvo najboljih.
Višeznačna isplativost
Tako je Partizan ove godine u četvrtom kolu kvalifikacija imao jaki Anderleht a ne prejaki Mančester Siti i Totenhem, na primer. Tako je onom penal završnicom, pa još u Briselu, obradovao "grobare" ali i sve druge navijače iz Srbije kojima je ova pobeda bila preko potrebna kao lek za dugogodišnje frustracije nagomilane prečestim političkim i sportskim neuspesima od kojih su najnoviji Antićev debakl u Africi i gaženje međunarodnog prava u Hagu.
Dakle, Srbi su se, konačno, smejali. Zbog Evrope, prvenstveno. Smejala se i uprava kluba jer je Opširnije »
Za Evropu spremni
Šta je zajedničko Dinu Rađi i Vladu Divcu, Igoru Mandiću i Bogdanu Tirnaniću, Ivi Josipoviću i Borisu Tadiću, pa i Tuđmanu i Miloševiću. Ne, nije košarka. Pa samo su Tirnanić i Tuđman voleli fudbal koliko i osnovnu profesiju kojom su se bavili.
Odgovor je dao Goran Bregović čiji stihovi "mi nismo mogli zajedno/a teško nam je razdvojeno", najbolje opisuju (istorijske) odnose Srbije i Hrvatske.
Pet krupnih pitanja
E sad, da je "tanka linija što spaja i razdvaja" i nije baš. Poduži je spisak spornih pitanja a jedino što spaja je, u poslednje dve godine, jako dobra saradnja na polju borbe protiv organizovanog kriminala. I Evropa.
Evrointegracije su, čini se, bile i jedan od osnovnih razloga skorašnjih susreta hrvatskog i srpskog predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića, prvo u Opatiji a onda i u Briselu.
Pre ovog susreta Hrvatska je prešla put od nevoljnog priznavanja nezavisnosti Kosova preko svedočenja u Hagu i oproštajne posete Stjepana Mesića Kosovu. Još jedno krupno pitanje, koje je za sada, nerešiv problem je akcija Oluja jer je njenu godišnjicu srpski predsednik Boris Tadić svojevremeno nazvao danom velike tuge i nesreće, podsetivši da je u njoj ubijeno i nestalo dve hiljade ljudi i da je proterano 250.000 Srba, dok je tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader naglasio da niko ne sme baciti ljagu na Oluju koja je "sjajna i čista pobjeda, izvojevana hrabrošću i mudrošću" i koja se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobjede.
Kad smo kod Sanadera, srpski premijer Cvetković je Opširnije »
Vrati se Slobo, sve ti je oprošteno
Nisam verovao da će mi ikad ovako nešto pasti na pamet, a ne da ću, grešan, ostaviti i pisani trag za jeres poput ove. Držao sam se onoga "o zlu ni u gori, ne govori". Ali, mora se. Zadnje vreme došlo.
Svakog dana sve više verujem (priželjkujem) diktaturu, u najmanju ruku prosvećeni apsolutizam. Pa nije za marvu demokratija. Bre.
Mnogo se to raspustilo, raspojasalo, raskokodakalo. I čik im nešto reci. Odma’ se u’vate diskriminacije, zalepe ti etiketu krvoločnika, šešeljiste, primitivca i pomenu ljudska prava. A moja prava. Pa i mi primitivci smo ljudi, valjda.
"Kad Turčin ima masla i dupe maže" a "dokon pop i goveda krštava", kažu u selima podno Zlatara. E, tako juče čujem da je Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” uputilo apel Patrijarhu SPC Irineju za smanjenje patnje životinja povodom Uskrsa!
Lep gest. Ali čitajte dalje.
"žUdruženje Sloboda za životinje Vas moli da svojim autoritetom i velikim uticajem posredujete poruke koje će uticati na smanjenje klanja životinja, posebno jagnjadi za Uskršnje praznike", kaže se, između ostalog, u ovom apelu.
I aj sad ti nešto suvislo reci.
Zato se ja pridružujem, Bog da mi oprosti, ovom apelu. Molim sve čitaoce ovog bloga, i sve građane Srbije (pa i one koji potpisuju za Nikolića i Malog što frflja kad priča) da ne kolju jagnjad. Ni ovce. Ovnove pogotovu. Pa treba neko da mrče te ovce. Kako bi bilo što više jagnjića. Pa da onda svi uglas zamekećemo. Neka ono čuveno "beeeeeeeee" bude naša labudova pesma.
Ali, imam jedan uslov. Da predsednik i vodeći članovi Opširnije »
