Aug 14, 2009
Nenad Zorić
5 komentara

Rambo u supermarketu

kasa-kuća-kauč

Kad je bio mali Antonije Pušić je želeo da bude Silvester Stalone. Ali, kako inače biva sa dečačkim snovima, izmakla su mu sva tri-četiri Rokija. Pošto mu je, kako kaže izvor blizak Majklu Korleoneu, Al Paćino (ipak) bio previše mlohav a Belmondo suviše fensi i kako je iznad svega mrzeo kasirke (šta zna dete šta je "nivelacija cena") postao je Rambo. Pa još i Amadeus.

Ostalo je džez. Čista improvizacija.

Miks prostakluka, odlične muzike, na momente kako ciničnih tako i vulgarnih tekstova i koketiranja sa estradnim trešom "“ odlično se zapatio u zemlji Srbiji, vazda željnoj budalesanja.

Iskakao je Antonije iza svakog ćoška. Bio je k’o Batić svojevremeno: ako njega ne zovu mediji on im sam napiše pismo, da se ljudi ne muče. Ukusnije i slađe od "Slatko od snova", kao se zvao film u kom je glumio sa Draganom Mirković. Naprosto, divan jedan čovek. Svima na dohvat ruke. Upališ TV kad tamo on, otvoris rernu eto ga viri, odeš na koncert a on kasni (to je valjda neka vraški dobra fora), dok je u frižideru voleo da sedi pored viršli. Da, voleo je i cveće. Svima nam je objašnjavao kako bi saksija trebalo da ima rupu. On ju je i izmislio. Posle je to prodavao političkim partijama (množina).

E, ali i deca jednog dana odrastu. I obezobraze više nego kad su bili u pubertetu. Tako čitam pre neki dan žalopojku Ramba Amadeusa o spojkostvu i privatnom miru a sve sa željom da ponovo postane Antonije Pušić. Kaže on kako ga sve više nerviraju obožavatelji, kako nema privatnosti i odmora. I poentira: eto, nema on ništa protiv da se slika sa njima pre i posle koncerta, kad je njegovo radno vreme, a u slobodno vreme bi da bude prepušten sebi. Dakle, ‘oće čovek da bude kasirka. Lepo klimaš klavom i govoriš mušterijama "dobro jutro" i "dobar dan" od sedam do tri . A posle na miru ideš kući.

Iskreno, meni je to sasvim ok. Neka se i kasirka odmori. Ako, pak, Pušić hoće da bude javna ličnost onda neće da mogne da ima posao i odmor. Vreme za slikanje i vreme za kuliranje. Ako mu je bilo do toga (kuliranja) mogao je da peca u Crnoj Gori.
I zamislite sad, kao priđeš mu i pitaš: Rambo, jel’ sad radiš ili si uzeo neplaćeno nekoliko dana. OK, čekaću na fotkanje kad počneš da radiš.  Ma, smešno je, kako nije. Ali, ako Bog da, sad ćemo ga viđati samo u supermarketu.

Povezani tekstovi:

  • Nema povezanih tekstova

Comments

  1. BERANAC says:

    @Dum Spiro Spero
    Kad ne znas nemoj da komentarises… Ni ja se ne petljam u trecu ligu lihtenstajnskog kartinga, kad ne pratim. Ukucaj na wikipediji ko je Rambo, pa ce ti se samo kasti.:)

  2. Beranac says:

    Dobar članak Zorzi, ali jebi ga Rambo nije javna ličnost, on je SVETSKI MEGA CAR. I može mu se… 🙂

  3. marko jevtic says:

    odlicno

  4. Ivan says:

    Pa ti si živ! Ja mislio da te je nešto pojelo u brdima Zlatara 🙂

  5. Vida Ruzic says:

    Zanimljiv eufemizam, koketiranje… Bice da takvi koketiranje preskacu i ulecu odmah u krevet…
    A propos iskakanja iz frizidera-upravo je ono uzrok sto vec godinama, uprkos naporima, ne mogu da potisnem nesto sto nijedan zdrav covek ne bi smeo da cuva na mentalnoj mapi: Ne kukaj nam djede Miko, vraticemo Ladu…Secate se, duet sa jos jednim eminentnim umetnikom…Valjda od posledice soka ili traume, nikako da zaboravim prokleti napev.
    Ne mogu cak da se slozim ni sa delom `odlicna muzika`. Nijedna melodija nema nikakve sanse. Tekstovi me potpuno osamute.
    I onda se Pusic zali na slavu. Neko ko ni na jednom mestu na svetu ne bi mogao da radi cak ni kao kasirka…I za to su potrebne bar neke kvalifikacije ili bar minimum sarma. Sto se mene tice, nadam se da ga necu sresti ni u supermarketu.
    Pozz