Browsing articles tagged with " tirke"
Jan 16, 2013
Nenad Zorić
0 komentara

Govor praznine

Danas je četiri godine od kad je otišao najveći.
Prava raja svakodnevno čuje kako odzvanja “govor praznine”.
Ovo je reprint iz januara 2009.

Tirke, nije ti ovo trebalo

 

tirke

 ili   ““ umesto ture viskija

Da li ste nekad bili Tirkista (pasionirani čitalac i ljubitelj – nije podrazumevajuće da ste saglasni sa njim- svega što napiše Bogdan Tirnanić).
Ja jesam. Ovo je moj dug njemu.

E, Zorzi, setila sam te se onomad kad je umro Tirke, kaže mi prijateljica. Slično je reagovalo još nekoliko mojih prijatelja (slali su mi SMS-ove i zvali kao da mi izjavljuju saučešće) koji znaju da sam Tirketa voleo više od monarhije i magazina STATUS, a manje od moje majke Stojane.
Bila je to ljubav na prvo čitanje “Dnevnog Telegrafa”.

Tada sam, prva godina gimnazije, odlučio da pokušam da budem novinar. Nešto slično onome kad klinac gleda Džordana pa poželi da i on zametne loptu iza leđa, provuče se do ispod koša i zakuca.
A Tirke je, tada, naizmenično zakucavao i sipao trojke.

Tek kasnije sam, raspitujući se o njegovom liku i delu, saznao da je one tekstove u “Telegrafu” pisao u “dubokoj penziji”.

Naime, ono na šta sam se ja ložio k’o lud, bilo je ništa spram tona šlajfni filmskih kritika (koje su ga proslavile) eseja, kulturoloških i tekstova o marketingu.
Knjiga o stripu, Beogradu, Dorćolu, “Ateljeu 212”.
Isticao je kako je najponosniji na članstvo u UO Crvene Zvezde i bifea Ateljea 212. Da, i da je Milju Vujanović video golu. A jednom je, prema sopstvenom priznanju, i pišao sa Džeri Luisom. Dakako, voleo je i viski.
“Šta piješ?”, pitao me je u pomenutom Opširnije »

Jun 23, 2012
Nenad Zorić
2 komentara

Blistavi umovi, Prljavi Hari i veštački nokti

Za sve su krivi vestern filmovi, Ljuba Šiptar i kosovarska kurčevitost.

Vele da je do zla Boga bilo dosadno čitati tapiserije rečenica bez i jedne suvisle reči kojekakvih "filmskih radnika", pa se dečko sa šprah felerom latio penkale.
U prvom licu.

U drugom slučaju je poznati bankar sinu svog kolege, koji je pohrlio u turističke vodiče kako bi lakše muvao ribe, zapovedio da sedne za pisaću mašinu.
Ovom se "Biser" svideo pa odma’ u prvom licu.

Treći se takav rodio. Samo je bio niži.
Pretpostavljam da kao dete nije gurao prste u utičnice već zubima proveravao napon. Neminovno je bilo da piše u prvom licu.

Tirke, Lekić i Tijanić.
Već sam pisao kako me ovaj prvi primio na novinarstvo, ovaj drugi u njega uveo a trećeg nisi mogao da ignorišeš čak i kad nisi saglasan sa stavom mu.

A kad se navučeš, onda teraj kapom vetar. Nema pomoći.
Znam, bio bih srećniji, ali i gluplji. Zato ne žalim.
Zato danas na "Dan kolumnista" koji se obeležava od ’77 omaž ovoj trojci, ostalima i "đeci" koja dolaze.

Stvarno, ti kolumnisti su posebna sorta.
Samo dvojicu nikad nisam čitao. Pokojnog Dragoslava Rančića i Dušana Miklju. Nemam ništa protiv te gospode, ali mi se nešto nije dalo.

Ostale sam gutao. Ma, doručkovao, ručao i večerao.
Ortaci su devojkama prosipali žvake o Ibici, brzini, Šumaheru i ostalim lakim temama pred laki peting a ja o Tirketovom cinizmu. Meni rastao libido a većini njih nervoza pa izgovore: "Pusa Zorzi, stvarno moram da palim". Pali cero, sretna ti puta, mene pali mozak. Pomislim, onako za sebe.
No, na stranu Tirke kako sredstvo eliminacije zakržljalih primeraka ženskog roda.

Daleko je važnija ta zajedljivost, seciranje natenane. Modrice se ne vide, kao kad policija tuče mokrim peskom, ali Opširnije »