Kad je Reljić postao drvo

Nenad Zorić — Fri, 20 May 2011 07:02:48 +0000

O zlu ni u gori ne govori. I ćutao sam, tako mi Latinke.
Ali, kad mu se ‘oće ono mu se ’oće pa ti možeš paliti sveću (gore, za žive) svako jutro i veče. Obistinilo se ono što sam hrišćanski najmanje želeo. Dijagnozu je (prvo glavom i bradom, a sad cigarom i stomakom) potvrdio glodur lično. Jesam treb’o ovo „g“ da napišem velikim slovom?
Ma, da, neće ni primetiti, on sam evo već dva broja priznaje da ima vrtoglavicu.
Treba ga razumeti. Nije mu lako. Gadna je rabota kad umisliš da si reinkarnacija Predraga Milojevića ili preciznije Dragana Markovića a kriješ se iza slike Ser Alfreda Džozefa Hičkoka.

Dotični je (očito) gledao remek-delo gore pomenutog rediteljskog genija nastalo ’58 ali (sva je prilika) nije čitao ono što je obnovljeno sedam godina ranije a nastalo još davne ’35. Inače bi naučio šta je tradicija.
Možda čovek samo nije gledao „Munje“. Da jeste, znao bi da „ne treba da ulaziš u frku kad si slabiji“. No, cvrc. Problem je u tome što on misli da je suprotno, što se oseća pobednički i ne haje što čaršija ispira usta.
Dal’ to ide iz stomaka, šta li.

Moje sumnje, inače, datiraju od početka februara ove godine kad su se na naslovnoj strani onoga što se nekad zvalo Nedeljne informativne novine pojavile tri reči, jedna slika, tri prsta i jedan veznik – „Srbija u krizi: PUFFF…“. Tako malo a „jezgrovito“, napisano na nečemu tako velikom a dopalom u ruke koje se tresu, nije moglo da sluti ni na šta drugo do na čuvenu repliku iz Underground-a :”ušao majmun u tenak, biće katastrofa”.

Pronicljiv hroničar mogao je nazreti sve ovo još onomad kad se desilo ono što piše u naslovu ovog posta. NIN, obmotan belom trakom po sredini a na njoj (izgubio sam negde taj papir pa ću vas možda slagati) trula višnja slovima ispisana imena „novih“ i „starih“ autora. Bilo je tu, doista, ljudi sa imenom i prezimenom ali i podosta …(sujeta je velika bolest a ja za sud imam malo para, pa da ne pominjem te bez prezimena i imena).

Nego, jednoga nigde. Jes’ da je iz Bosne, jes’ da nije nešto korpulentan rastom ali se (uz sve mane i vrline) bar najduže potpisivao kao urednik. Hajde što ga nema među novim ali ime Slobodan ne nađoh ni među starim. Logično, zaključio sam, Reljić je postao drvo. Nema druge, čim nije autor.

„Ko ga jebe kad je puštao tekstove o ‘trećem metku’“,
Pročitaj ceo tekst

Zbogom olovo

Nenad Zorić — Wed, 03 Feb 2010 12:25:32 +0000

Belgijski nedeljnik The Bulletin posle 47 godina od izlaska iz štampe prvog broja, prešao je početkom ove godine u kategoriju mesečnika. Pogađate, razlog je ekonomska kriza.

Ni u Americi za magazine ne cveta cveće. Prošla godina je, gledajući prihode od oglašavanja, bila izuzetno loša sa ukupno ostvarenim prihodima od 19,5 milijardi dolara.

Nakon 13 godina od osnivanja, 16. januara izašao je poslednji broj dnevnog lista Glas javnosti a doskorašnji čitaoci moći će da čitaju vesti na internet stranici ovog dnevnika

Pa opet Amerika. Menadžment The New York Times je sve bliže odluci da počne sa naplatom poseta internet stranicama ovog lista. Takođe, čelnici ove kompanije razmišljaju da se pridruže Rupertu Mardoku i njegovoj kompaniji News Corporation u pritiscima na Google u smislu precizniranja načina i uslova korišćenja novinskih sadržaja na stranicama Google portala.

Još od ranije je poznato da su tiraži novina, i dnevnika i magazina, u konstantnom padu zbog niza faktora. Stariji nemaju novca i vremena, mlađi nemaju naviku i više vole silicijum od olova, previše je medija (internet, tv, kablovski sistemi…) a i sa porastom broja godina kod dolazećih generacija ne raste broj čitalačke publike.

Dakle, zbogom olovo. Biće novina. Ali na ekranu.

Profiler » tirazi

Kad je Reljić postao drvo

Zbogom olovo