Browsing articles tagged with " tijanic"
Oct 30, 2013
Nenad Zorić
0 komentara

Prvo lice jednine

tittNije znao ko sam. I ne svojom krivicom.
Ili je zaboravio. Svejedno.
Znao je, jedino, da ga čitam. E, za to je bio kriv.

Poznato je, naime, da je od Vardara do Triglava bilo onih koji nisu čuli za koka-kolu ili da od Horgoša do Dragaša ima još više onih koji nisu obavešteni da sudove možeš oprati hladnom vodom, ali su i jedni i drugi znali ko je on.
Svesno je to, baš tako, uredio.

Ma jok, kakav bre Tito. Pa njega ni Latinka ne čita. Više.

Ozbiljni smo ljudi, o rečenici pričamo. O stavu.
I o čoveku koji, ako je verovati agencijama, već 36 sati intervjuiše Boga dok Sveti Petar i Pavle teraju Mojsija da objavi kako je Glavonja, opet, uz Glavnog.

Bio ga je taj glas. Gotovo od kad se prvi put potpisao punim imenom i prezimenom. 
Po toj logici Lukač nije izabrao njega nego mu se ovaj izbrijanih nogu uvukao u krevet. Isti sudionici (vole da) misle kako Dragan Marković nije prepoznao rukopis nego čoveka koji ne zna da kaže „ne“. I tako redom…

Sve i da su u pravu, kako niko sledeći ništa nije naučio na greškama prethodnika.
Neće biti.
Kosi se sa logikom da su svi Opširnije »

Jun 23, 2012
Nenad Zorić
2 komentara

Blistavi umovi, Prljavi Hari i veštački nokti

Za sve su krivi vestern filmovi, Ljuba Šiptar i kosovarska kurčevitost.

Vele da je do zla Boga bilo dosadno čitati tapiserije rečenica bez i jedne suvisle reči kojekakvih "filmskih radnika", pa se dečko sa šprah felerom latio penkale.
U prvom licu.

U drugom slučaju je poznati bankar sinu svog kolege, koji je pohrlio u turističke vodiče kako bi lakše muvao ribe, zapovedio da sedne za pisaću mašinu.
Ovom se "Biser" svideo pa odma’ u prvom licu.

Treći se takav rodio. Samo je bio niži.
Pretpostavljam da kao dete nije gurao prste u utičnice već zubima proveravao napon. Neminovno je bilo da piše u prvom licu.

Tirke, Lekić i Tijanić.
Već sam pisao kako me ovaj prvi primio na novinarstvo, ovaj drugi u njega uveo a trećeg nisi mogao da ignorišeš čak i kad nisi saglasan sa stavom mu.

A kad se navučeš, onda teraj kapom vetar. Nema pomoći.
Znam, bio bih srećniji, ali i gluplji. Zato ne žalim.
Zato danas na "Dan kolumnista" koji se obeležava od ’77 omaž ovoj trojci, ostalima i "đeci" koja dolaze.

Stvarno, ti kolumnisti su posebna sorta.
Samo dvojicu nikad nisam čitao. Pokojnog Dragoslava Rančića i Dušana Miklju. Nemam ništa protiv te gospode, ali mi se nešto nije dalo.

Ostale sam gutao. Ma, doručkovao, ručao i večerao.
Ortaci su devojkama prosipali žvake o Ibici, brzini, Šumaheru i ostalim lakim temama pred laki peting a ja o Tirketovom cinizmu. Meni rastao libido a većini njih nervoza pa izgovore: "Pusa Zorzi, stvarno moram da palim". Pali cero, sretna ti puta, mene pali mozak. Pomislim, onako za sebe.
No, na stranu Tirke kako sredstvo eliminacije zakržljalih primeraka ženskog roda.

Daleko je važnija ta zajedljivost, seciranje natenane. Modrice se ne vide, kao kad policija tuče mokrim peskom, ali Opširnije »