Browsing articles tagged with " režimski mediji"
Jun 6, 2014
Nenad Zorić
0 komentara

Šargarepu prodaju na vezu ili kilo

Identično ovom simbolu Rolingstonsa sa slike izgledala je moja faca kad sam stao pored kancelarije u „Vašington postu“ i na staklu do ulaznih vrata pročitao: Bob Vudvord.

– Jel’ on tu? Možemo li ga videti?
– Ne, nije došao. To je cena slave, odgovorila mi je izvesna Meri Pet, istraživački novinar.

Hteo sam još nešto da pitam ali ju je pozvao neki bucko koji je sedeo u boksu, sa velikim računarom ispred i dosta krofni pored. Dotični je  Opširnije »

Apr 24, 2014
Nenad Zorić
0 komentara

Baterije za daljinski koštaju 205 dinara

pomaze a ne gojiHroničari će zabeležiti da je bila jednom jedna zemlja gde „Luj Viton“ kupuju na kilo.
I 123 grama Posebne. Naseckane.

„Đe si?“ je, notiraće, pitanje koje je uvek moralo dobiti odgovor pa svi redovno plaćaju mobilni. Struju ignorišu, te na kredit, pa sa grejs periodom, onda naokolo.
Bila je to, čitaće neko, naseobina u kojoj se istraživačko novinartsvo zasniva na konstatnom praćenju tviter naloga Adriane Lime i zavirivanjem u pasoš Čedice Jovanovića. U koju ozbiljni zapadni državnici, a sve posle uspešnog dijaloga u Briselu, hrle da volontiraju u Vladi a sa ruskim gasom gratis ide i proruski ministar.

Zanimljiva država, dakle, gde svi Opširnije »

Jul 21, 2012
Nenad Zorić
0 komentara

Zorzijeva gola istina

Dođem do ćoška, bacim pogled da nema nekog od njih, udahnem, sednem u kafe preko puta i gledam.
Sam.
Ma, uvek je tu bilo nekih novinčina. Za listanje.

Imao sam običaj da to radim oko 11 ujutru ili posle podne. Tamo oko četiri. Nekad i više puta na dan. Kad nema slobodno mesto koje baca jasnu paralelu, baš se iznerviram.
Koliko sam se puta tih dana setio slikara Cvetka Lainovića i opaske mu da „prijatelja razumeš u detinjstvu, a ženu kad ode“.

Najgore što sam otišao ja. Prvo u onu kladionicu ispod „Mornara“ i dobro se ubio od lošeg vinjaka. Nedelju dana kasnije u Ameriku.
Ovo moje šacovanje se dešava posle povratka.

Dakle, kafe „Piazza“ preko puta Resavske 35. Pa odmah na prvom spratu.
Pre toga je bila Šafarikova. Još se sećam onog itisona. I po zidovima je bio. Onako mračno, bez mnogo dnevne svetlosti. No, mi srećni.
Lažem, počeli smo u „Džordžu“. Tako smo, nekrsti, zvali bife „Sveti Đorđe“ u Kondinoj u kome smo se sastajali, rastajali, pili. Pa i ogovarali.

Sve je, inače, počelo nekih tri meseca ranije kad je Ledena plavuša koja, nažalost, više ne stanuje u srpskom novinarstvu došla na FPN i ošacovala mene.
Jok more, jesam visok, ali nije me spazila fizički. Mada, kasnije je, navodno, izjavila: „Ima jedan sladak mali sa političkih, trebalo bi ga maznuti. Ti ili ja“. Umesto da je oslovim apozicijom, po kojoj ju je znala cela Srbija, ja je krstim prema onoj crnogorskoj da „žena čoeku pripada“.

Nije se sramila te pripadnosti, ali ego je čudo Opširnije »

May 20, 2011
Nenad Zorić
0 komentara

Kad je Reljić postao drvo

O zlu ni u gori ne govori. I ćutao sam, tako mi Latinke.
Ali, kad mu se ‘oće ono mu se ‘oće pa ti možeš paliti sveću (gore, za žive) svako jutro i veče. Obistinilo se ono što sam hrišćanski najmanje želeo. Dijagnozu je (prvo glavom i bradom, a sad cigarom i stomakom) potvrdio glodur lično. Jesam treb’o ovo "g" da napišem velikim slovom?
Ma, da, neće ni primetiti, on sam evo već dva broja priznaje da ima vrtoglavicu.
Treba ga razumeti. Nije mu lako. Gadna je rabota kad umisliš da si reinkarnacija Predraga Milojevića ili preciznije Dragana Markovića a kriješ se iza slike Ser Alfreda Džozefa Hičkoka.

Dotični je (očito) gledao remek-delo gore pomenutog rediteljskog genija nastalo ’58 ali (sva je prilika) nije čitao ono što je obnovljeno sedam godina ranije a nastalo još davne ’35. Inače bi naučio šta je tradicija.
Možda čovek samo nije gledao "Munje". Da jeste, znao bi da "ne treba da ulaziš u frku kad si slabiji". No, cvrc. Problem je u tome što on misli da je suprotno, što se oseća pobednički i ne haje što čaršija ispira usta.
Dal’ to ide iz stomaka, šta li.

Moje sumnje, inače, datiraju od početka februara ove godine kad su se na naslovnoj strani onoga što se nekad zvalo Nedeljne informativne novine pojavile tri reči, jedna slika, tri prsta i jedan veznik – "Srbija u krizi: PUFFF"¦". Tako malo a "jezgrovito", napisano na nečemu tako velikom a dopalom u ruke koje se tresu, nije moglo da sluti ni na šta drugo do na čuvenu repliku iz Underground-a :”ušao majmun u tenak, biće katastrofa”.

Pronicljiv hroničar mogao je nazreti sve ovo još onomad kad se desilo ono što piše u naslovu ovog posta. NIN, obmotan belom trakom po sredini a na njoj (izgubio sam negde taj papir pa ću vas možda slagati) trula višnja slovima ispisana imena "novih" i "starih" autora. Bilo je tu, doista, ljudi sa imenom i prezimenom ali i podosta "¦(sujeta je velika bolest a ja za sud imam malo para, pa da ne pominjem te bez prezimena i imena).

Nego, jednoga nigde. Jes’ da je iz Bosne, jes’ da nije nešto korpulentan rastom ali se (uz sve mane i vrline) bar najduže potpisivao kao urednik. Hajde što ga nema među novim ali ime Slobodan ne nađoh ni među starim. Logično, zaključio sam, Reljić je postao drvo. Nema druge, čim nije autor.

"žKo ga jebe kad je puštao tekstove o ‘trećem metku’", Opširnije »

Dec 13, 2009
Nenad Zorić
1 komentara

Sveprisutni TABOO

ruke

“A sada, specijalno za našeg dragog i uvaženog gosta:

Dovešće u našu avliju,

suživot i demokratiju,

iznad Beške zora sviće,

dobro dos’o predsedniče,

iznad Beške sunce sija,

radujem se tebi i ja”

Ovako bi, da su muzikanti (kao kamermani) na vreme bili obavešteni, mogla da počne nenajavljena i iznenadna poseta Borisa Tadića graditeljima na mostu kod Beške (auto put Beograd ““ Subotica).
Kad bi se zajebavali. A hoćemo.
Ako može predsednik što ne bi mogla obična sirotinja raja, koja porez plaćati ne može, i trpeti ovoliku fluktuaciju dinara.

Opširnije »