Nenad Zorić » navijači

Hvala Bogu i Mišelu Platiniju

Nenad Zorić — Fri, 03 Sep 2010 11:12:45 +0000

Uz veliku želju, trud i znoj FK Partizan je ove godine u društvu 32 najbolja evropska kluba najviše zahvaljujući Bogu i Mišelu Platiniju.
Svevišnji ih je pridignuo svojom rukom da onako iznemogli posle 90 odigraju dodatnih 30 minuta i uperio prst na dvadesetak metara iznad prečke u koji su nepogrešivo pogađali gotovo svi penal izvođači Anderlehta. Pre toga je predsednik UEFA obavio najveći deo posla reformišući Ligu šampiona i ispunjavajući obećanje iz kampanje za izbor prvog čoveka evropskog fudbala kad je lansirao krilaticu „uzeti velikima i dati malima“.
Podsećanja radi, Platini je tada obećao da će Engleskoj, Španiji i Italiji oduzeti jedno od četiri garantovana mesta u najjačem evropskom takmičenju i omogućiti prvacima iz fudbalski nerazvijenih zemlja da imaju daleko lakši put u društvo najboljih.

Višeznačna isplativost

Tako je Partizan ove godine u četvrtom kolu kvalifikacija imao jaki Anderleht a ne prejaki Mančester Siti i Totenhem, na primer. Tako je onom penal završnicom, pa još u Briselu, obradovao „grobare“ ali i sve druge navijače iz Srbije kojima je ova pobeda bila preko potrebna kao lek za dugogodišnje frustracije nagomilane prečestim političkim i sportskim neuspesima od kojih su najnoviji Antićev debakl u Africi i gaženje međunarodnog prava u Hagu.

Dakle, Srbi su se, konačno, smejali. Zbog Evrope, prvenstveno. Smejala se i uprava kluba jer je
Pročitaj ceo tekst

Valjanje u državnom blatu

Nenad Zorić — Thu, 25 Mar 2010 10:15:59 +0000

Navijači Crvene zvezde saznali su prošle nedelje da grb njihovog košarkaškog kluba star 65 godina vredi 300.000 evra. Da je osnovni račun blokiran duže od pet godina, da je klub poslovao preko računa sestrinskih firmi koji su takođe blokirani, da se duguje menadžerima, povericioma, donatorima. Najkraće rečeno Bogu i narodu. Pa čak i za stanove, struju, telefone… Ukupno „12 miliona evra i plus“ kako je saopštio novi predsednik Vladislav Lučić na konferenciji za novinare koja je za cilj imala upoznavanje javnosti sa stanjem i klubu i najavu revizije poslovanja koju bi uskoro trebalo da završi KPMG.

Nemoć države

„Mi smo u klub došli bez dinara, oni koji su ranije prolazili imali su, možda, neke koristi. Revizija je počela kao što smo obećali, želimo da vidimo kako je novac trošen. Imamo mnogo štetnih ugovora. Crvena zvezda je svake sezone dovodila skupog trenera i desetak skupih igrača. Budžetom od pet miliona evra i oni koji nisu košarkaški stručnjaci mogu da naprave kompetitivan tim“, dodao je Lučić koji je svojim izlaganjem otvorio Pandorinu kutiju, prema jednima, odnosno „otkrio toplu“ vodu prema drugima.

Ovo prvo zbog toga što je, hteo – ne hteo, prozvao i osumnjičio za lopovluk ili u najmanju ruku nesposobnost sve dosadašnje rukovodioce, ali i ljude koji su, valjda, glasali da on bude tu gde jeste. Ovo drugo zbog toga što je nekoliko dana posle ove konferencije izašlo na videlo da situacija nije ništa bolja ni u ostalim gigantima nekadašnje jugoslovenske košarke.
Tako je ispalo da velika petorka NLB lige, ukupno duguje 36.000.000 evra: Partizan i Olimpija (po 4.000.000), Cibona (8.800.000), Zadar (7.400.000) i Crvena zvezda (12.000.000). Klubovi za koje – uz Split (nekadašnju Jugoplastiku, višestrukog prvaka Evrope koji se već godinama ne takmiči u regionalnom takmičenju) i makedonski Rabotnički – navija 95 odsto stanovništva počivše države dužni su, ne baš kao Grčka, ali ipak toliko da ih ni grčki brodovlasnici koji vole da se rasipaju novcem ne bi tako lako vratili sa litice provalije.

I tu dolazimo do srži problema. Nemoći države. Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su vlade u ovim državama na vreme donele zakon o sportu i u okviru njega model privatizacije posle koga bi se znao stvarni vlasnik. Nije važno da li je to jedan čovek sa imenom i prezimenom ili su to, kao u Barseloni u Realu, sosiosi, odnosno pojedinačni vlasnici akcija kluba koji na izborima glasaju za one koji će upravljati njihovim vlasništvom. Ključno je da u klubovima mora postojati titular, kako bi se znao red. Jer, finansije su daleko stabilnije u Cedeviti, Zagrebu, FPM-u, Hemofarmu, Širokom i Heliosu.
Dakle, u privatnim klubovima. Dok u ostalim sportskim kolektivima (računajući tu i fudbalske klubove) transformacija još nije ni
Pročitaj ceo tekst

Ne opšte, pojedinačno

Nenad Zorić — Sun, 27 Dec 2009 12:03:44 +0000

Na „istoku“ i „zapadu“ ništa novo. Na „severu“ i „jugu“ stara priča.

I kad smo kod priče, onoga o čemu se najviše priča, najmanje ima. Staro je pravilo.
Dakle, i u Srbiji (opet) ništa novo.
Misli se na obračun sa huliganima i nasilnicima. Koji se najavljuje i čeka, najavljuje i čeka, najavljuje i čeka…

Od svih pojedinaca, grupa, njihovih vođa i pobrojanih krivičnih dela koje je Brankica Insajder Sranković pomenula u, bar prve dve, emisije procesuiran i uhapšen nije niko. Slovima niko, brojem nula.
A reagovali su svi. Slovima cela politička scena, brojem onolikim koliko ima partija pa puta tri. Jer je svako imao nešto da osudi.

E, da, pohapšeni su oni koji su posle emisija pretili autorki. I to je nešto. Ali je malo. Mnogo malo.

Tako je prošle nedelje uhapšen i Dragan Đurđević, poručnik Vojske Srbije, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti, jer je sa grupom navijača FK Partizan pretio smrću novinarki B92.

I opet se od drveta nije videla šuma.

Naime, kao što svi ljudi nisu isti. Kao što su sveštenici kao bandere: dakle, ima i krivih, i trulih, i onih na kojima žice za stuju samo vise. Kao što kad neki stanovnik romskog naseljla opljačka trafiku svi kažu da je trafiku opljaškao rom. I pogreše. Tako i sad svi pominju oficira Vojske Srbije. I pogreše.

Niti je trafiku opljačkao (bilo koji) rom, niti je loš (bilo koji) pop, pa nije ni pretio (bilo koji) oficir. Već čovek sa imenom i prezimenom. I adresom poznatom MUP-u. Koga treba uhapsiti. I procesuirati.

Ali treba uhapsiti i procesuirati i one čija je imena i prezimena pomenula Brankica. Njima dodati i one koji ih ne hapse. Pa onda one koji ih ne procesuiraju.
I tako začepiti usta onima koji (samo) osuđuju.

Kad država zakasni

Nenad Zorić — Fri, 11 Dec 2009 11:12:48 +0000

Prvo vlast nije radila ništa. Godinama. Onda su neki klinci i neki odrasli sa mozgom klinaca ubili onog nesrećnog Francuza. V.d. državnog tužioca je (samo) pretio. Zabranom navijačkih grupa. A pojedinci, sa imenom i prezimenom, su nastavljali svoje i „njihove“ rabote. Veoma unosne.

Pre toga su paljene tribine, prebijani i ubijani navijači od strane huligana koje neki zovu i navijačima. Fudbal? Ma, daaajte, molim vas.

Još ranije je u vozu zaklan Bojan Majić, pripadnik navijačke grupe Invalidi Voždovac. Aleksandra Radovića iz Opova, navijača Crvene zvezde, 30. oktobra 1999. pogodila je svetleća raketa ispaljena sa južne ka severnoj tribini stadiona Partizana. Aleksandra Panića, navijača Partizana tokom tuče dve grupe „navijača“ usmrtio je nožem “navijač” Crvene zvezde jula 2006. godine na stadionu FK „Žarkovo”.

Još, još ranije…

Onda je Brankica napravila novu seriju emisija Insajder. O „navijačima“. I o “državi“. Vlast opet nije radila ništa. Brankici su stizale preteće poruke. Tek onda je policija privela sedam osoba, od kojih su tri maloletne, zbog sumnje da su ugrozili sigurnost autorke.

Mooogo pre toga, kaže legenda, Englezi su izmisli stadione da im pijani (i nezadovoljni) radnici ne bi izlazili na ulice.
Posle Svetskog prvenstva u Engleskoj 1966. u svim zemljama zapadne Evrope pojavljuje se fenomen fudbalskog navijanja. U to vreme u Srbiji cveta socijalizam, velike društvene razlike nisu ni postojale. Kako svedoče hroničari onog vremena na stadion JNA, koji je prvi napravljen u Beogradu, a kasnije i na Marakanu, odlaze gotovo svi: deca, studenti, zanatlije, profesori, intelektualci, političari, radnici, naravno, i vojna lica. Može se reći da nije bilo mnogo besposličara, dakle, onih koji ništa ne rade, niti idu u školu, niti studiraju, niti na neki drugi način privređuju, današnji cinici bi rekli, našoj samoupravnoj zajednici.
Šta mislite kako je danas?

Pročitaj ceo tekst

Pozovi Zorzija zbog EU

Nenad Zorić — Thu, 29 Oct 2009 10:01:36 +0000

Sad ću malo da se hvalim.
Moram. Devojčice ko te hvali. Pa…malo mama, malo tata, malo i ja sama. Zato i Fantom mora da hvali Zorzija. Put Srbije u EU liči na onu priču o 1. maju. Ma, znate ono: kad je 1.maj? Pa, jebem li ga, petog, šestog… I tako svakog aprila. A nije prvi.

Zato je ovima iz EU dojadilo. Kolega Gregor Drnovšek sa RTV Slovenija bio je u Srbiji baš negde u aprilu ove godine i za potrebe svog dokumentarnog filma o navijačima sa Balkana razgovarao sa kolegom Zoranom Pavićem, nekim vođama navijača i sa mnom.
Film “Ognjene tribine” emitovan je na slovenačkoj televiziji u utorak 27. oktobra.

Preporučujem.

Pročitaj ceo tekst