Profiler » Bota

Zorzi, pičkica ili hejter

Nenad Zorić — Wed, 06 Jul 2011 01:09:43 +0000

“Mama, dođi mama… e sad, ova majka je izdržala čet’ri muškarca u kući”.
Posle ove Noletove rečenice sam zaplakao. I plakao sam sve vreme dok je gospođa Dijana govorila. Neka je više takvih, tako joj Bog pomogao!
Jesam li pičkica?

“Novak Đoković je prvak Vimbldona”. Posle ove rečenice Igora Vujičina odmah sam pomislio: kad bi još i porez plaćao u Srbiji. Gde bi nam kraj bio.
Jesam li seronja?

Odmah posle osvajanja ove titule (istog dana u Londonu) Boris Tadić, predsednik Republike Srbije (izabran na neposrednim demokratskim izborima) delio je svoju titulu kao da mu je od tate ostala.
Hoću li ja to da kažem da podržavam Mahatmu iz Bajčetine?

Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su Srbi, na primer, više slušali Davora Sučića. I daleko više se potrudili da razumeju ovog pesnika sa Baščaršije.
Ako ništa nisu naučili iz one Dučićeve „hemijski čiste lirike“, ako nisu hteli da izvuku pouku iz Branimirovih „Filigranskih pločnika“ i pomognu Štuliću da sazna „šta se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava, a ni jedan ne pada“, onda je nekako i razumljivo što od Sejove „Počasne salve“ razumeju samo dve reči: počasna i salva. Pogotovu ovu drugu.

„Hejtuješ Noleta“, kažu mi.
Zameraju mi to i prijatelji. Te zato ovaj tekst.

Ne. Ne hejtujem ga.
Ponosan sam na njega. Ali zbog nekih drugih stvari.
Milo mi je i raduju me sve njegove titule, ali u poređenju sa vrednostima koje ovaj časni mladić promoviše, mi se jebe za Vimbldon i sve te žute loptice. Pravo da vam kažem.

Ponosan sam na njegov izbor devojke, na primer.
Videste li u čemu je došla na proslavu. U plavim gaćama kao Goca Tržan ili u dugoj haljini. Videste li u novinama i jednu njenu sliku sa golim stomakom. I njoj je vrućina
Pročitaj ceo tekst

Duhovna praznina

Nenad Zorić — Thu, 09 Jun 2011 22:41:16 +0000

Proteza za mozak nije izmišljena. Šteta, pogolema. Vidljiva na svim frekvencijama.

Zato daljinski upravljač jeste. Još od onomad, kad smo imali samo „prvi“, „drugi“ i (eventualno) „treći“, a kamoli danas kad u svakoj zabiti ove zemlje radnika, gledalaca i glasača ima po 50 i kusur kanala.

Samo pune baterije i šaltaj do mile volje. Volj’ ti Indira, volj’ ti Šekira, hoćeš sport ili partiju pokera, prija li ti više „Kako se kalio čelik“ na nečemu što se zove „YU“ ili Gandi na History kanalu…

Međutim, došlo neko zlo doba, ima tome mesec i nešto dana, ne sme pošten svet ni ove spravice za menjanje programa da se lati. Sve u zebnji da će na Discovery kanalu umesto Bira Grilsa i njegovog Ultimate Survival gledati preživljavanje Mahatme iz Bajčetine.

Zar vas gromoglasno – govori „Veliki brat“: „Anabela (ili koja već) izbačena si, napusti kuću“, ne podseća na čaršijsku priču da su oni silni optuženici za vreme Koštuničine vlade dobijali ovakav aber: „poručio ti Ledeni da se predaš“

Čuli ste za individuu, u narodu poznatiju kao Toma Nikolić, odbegli kum Šešelj Vojislava koji od pre dve godine (ako mu je verovati) misli svojom glavom a od petog februara ove godine gospodnje nigde ne ide bez stiropora.

Ma, znate ga sigurno.
Niste mogli da promašite ovu zvezdu malih ekrana TV prijemnika koja (za razliku od Grilsa koji nabasa na po neku bubu ili tako neku živuljku) čim na Vrbicu zatvori vrata stana od pola miliona evra, a ključ predade supruzi, reši da niti jede niti pije.
Već da vene k’o tužna vrba. „Dok Srbiji ne krene“, saopšti gledajući u cipele.

Dobro, krivo sedi pravo reci, hteo je ovaj „junak našeg doba“ da pojede jabuku pod uslovom da mu je Boris donese na onaj skup (koji Draža Petrović izjednači sa performansom u kom Metalika svira narodnjake) ali je Tadić čitao Bibliju još kao dete pa mu na pamet nije
Pročitaj ceo tekst

Srećna je nacija kojoj ovako počne godina

Nenad Zorić — Wed, 12 Jan 2011 13:37:12 +0000

Miloš Vujanić (ponovo) u Partizanu. Oni su njega hteli još letos, on njih nije. Preciznije: nije hteo njihovu siću. Sad kad njega neće Grci, eto ga u Pioniru. No, kao što kažu podno Zlatara, „ljubav za ljubav, sir za pere“ te se i nije ljutiti.
Još nešto, ako hoće da na leto ode negde odakle ga neće oterati tako lako Vujanić će morati da igra za još manju siću nego što mu je letos nuđena i dosta bolje nego da je došao na početku sezone. Igraće, verujem, pa ni plasman u osam najboljih nije (toliko) nemoguć.

Igraće i Tadić. Samo da još malo ohladi ahilovu tetivu, skine štake, uputi nekoliko pozdrava naciji preko televizije i eto ga koliko u martu sa Dačićem na terenima. Jedan na jedan.

Gotovo kao Miki Rakić i Aleksandar Vučić. Stim što potonja dvojica ne igraju basket, ne pričaju o politici (kako reče Vučić) već su jako dobri privatno od kad ih je (opet reče Vučić) upoznao niko drugi do Nikita (Aleksandar Nikitović). I tako oni, ako sam dobro shvatio, pričaju o lepom vremenu, gladnima u Keniji, raduje ih što je ETA proglasila trajnu obustavu vatre… Naravno, srećni su što je Severina ponovo našla dečka.

Divno. Lepota u Boga. Srećna je nacija kojoj ovako počne godina. Čak i Mrka reče kako je Tadić pocepao njegovu nenapisanu (a rečenu) ostavku. Opet divno. Sve lepo, lepše, da ne kažemo levo.

Malo, ali samo malo, idilu kvari medijsko prepucavanje Jelene (potpredsednice) Trivan i Aleksandra Vučića. Oboje kao mantru ponavljauju samo dve reči: „Nećemo zajedno“. Nekako nas iskustvo uči da kad se neko ovoliko brani a da nije napadnut, kad odgovara i na pitanja koja mu nisu postavljena i još promukoše od sivnog ubeživanja, tu stvari nisu čiste.

Biće, dakle, tu još igara. A za hleb? Polako, duga je ova 2011.

Opera za tri groša

Nenad Zorić — Wed, 29 Dec 2010 11:56:46 +0000

Za 2012. sumnjaju da će da bude “ona” godina. Em se, vele, kalendar naroda Maja završava te godine, em se u još nekoliko civilizacija ova godina označava kao “kraj sveta”, em je Roland Emerih 2009. snimio film na ovu temu. A i redovni izbori u Srbiji planirani su te godine.
Tad će se, prognoziraju oni koji gledaju u zvezde i starospise, priroda pobuniti protiv čoveka, a građani Srbije protiv teškog života.

Insajd

Ali, nisu ni oni gore u foteljama naivni. Potrudiće se oni da narod ne zaćuti (sve sećajući se Obrenovića), da ima hleba i sa hlebom igara (čitaj izbora) koji su mogući i godinu ranije. Dakle, 2011, kako ovi koji sve više vladaju a sve manje upravljaju ne bi rizikovali.
Jer, šta ako 2012. bude (još) gore ili ako se, ne dao Bog, obistini
Pročitaj ceo tekst

Kletva

Nenad Zorić — Sat, 18 Dec 2010 04:16:56 +0000

Jeste li gledali “Šišanje”? Niste…šalite se? Aaa? Stvarno niste!
E, onda ste huligani.
Ma, kako “nije to baš tako”. Tako je il’nikako, Latinke mi. Tako mi Karleušinog glasa i Koraćevih šiški. Peščanik mi iscureo ako vi niste deo snaga haosa, mraka i bezumlja koje ne žele dobro ovoj državi. Balvani na putu u Evropu. Da nije vas mi ostali bi protutnjeli do Brisela.
Stidite se, evnusi.

Dobro ste me čuli. I nešto se mislim, trebali smo čika Veran i ja sve da vas pohapsimo. Pa kad se budete tuširali na čučavcu, kad vas budu tukli mokrim peskom i kad se posle zapišate sebi za vrat, neće vam na pamet pasti da mislite svojom glavom.

Vi ste našli da pravite selekciju filmova, otkud vam pravo da čitate šta vam je volja, jeste li nekog pitali koju muziku je poželjno slušati. Naravno da niste, ali za obraz ne znate.
Izrodi, pa zbog vas je onaj prepošteni Dragojević i pravični Srđan koji je Ivicu nazivao spermatozoidom (ili punoglavcem, sve jedno) morao u SPS. Botu ste vi naterali da onomad pred reformisanim slobistima počne govor sa: drugarice i drugovi. Oteraste, tad me duša zabolela,
Pročitaj ceo tekst

Zato što Jeremić (ne) može da čeka

Nenad Zorić — Wed, 17 Nov 2010 13:21:12 +0000

„Eee Srbijo, šta si dočekala. Da te Bosna kukuruzom hrani!”, prokomentarisao je otac Slobodana Gavrilovića (sada direktora Službenog glasnika, ranije disidenta i u dva navrata potpredsednika) činjenicu da je Demokratska stranka najpre registrovana u BiH, tačnije u Tuzli, aprila 1990, jer u Srbiji osnivanje stranaka nije bilo dozvoljeno, a (ipak) osnovana u Beogradu 3. februara iste godine.

Dakle, ove godine je jubilej: 20 godina (obnovljene) Demokratske stranke, „stranke intelektualaca”, kako su je često nazivali. Ove godine su i, nikad izvesniji, ali i nikad neizvesniji, izbori za stranačko rukovodstvo.

Pročitaj ceo tekst

Za Evropu spremni

Nenad Zorić — Thu, 01 Apr 2010 11:48:22 +0000

Šta je zajedničko Dinu Rađi i Vladu Divcu, Igoru Mandiću i Bogdanu Tirnaniću, Ivi Josipoviću i Borisu Tadiću, pa i Tuđmanu i Miloševiću. Ne, nije košarka. Pa samo su Tirnanić i Tuđman voleli fudbal koliko i osnovnu profesiju kojom su se bavili.
Odgovor je dao Goran Bregović čiji stihovi „mi nismo mogli zajedno/a teško nam je razdvojeno“, najbolje opisuju (istorijske) odnose Srbije i Hrvatske.

Pet krupnih pitanja

E sad, da je „tanka linija što spaja i razdvaja“ i nije baš. Poduži je spisak spornih pitanja a jedino što spaja je, u poslednje dve godine, jako dobra saradnja na polju borbe protiv organizovanog kriminala. I Evropa.

Evrointegracije su, čini se, bile i jedan od osnovnih razloga skorašnjih susreta hrvatskog i srpskog predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića, prvo u Opatiji a onda i u Briselu.

Pre ovog susreta Hrvatska je prešla put od nevoljnog priznavanja nezavisnosti Kosova preko svedočenja u Hagu i oproštajne posete Stjepana Mesića Kosovu. Još jedno krupno pitanje, koje je za sada, nerešiv problem je akcija Oluja jer je njenu godišnjicu srpski predsednik Boris Tadić svojevremeno nazvao danom velike tuge i nesreće, podsetivši da je u njoj ubijeno i nestalo dve hiljade ljudi i da je proterano 250.000 Srba, dok je tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader naglasio da niko ne sme baciti ljagu na Oluju koja je „sjajna i čista pobjeda, izvojevana hrabrošću i mudrošću” i koja se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobjede.

Kad smo kod Sanadera, srpski premijer Cvetković je
Pročitaj ceo tekst

Funkcioneri ko proleteri

Nenad Zorić — Fri, 12 Feb 2010 13:50:44 +0000

“Uči kad nisi hteo da kopaš”, parafraza je koja za vreme ispitnog roka kruži među studentima.
I tako oni koji nisu hteli da kopaju – uče, sve nadajući se uhlebljenju. “Ma, valjda će se isplatiti, naći ću neki posao. Ako ništa, idem u politiku”, naglas razmišljaju.
Ovakve konstatacije za uzrok imaju visok stepen nepoverenja građana u političare koji ih predstavljaju. Naravno, pod uslovom da oni nisu ili će biti ti političari. Tad zavijaju kao crkveni miševi. Ali u Armanijevim odelima.

Napredak

Zato je, da podsetimo, oktobra 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (počeo da se primenjuje 1. januara 2010.) koji je deo Strategije za suzbijanje korupcije, obaveza Srbije prema preporukama GREKO mehanizma Saveta Evropa, ali i uslov za ukidanje viza građanima Srbije za EU. U delokrug rada Agencije spada i kontrola primanja i imovine funkcionera, koji su do 1. februara 2010. morali da prijave svu imovinu koju poseduju, kao i imovinu članova njihove najuže porodice.

Ove izveštaje je u zakonskom roku podnelo 14.643 funkcionera, dok je njih 1.300 dostavilo izveštaje posle propisanog roka, sa nepotpunim podacima, ili na starim obrascima.
Zorana Marković, direktor Agencije istakla je da broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona, posebno ako se ima u vidu da je Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa ranije podneto oko 6.000 izveštaja.
Sa ovakvom konstatacijom saglasan je i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija koji smatra da se ovaj broj prijava može smatrati uspehom. „Ovaj podatak bi trebalo sagledati u kontekstu ukupnog broja ljudi koji bi trebalo da podnesu izveštaje“, precizira Nenadić za Ekom:east dodajući da „koliko ih god bilo, činjenica je da postoji veliki napredak u odnosu na doba važenja ranijeg zakona, a očigledno da je uticaja imalo i to što je zakonodavac sada propisao strože sankcije“.
Zorana Marković konstatuje da izveštaji i dalje pristižu, ali da je teško proceniti koliko je funkcionera u Srbiji obavezno da podnosi izveštaje o imovini i prihodima, „jer je još u toku prepiska sa državnim organima i institucijama o broju funkcionera, ali da bi se moglo oceniti da ih je oko 18.000, najviše 22.000 do 25.000“.

Kontrola

Direktorka Agencije ističe da je nedostavljanje izveštaja o imovini i prihodima, kao i davanje lažnih podataka, krivično delo, navodeći da je više od 95 odsto najviših republičkih funkcionera ispunilo tu obavezu u zakonskom roku. Zorana Marković još kaže da je u procesu izrada Registra funkcionera, kao i da će uporedo biti obrađivani izveštaji koji će, po zakonu, biti javno objavljeni na sajtu Agencije.

Dakle, svaki građanin će na sajtu te institucije moći da ostvari uvid u imetak koji će funkcioneri biti u obavezi da prijave. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije dodaje da je na sednici Odbora odlučeno da se ne objavljuje visina štednih uloga ukoliko to funkcioner ne želi, već će u toj rubrici stajati – ima, odnosno, nema ušteđevinu. „Jer prigovor je bio da bi neki kriminalac, ili kriminalna grupa, taj podatak mogao da zloupotrebi i da recimo kidnapuje nekog od članova porodice funkcionera, a da potom traži otkup u visini ušteđevine“, pojašnjava Čupić.

Pošto, neki od izveštaja još pristižu, preciznijih (zvaničnih) imovinskih karata još nema, ali su se u medijima mogle videti izjave političara i podaci o tome šta i koliko poseduju. Jednom rečju, ništa. Da im nije onih brendiranih odela, bili bi stvarno kao gore pomenuti miševi. Ispade nekako, čitajući novine, da je Srbija (ponovo) postala zemlja proleterska.
Pročitaj ceo tekst

Partija bez ideologije

Nenad Zorić — Thu, 11 Feb 2010 16:25:45 +0000

„E, Srbijo šta si dočekala, da te Bosna kukuruzom hrani!”, prokomentarisao je otac Slobodana Gavrilovića (sada direktora Službenog glasnika, ranije disidenta i u dva navrata potpredsednika) činjenicu da je Demokratska stranka najpre registrovana u BiH, tačnije u Tuzli, aprila 1990. jer u Srbiji osnivanje stranaka nije bilo dozvoljeno, a (ipak) osnovana u Beogradu 3. februara iste godine.

Dakle, prošle nedelje je bio jubilej: 20 godina (obnovljene) Demokratske stranke.
Ili, kako sadašnji prvaci rekoše u plaćenom dodatku u jednom prestoničkom nedeljniku, „Dvadeset godina Srbije i Demokratske stranke“! Što je, i činjenično i novinarski, netačno.
Pa, recimo, mogao je i Bajaga u skorašnjim koncertima u Sava centru da napiše: 20 godina Bajage, Instruktora i Srbije.
Ali, čini se da je on ozbiljni od sadašnjih instruktora DS-a koji misle da je stranka isto što i država. Pa čak i da su jednako stare.

Elem, od 13 osnivača u stranci je samo (prvi predsednik) Dragoljub Mićinović, a od 22 člana osnivačkog odbora (u kome su bili i svi osnivači) trenutno je samo dr Ljubomir Tadić, otac aktuelnog predsednika.

Ova „stranka intelektualaca”, kako su je često nazivali, u startu je pokazivala da će joj buduću sudbinu određivati manje ili više tanka linija razgraničenja između slobode i neslobode, demokratičnosti i nedemokratičnosti -unutarstranačke i opšte. I posle 20 godina višestranačja jedina je stranka koja nema istog predsednika kao na svom početku.

Takođe, ona je stranka koja je najbolje, rekli bismo u tančine, osetila sve prednosti i mane koalicionog udruživanja, što berući plodove, što ribajući podove. Učestvovali su i na čuvenim demonstracijama 9. marta, što će im i dan-danas mnogi osporiti, ali i organizovali potpisivanje peticije za ostavku Slobodana Miloševića (početkom 1992.), što su im mnogi zaboravili. I, a za Srbiju je to nekako posebno bitno, to je i prva stranka čiji su članovi, među kojima i Borislav Pekić, dobili batine na demonstracijama ispred zgrade Televizije Beograd juna 1990.

Inače, Osnivačkoj skupštini Demokratske stranke prethodilo je Pismo o namerama,
Pročitaj ceo tekst

Gazela i nojevi

Nenad Zorić — Thu, 04 Feb 2010 11:27:00 +0000

Prepoznajete životinju sa slike. Gazela. Sisar koji naseljava savane.

Gazela je, još uvek, i najprometniji beogradski most preko koga dnevno pređe više od 165.000 vozila iako je projektovan za oko 40.000.
Izgrađen je od 1966. do 1970. kao deo gradskog autoputa i autoputa Bratstvo i jedinstvo koji je trebalo da poveže ondašnje republike SFRJ Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.

Ovih dana je tema u svim medijima i glavama stanovnika Beograda jer je glavni nosač napukao, pukao, ili može da napukne i pukne. Ko će ga više znati.

Znamo samo da se u ovoj državi sve odvija kao u onoj Zmajevoj Jututunskoj himni, gde se odprilike kaže: još nije vreme, još nije vreme, još nije vreme, e sad je kasno. Na svu sreću još uvek nije, toliko, kasno ali nešto mora da se preduzme.

E, tad na scenu stupaju nojevi. Zabiju glavu u pesak i cute.
Nema ni predsednika Tadića da kaže
Pročitaj ceo tekst