Znam Zoricu Tomić. Bila mi je profesor na fakultetu. Pristojna žena, sa više nego pristojnim nogama. Kasnije mi je bila i sagovornik u nekim tekstovima i prilozima. Znači i pametna. Što ne sugeriše da su mi svi sagovornici vlasnici suvislog mišljenja. Ali ova jeste.

E, ta Zorica je ovih dana tema u svim medijima.
„Seks i grad“ televizija, diže prašinu kako joj je Vlada Srbije platila 7.000 evra za mesečno rentiranje stana u Parizu. Džaba što je Jeremić objasnio onoj voditeljki (inače poznatijoj po radu glave boljem od Ivandera Holifilda) da to nije stan za Zoricu Tomić već za ambasadora Srbije pri Unesku, šifrovani ne staju.

Pošto im direktor, koji je umislio da je ministar za socijalna pitanja, još nije prešao na RTS, signal se i dalje vidi. Pa, dok ne dođe do, i tog poslednjeg trasfera, rešili da im i danas tema bude Zorica. Tačnije Vuk Jeremić. Ovo je kampanja protiv njega. To je svima jasno. Sem možda, Dragoljubu Delta Žarkoviću, koji kao i ovi sa SiGTV pominje sirotinju raju.

Da je drugačije, svi oni bi pominjali sirotinju i u toliko drugih primera. A ne kao onomad prenosili koncert „100 trubača“. E, da je i Jeremić, kao NIS, sponzor „Seks i grad“ ti-vija, Zorica bi vodila kamermane iz prostorije u prostoriju tog stana, govorila o lobiranju i poslu ambasadora… Kasnije bi šifrovani izdali i DVD. Ovako, stan je protiv sirotinje, a Bajatovićev koncert za sirotinju.
Dok, kažem, i „ministar“ ne pređe na RTS.