May 20, 2011
Nenad Zorić
0 komentara

Kad je Reljić postao drvo

O zlu ni u gori ne govori. I ćutao sam, tako mi Latinke.
Ali, kad mu se ‘oće ono mu se ‘oće pa ti možeš paliti sveću (gore, za žive) svako jutro i veče. Obistinilo se ono što sam hrišćanski najmanje želeo. Dijagnozu je (prvo glavom i bradom, a sad cigarom i stomakom) potvrdio glodur lično. Jesam treb’o ovo "g" da napišem velikim slovom?
Ma, da, neće ni primetiti, on sam evo već dva broja priznaje da ima vrtoglavicu.
Treba ga razumeti. Nije mu lako. Gadna je rabota kad umisliš da si reinkarnacija Predraga Milojevića ili preciznije Dragana Markovića a kriješ se iza slike Ser Alfreda Džozefa Hičkoka.

Dotični je (očito) gledao remek-delo gore pomenutog rediteljskog genija nastalo ’58 ali (sva je prilika) nije čitao ono što je obnovljeno sedam godina ranije a nastalo još davne ’35. Inače bi naučio šta je tradicija.
Možda čovek samo nije gledao "Munje". Da jeste, znao bi da "ne treba da ulaziš u frku kad si slabiji". No, cvrc. Problem je u tome što on misli da je suprotno, što se oseća pobednički i ne haje što čaršija ispira usta.
Dal’ to ide iz stomaka, šta li.

Moje sumnje, inače, datiraju od početka februara ove godine kad su se na naslovnoj strani onoga što se nekad zvalo Nedeljne informativne novine pojavile tri reči, jedna slika, tri prsta i jedan veznik – "Srbija u krizi: PUFFF"¦". Tako malo a "jezgrovito", napisano na nečemu tako velikom a dopalom u ruke koje se tresu, nije moglo da sluti ni na šta drugo do na čuvenu repliku iz Underground-a :”ušao majmun u tenak, biće katastrofa”.

Pronicljiv hroničar mogao je nazreti sve ovo još onomad kad se desilo ono što piše u naslovu ovog posta. NIN, obmotan belom trakom po sredini a na njoj (izgubio sam negde taj papir pa ću vas možda slagati) trula višnja slovima ispisana imena "novih" i "starih" autora. Bilo je tu, doista, ljudi sa imenom i prezimenom ali i podosta "¦(sujeta je velika bolest a ja za sud imam malo para, pa da ne pominjem te bez prezimena i imena).

Nego, jednoga nigde. Jes’ da je iz Bosne, jes’ da nije nešto korpulentan rastom ali se (uz sve mane i vrline) bar najduže potpisivao kao urednik. Hajde što ga nema među novim ali ime Slobodan ne nađoh ni među starim. Logično, zaključio sam, Reljić je postao drvo. Nema druge, čim nije autor.

"žKo ga jebe kad je puštao tekstove o ‘trećem metku’", Opširnije »

May 18, 2011
Nenad Zorić
6 komentara

New primitives now

Smislio sam savršen zločin. Nema lične koristi, sve za dobrobit građana Srbije.
Znam, ima vas dobrovoljaca. Niste vi k’o tamo neki izdajnici koji nemaju svest o zdravlju nacije.
Pazi ‘vako.

Odemo, čim pre jer je država u pitanju, do televizije Avala.
Kao fol hoćemo da poljubimo Roberta Nemečeka u razdeljak jerbo je u Srbiju doveo Galaktiku. Kad tu smandrljamo portira pravac u šminkernicu, tamo ćemo je sigurno zateći. Čim je spazite, odma’ za kosu, u gepek pa na Terazije.

Lako ćemo izaći jer ćemo neku cicu (koja samo što nije postala dopisni član SANU) ostaviti da zamajava onog jadnička na vratima žvakom kako ona ne voli debeljuce, da se loži na uniformu i da joj nekako više leže dogodovštine onih rospija iz Seks i grada nego neka tamo serija o opstanku civilizacije, pa još u svemirskim brodovima. Mani Nemečeka, ona će ostati tu da ćakula. Čuj svemirski brodovi, pa svi znamo da Deda Mraz ne postoji.
Porazno je što ta cica neće lagati ovo što bude govorila, ali nisu mnogo bolji (čast izuzecima) ni ostali članovi SANU. Uostalom, dobrovoljcima se u zube ne gleda.

Elem, dok mi to sve obavljamo, deo vas pljosnatih crva kojima je jedini životni uspeh to što ste evoluirali od nivoa koacervatne kapi dovešće dva konja na mesto licino. Daće Bog da ste kadri za toliko.
Dogovorićemo se ko će da je iznese iz gepeka, ko da joj veže ruke za repove, a ko da udari bičem one dorate. Moramo bacati kocku ili izvlačiti slamku, jer će ta egzekutorska trojka (simboličnog li naziva, čista koincidencija sa stvarnim likovima i portalima) dobiti sve medalje zasluga za narod, baška neki četvorosobni stančić i police za knjige. Mnooogo polica za knjige jer vi mnogoooo čitate.
Unapred se odričem svega. Em ne čitam, em volim da igram u reketu (nije me majka rodila za trojkaša) em će moj ćar biti to što ste vi srećno svršili sa Adrianom.

Eto rešenja.
Sad je pitanje one kandidature dobilo odgovor. Ketrin Ešton će Opširnije »

May 3, 2011
Nenad Zorić
3 komentara

Ko to tamo cvrkuće

“Tata, ‘aj slikaj me u ovom providnom brusu, da imam za profil pikčer.”, kao da kaže neko derište koje još ni ženom postalo nije. Avaj, ko će da čeka tu inicijaciju kad se ona već oseća zrelom. Samo još da mama donese led, kad je već nije rodila sa nabreklim bradavicama. No, nije to dovoljno hot “za mrežu” te je čim pre važno prebaciti te sisiće sa telefona na komp, brabonjčiće (crko onaj ko izmisli fotošop) u pristojno izvatanu trojčicu, pa na Fejs.  I dok si rekao download korpus delikti je tu.

“Mala” je srećna više no kad je prvi put probala šećernu vunu.
Tata (ispranog mozga od onolikih natpisa i tv priloga o slobodama, pravima, emancipaciji, nazovicivilizaciji i ponajviše pravu manjine da pametuje većini) muči svoju muku i moli Boga da mu ortak sa šljake nije ćerkin “prijatelj”.
Za to vreme krdo praznoglavica čeka da ispod te kreature lupi lajk i napiše (sve velikim slovima, jerbo su toliko pismene da će sigurno pogrešiti u pravopisu) hvalospeve drugarici. Za tili čas ispod tih fotografija, koje su nekad krasile kabine šlepera, bude toliko ribetina, mački, anakondi, tigrica i ostalog zverinja da normalan čovek pomisli kako se besplatno nalazi u zoološkom vrtu.

Nemojte misliti da na najpopularnijoj društvenoj mreži svi liče na ovaj foto robot, ali ih svakako ima najviše.
Naravno uz onu grupu kojoj Fejs služi da nam saopštavaju kad su piškili, kad kakili, kako su se ili kako se nisu kresnuli, kako znaju da drže kašiku i tako te budalaštine tipa: “boli me tiba”, iako većinu prijatelja za to boli uvo, da ne kažem onaj gori kafanski izraz.

S druge strane su oni, pristojniji, koji ceo YouTube prebace na svoj profil, pa je cilj imati što više takvih prijatelja želiš li da uživaš u što raznovrsnijim notama. Naime, takvi obično furaju il samo Silvanu il samo Nirvanu (i mrze se k’o Suljo i Rasimaga).
Nađe se tu i po neki Rundek (nažalost mnogo manje iz Haustor i previše iz one druge “vutraze” Opširnije »

Feb 16, 2011
Nenad Zorić
1 komentara

Rekvijem za Nemanjinu 11

Mirko Cvetković je 14. februara pokazao da je Mlađan Dinkić bio u pravu najmanje dva puta. U Vladi Srbije ne da ne postoji jedinstvo, već je previše disonantnih tonova i potreban je preokret. Druga je tvrdnja dokazana činjenicom da je Dinkića, možda smenio čovek sa bradom, možda čovek sa sedom kosom ali sigurno nije ovaj Zaječarac sa sedom bradom. On je samo pročitao odluku.

Postoje još, najmanje, dve okolnosti koje su jasne i Tadiću i Cvetkoviću, Dinkiću, Dačiću sa Palmom i "penzionerima", Nikoliću i Vučiću, svima ostalima u opoziciji ali i onima koji se u politiku (pa i kao veštinu mogućeg) razumeju bar malo. Prva, da će izbora biti mnogo pre nego što je bilo ko od pomenutih očekivao ili priželjkivao, svejedno. Druga, da u ovom trenutku nikom od njih (pa ni Tomislavu Nikoliću) nije do izbora.

Naime, niko nema većinu za samostalno i normalno vladanje. I zato naprednjaci daju režimu dva meseca, traže isto toliko vremena od naroda i gledaju kako na namaknu 50 plus jedan odsto, sami ili sa nekim (novim) partnerom. Zato Čedomir Jovanović svako malo ne zna da li je opozicija vlasti ili opoziciji. Zbog toga Dinkić kritikuje i glumi opoziciju u vladi u kojoj je potpredsednik, ali ipak ostavlja ministre u toj vladi i poslanike u okviru vladajuće većine. Zato, najzad, demokrate (bili sa bradama ili samo sedom kosom) daju otkaz tom istom Dinkiću, ali ostave njegove ljude u vladi.

Ko je prešao crvenu liniju

Dakle, to je ono što imamo na talonu.
Da, imamo i Ivicu Dačića koji, dal’ zbog toga što mu je prijala klima u Americi iz Opširnije »

Jan 10, 2011
Nenad Zorić
1 komentara

Dživdžana ripnula na pendžeru

Šta je onaj koji vas ceni više no što zaslužujete. Budala? Pritom je svestan da to ne zaslužujete. Naivni zanesenjak? Ali i dalje to, uporno, čini. Senilni čikica?

Nije bio ništa od toga. Cenio nas je kao da smo duplo stariji. Obraćao nam se kao sebi ravnima. Polemisao, tačnije pokušavao da polemiše, sa nama. Balavcima iz “četvrtog dva”, gotovo beskičmenjacima.

Nije mu bilo bitno hoće li mu neko pripisati neki od gore pomenutih epiteta. Važno mu je bilo kako se on postavlja. I kako da ojača tu našu kičmu. A ostalo? Pa kom opanci kom obojci. To više nije bila njegova stvar. Važno da je dao sve od sebe. I da nas je, ne fore radi, oslovljavao sa “akademski građani”.

Za sebe nije mnogo brinuo. Važno mu je bilo da ima da čita (“žplašim se smrti jedino zbog toga što znam da ima još mnogo toga što nisam pročitao”), da je ono garderobe što visi na njemu čisto…O svemu drugom je bilo: “To će Zora”.

Znate onu sliku Rodenovog Mislioca. Često su ga tako zaticali. Potkočen. Zagledan u jednu tačku. Povremeno prođe rukom Opširnije »

Pages:«12345678...17»