Kletva
Jeste li gledali “Šišanje”? Niste…šalite se? Aaa? Stvarno niste!
E, onda ste huligani.
Ma, kako “nije to baš tako”. Tako je il’nikako, Latinke mi. Tako mi Karleušinog glasa i Koraćevih šiški. Peščanik mi iscureo ako vi niste deo snaga haosa, mraka i bezumlja koje ne žele dobro ovoj državi. Balvani na putu u Evropu. Da nije vas mi ostali bi protutnjeli do Brisela.
Stidite se, evnusi.
Dobro ste me čuli. I nešto se mislim, trebali smo čika Veran i ja sve da vas pohapsimo. Pa kad se budete tuširali na čučavcu, kad vas budu tukli mokrim peskom i kad se posle zapišate sebi za vrat, neće vam na pamet pasti da mislite svojom glavom.
Vi ste našli da pravite selekciju filmova, otkud vam pravo da čitate šta vam je volja, jeste li nekog pitali koju muziku je poželjno slušati. Naravno da niste, ali za obraz ne znate.
Izrodi, pa zbog vas je onaj prepošteni Dragojević i pravični Srđan koji je Ivicu nazivao spermatozoidom (ili punoglavcem, sve jedno) morao u SPS. Botu ste vi naterali da onomad pred reformisanim slobistima počne govor sa: drugarice i drugovi. Oteraste, tad me duša zabolela, Opširnije »
Srbija i demokratija
Piše: Čedomir Antić
Demokratsko uređenje nije savršeno. Uprkos tome, za njegovo stvaranje i izgradnju potrebne su ne samo decenije, već i stoleća. Demokratija nije tek vladavina većine, već jedan stabilan sistem ustanova i zbir čvrstih procedura. Demokratijom ne upravlja ćud bezimene većine, već vrlina prosvećene manjine, spremne i sposobne da za misao i uverenje pridobije odgovoru većinu.
U Antici demokratija nije posebno slavljena kao uređenje, ali je postojalo rasprostranjeno uverenje da je popsredstvom nje moguće doći do inače institucionalno neuhvatljive vladavine najboljih -„timokratije“. Moderna demokratija je samo u retkim, velikim državama, uspostavljena postepenim političkim razvojem. Čak i u državama koje danas važe kao uzori i svetionici demokratskog uređenja, demokarija je uspostavljena posle decenija lutanja, nakon krvavih revolucija. Engleski istoričar Mekouli smatrao je da je tajna engleskog parlamentarizma u činjenici da je tamošnja aristokratija bila „demokratska“, a demokratija „aristokratska“.
Poslanici su od kneza tražili kišu, plakali su kada je jednom prilikom raspustio saziv skupštine, ali je ta srpska skupština obarala vlade i vladare. U njoj su prvi put na Balkanu držani govori o slobodi i demokratiji. Ona je štitila slobodu štampe.
Moderna demokratija je kao avion. Da bi ste je posedovali i upražnjavali morate biti dovoljno obrazovani, vešti i imućni.
Moderna Srbija nije imala sreće da Opširnije »
Zato što Jeremić (ne) može da čeka
„Eee Srbijo, šta si dočekala. Da te Bosna kukuruzom hrani!”, prokomentarisao je otac Slobodana Gavrilovića (sada direktora Službenog glasnika, ranije disidenta i u dva navrata potpredsednika) činjenicu da je Demokratska stranka najpre registrovana u BiH, tačnije u Tuzli, aprila 1990, jer u Srbiji osnivanje stranaka nije bilo dozvoljeno, a (ipak) osnovana u Beogradu 3. februara iste godine.
Dakle, ove godine je jubilej: 20 godina (obnovljene) Demokratske stranke, „stranke intelektualaca”, kako su je često nazivali. Ove godine su i, nikad izvesniji, ali i nikad neizvesniji, izbori za stranačko rukovodstvo.
Odzvonilo i loptanju
Vlasti su dugogodišnji nemar, nerad i nehat maskirale etiketom MTS-a i parama svih nas, pa će se, ako pita bude praviljena po dosadašnjem receptu, ako sve spadne na nejaka leđa EPS-a, ako zakona a i reda ne bude, ako pred neke nove izbore i EPS bude prodat, sportom u Srbiji baviti samo rekreativci i romantičari.
Košarkaški su letos javno kukali kako nema obećanih para, vaterpolisti su morali da uzmu kredit, navijači Crvene zvezde saznali su marta ove godine da grb njihovog košarkaškog kluba, star 65 godina, vredi 300.000 evra i najzad, EPS je od jesenas sponzor fudbalera Partizana.
Zorzijeva top lista nadrealista
Интернет сајт РТВБ92 имао је у октобру месецу 430.000 јединствених посета сам Налази се на ПРВОМ месту Топ листе сајтова према посецености Српских.
Према подацима истраживања Које Су спровели Фантом и Теацхери овај сајт посећује 15,3 одсто свих корисника интернета у Србији одмах иза њега је сада на интернету Страница дневника “Блиц” са 15 одсто покривености, односно 420.000 јединствених посета у претходном месецу.
Следе Портал Крстарица (13,7 одсто, 380.000), Наслови нето (7,7 одсто, 220.000), на петом месту се на Налази Интернет Страница дневника “Курир” са 7,1 одсто покривености односно 200.000 јединствених посета.
Од осталих медијских сајтова у првих десет најпосећенијих Налази се и на интернету Страница Јавног сервиса (5,9 одсто, 160.000), ја портала Мондо који је на десетом месту са 5, 4 одсто покривености сам 150.000 јединствених посета.
Следи листа 90 најпосећенијих сајтова закључно са недељником “Време” на 90 месту (1,1 одсто покривености односно 30.000 јединствених посета).
