Nov 10, 2008
Nenad Zorić
0 komentara

Očekivanje pada cena nekretnina: Sporo naniže, veštački naviše

Stambene-zgrade

Prosečne mesečne rate za kredite u evrima i švajcarskim francima porasle su prošlog meseca za dve, tri pa čak i četiri hiljade dinara samo zbog promene kursa, dok su, dugoročno gledano, vlasnici stanova izgubili mnogo više, jer su rate za samo dve i po godine kod nekih banaka uvećane i za četvrtinu

Cene nekretnina moraće da padaju. iće to jednostavna posledica finansijske krize i promene cene kapitala na tržištu. Na udaru će biti tražnja za stambenim kreditima, a onda i ponuda kredita za projektno finansiranje. Prvo će pasti cena manjih stanova koji se sada najviše grade i manje kvalitetnih stanova koji se sada najviše prodaju. Srbija, a posebno Beograd, za sada su i tu izuzetak. Ponegde se čak beleži porast prometa nekretnina jer građani koji imaju loše iskustvo s novcem i bankama, kada imaju, rado ulažu u nekretnine.

Po istraživanju King Sturga, ukoliko se na tržištu kapitala ne desi ništa drastičnije od onoga što se dogodilo do sada, rast tržišta biće usporen. Umeren rast kamata na stambene kredite dovešće do umerenog usporavanja, dok će visoke kamate na kredite ozbiljno da ugroze tržište stanova pošto se većina kupovina finansira na ovaj način.

Neki prodavci nekretnina neosnovano su zatečeni odlukama pojedinih banaka da na određeni period zaustave dodeljivanje stambenih kredita i najavile znatno više kamatne stope. Ima, doduše, i onih koji pokušavaju što pre da prodaju svoje nepokretnosti pa snižavaju cene, ali tek ta desetak odsto, kaže direktorka agencije za promet nekretnina Alka, Kaća Lazarević.

Nepostojeće transakcije

Cene nekretnina u Srbiji su, za razliku od regiona gde su i pre ekonomske krize bile u padu, bile znatno više nego na razvijenim tržištima. Prema podacima King Sturga, tržište stanova u Beogradu trenutno je na vrhuncu. Cene su stabilne već četvrti kvartal pa se značajnije promene ne mogu očekivati zbog velike tražnje i inertnosti tržišta. Ostali uzročnici visokih cena na tržištu bili su dostupnost kredita i nekvalitetna ponuda stanova (sa manjom kvadraturom i planska blokovska izgradnja).

Zanimljivo je da je "spinovanje tržišta" takođe jedan od faktora koji drže visoke cene. Na tržište se, naime, plasiraju informacije o ogromnoj tražnji stanova i enormnim postignutim cenama u pojedinim transakcijama (tzv. pikovima) što je imalo veliki uticaj na sadašnje cene stanova. Cene dostignute na taj način, retko su održive.

Krajem oktobra dolazi do smanjenog interesovanje za stambene kredite, pogotovo posle odluke banaka da ukinu pozajmice u švajcarskim francima, koje su važile za najpovoljnije.

Kupovina u Frankfurtu

Od ekonomskih stručnjaka moglo se čuti da je srpsko tržište nekretnina specifično, pošto je usko, loše regulisano, pa samim tim i nepredvidivo. Njegovu specifičnost dodatno ilustruju i podaci iz istraživanja agencije Kolijers prema kojima je čak zabeležen povećan promet. "Strah od varljive berze i loše iskustvo sa bankama iz prethodne decenije tome su najviše kumovali. Građani su procenili da će najmanje gubitke pretrpeti ulaganjem u nekretnine, objasnio je Jovica Jakovac, direktor Kolijersa u Beogradu.

Ono što je konstantan problem na tržištu nekretnina u Srbiji je nepostojanje masovne gradnje, te prema nekim statističkim podacima u Beogradu nedostaje oko 60.000 stanova.

Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije nedavno je prognozirao da će za narednih pola godine do godinu dana doći do prizemljenja nekretnina i savetovao da se za 3.000-4.000 evra po kvadratu stambenog prostora može kupiti mnogo kvalitetnija nekretnina u Minhenu ili Frankfurtu. Drugi ekonomisti imali su slične prognoze koje su se uglavnom svodile na to da će na tržištu nekretnina doći do rasta ponude zbog poskupljenja kredita i kamata kao posledice krize, ali značajnijih korekcija cena za sad nema.

Fiat stvara tražnju

Poslednjih 15 dana ponuda stanova je mnogo kvalitetnija, napominje Kaća Lazarević. Od početka godine, prema njenim rečima, njihova agencija je imala oko 20 stanova u ponudi, dok je u poslednjih 15 dana napravljeno nekoliko kataloga, zato što se pojavio veliki broj ljudi koji hoće da prodaju svoje nekretnine. Ono što je važno napomenuti je da su u ponudi veoma atraktivne lokacije, koje su zainteresovani kupci do sada tražili ali nije bilo onih koji su hteli da prodaju.

"žJoš uvek nema izraženih promena kod cena nekretnina bilo u Beogradu, bilo u Nišu ili Novom Sadu jer korekcije cena se vrše samo u pojedinim slučajevima kad je ljudima neophodno da stan prodaju ili su pre krize dali kaparu za neki drugi stan pa su rokom uslovljeni za prodaju ili sa već odobrenim kreditom moraju hitno da kupe stan", objašnjava Lazarevićeva. Osetnije promene se mogu očekivati tek u narednih 4-5 meseci kad će prodavci shvatiti da sa nerealno visokim cenama više ne mogu da pronađu kupce na srpskom trzištu, pogotovu što će biti vrlo mali procenat kupaca koji uzimaju stambene kredite.

Skuplji stambeni krediti, u kombinaciji sa ekonomskom krizom, usporili su prodaju stanova u Novom Sadu, ali je ostala stara cena kvadrata od 1.250 evra za periferiju do 1.800 evra za stan u centru.

Od većih gradova Srbije najjeftiniji su stanovi u Nišu, gde se kvadrat kreće od 700 do 1.300 evra, koliko košta strogi centar. To je čak jeftinije nego kvadrat na periferiji Beograda, pa se iz nekih agencija za nekretnine može čuti kako u ovom gradu neće doći do pojeftinjenja iako je proslog meseca znatno opala prodaja stanova.

U Kragujevcu je potpuno drugačija situacija. Tamo je dolazak FIAT-a drastično podigao cenu građevinskog zemljišta, pa tako i stanova. Posle samo godinu dana, kupovina kuće u Šumaricama jednom Kragujevčaninu pokazala se kao odlična investicija, pošto je kuća kupljena na periferiji grada pre godinu dana i sada je njena vrednost oko 130.000 do 140.000 evra, a pre godinu dana je plaćena svega 60.000.

I prema procenama stručnjaka za nekretnine, cena kvadrata u Kragujevcu može da ide samo nagore ili da se, u najboljem slučaju, zadrži na postojećoj. Trenutno kvadrat košta od 1.200 do 1.500 evra.

U Beogradu se godišnje izgradi od 3.500 do 4.000 stanova, a oko 100.000 ljudi čeka na svoje parče prostora. Tačnije, procenjuje se da svaki stan ima deset zainteresovanih kupaca. Cene u Beogradu, u centru, u zavisnosti od kvaliteta stana, godine izgradnje, strukture jesu od 2.000 do 3.500 evra, a na periferiji od 1.000 do 2.000 evra.

Rast cena, prema očekivanju King Sturga, u budućnosti mogu da očekuju samo stanovi na pojedinim lokacijama usled infrastrukturnih ili kapitalnih projekata u blizini. Centar grada će se obnavljati i može da se očekuje veća razlika između centra i periferije.

Oct 20, 2008
Nenad Zorić
3 komentara

Privatizacija preostalih preduzeća u Srbiji: Nekom stečaj, nekom ćar

GP Rad

Trenutno je oko 97 neprivatizovanih preduzeća. Od ovog broja 69 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom do kraja godine biće privatizovano dok će desetak otići u stečaj ili likvidaciju. Od 90-ih do danas je više od 40.000 pravnih subjekata prošlo kroz proces stečaja, a sada je taj postupak u toku u 492 preduzeća

Odredba izmenjenog Zakona o privatizaciji prema kojoj sva preduzeća u kojima država nije većinski vlasnik moraju biti privatizovana zaključno sa 31. decembrom ove godine vratila je ponovo u srpsku privredu pojam stečaja.

A za njega, bar što se tiče ovdašnjih prilika i iskustava, važi isto što i za rat. Krilatica "nekom rat, nekom brat" u nešto izmenjem obliku mogla bi da glasi "nekom stečaj, nekima ćar". I to dobar. Dok ih ne uhvate. Mada, i tada, kad uhvate one koji su ućarili, ne ide sve kako bi trebalo pošto do sada nije okončan nijedan krivični postupak koji je pokrenut povodom stečaja. Bilo da su za krivična dela osumnjičene sudije privrednih sudova ili stečajni upravnici.

U Srbiji je, trenutno, oko 97 preduzeća koja nisu privatizovana, ali je u najvećem broju njih započet proces privatizacije. Neka preduzeća će ići na tender dok će se druga privatizovati modelom zajedničkog ulaganja, kao što je bio slučaj sa Zastavom. Od ovog broja 28 preduzeća je sa većinskim državnim kapitalom i ona ne potpadaju pod obavezan rok za završetak privatizacije do kraja godine, dok je 69 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Procena Ministarstva ekonomije je da će u oko desetak preduzeća biti pokrenut postupak likvidacije ili stečaja. Kako za Ekonomist magazin kaže Nebojša Ćirić, državni sekretar zadužen za privatizaciju, ovakva mera je nužna "ne samo zbog roka za završetak privatizacije već i zbog toga što pojedina preduzeća u obliku u kojem se nalaze ne mogu da nađu kupca".

Preduzeća koja su ranije već bila privatizovana, ali je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa kupcima nalaze se u portfoliju Akcijskog fonda i za njih, takođe, ne postoji obavezan rok za privatizaciju. Ćirić kaže da ova preduzeća mogu biti prodata na berzi, putem tendera, aukcije ali će jedan broj "verovatno morati da počne proces stečaja".

Od pomenutih 97 preduzeća u njih 16 do sada nije raspisan nijedan tender a biće do kraja godine. Takođe, oko 600 preduzeća nalazi se u aukcijskoj prodaji, od čega je 150 sa većinskim državnim kapitalom. S druge strane, stečaj je u toku u 492 preduzeća.

Nesrećne devedesete

Kad je neko preduzeće nesposobno da plaća potraživanja duže od 45 dana prva je ranije reagovala Narodna banka preko Zavoda za obradu i plaćanja, onda Trgovinski sud, a ako ima žalbi i Viši trgovinski sud. Oni su i konstatovali stanje, odnosno stečaj.

Do početka 90-ih nije zabeležno mnogo slučajeva da privredni subjekt ode u stečaj. Nije bilo više od pet, šest takvih predmeta. Međutim, loša ekonomska i privredna klima veoma su povezane sa stečajem pa početkom prošle decenije kreće velika "najezda" stečaja. Preko 40.000 pravnih subjekata prošlo je od tada do danas ovakvu vrstu postupka. Naravno, nije u svim ovim preduzećima započet proces stečaja, ali je večina prošla kroz neke postupke.

Ranija praksa poznavala je termin "radni stečaj" što je isto kao sadašnji termini "reorganizacija" ili "restrukturiranje". Za ovu vrstu stečaja se odlučivalo kad se proceni da neko preduzeće može da oživi. Obično se radilo o nekim proizvodnim preduzećima, pa se kroz postupak stalne proizvodnje praktično izmirivao dug poverilaca, dolazilo je do poravnanja i na taj način je firma izlazila iz postupka stečaja.

Odlasku firmi u stečaj, pored loše političke i ekonomske klime, dobrim delom je kumovao i menadžment firmi. Prema grubim procenama samo jedan odsto direktora firmi koje su završile u stečaju krivično je procesuiran.

Stručnjaci koji dobro poznaju ovu oblast napominju da su stečajevi velikih sistema poput Jugoremedije, GP Rad ili Ineksa, posebni slučajevi i sami po sebi složeni predmeti kako zbog niza satelitskih i sestrinskih firmi koje su ova preduzeća osnivala, tako i zbog imovine koja je otuđena i odnosa ovih firmi sa bankama i kompanijama iz inostranstva.

Stečajna mafija

Osim velikog broja radnika koji su ostajali bez posla, bez otpremnina i socijalnog programa, bilo je i onih koji su se, bar prema navodima tužilaštva, debelo ovajdili od stečaja. Podsetimo, 2006. policija je uhapsila 35 osoba pod optužbom da su malverzacijama u privredi oštetili državu za više desetina miliona evra. Između ostalih uhapšeni su bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, advokat Nemanja Jolović, bivša direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, bankar Sekula Pijevčević, biznismen Milinko Brašnjović, stečajni sudija Delinka Đurđević i advokat kancelarije "Jolović" Jasmina Kojić-Pavlović.

Ova grupa označena je kao "stečajna mafija". Optužen je i bivši direktor C marketa i bivši potpredsednik Vlade Srbije Slobodan Radulović, koji se još uvek nalazi u bekstvu, kao i još dvoje optuženih. Od 35 optuženih, u pritvoru je 14, a sa slobode se brani njih 17.

Prema optužnici, "stečajna mafija" delovala je od 2003. do aprila 2006. i kroz stečajne postupke preduzeća Beko, BIM Slavija, Ineks, GP Rad, C market, Robne kuće Beograd i Jugoeksport, pribavila sebi milionsku imovinsku korist.

Pojedini stečajni upravnici vodili su i po 70 stečajeva za dve-tri godine. Ova grupa je po znatno nižim cenama od tržišnih kupovala preduzeća u stečaju ili uzimala proviziju od njihove prodaje. Optužnica je napisana na 180 strana, a mediji su spekulisali da je ova grupa imala podršku nekih političkih struktura, ali se oni u optužnici ne pominju. Suđenja su uveliko počela, a o obeštećenju za radnike ili firme koje su odvedene u stečaj za sad niko ništa ne govori.

Rekonstrukcija malverzacija

Stručnjaci iz ove oblasti sa kojima je Ekonomist magazin razgovarao kažu da je loš zakon davao širok prostor svim mogućim malverzacijama. One su se ogledale u privilegovanju kupaca imovine preduzeća u stečaju, isplatama pojednih poverilaca mimo reda ili u većem obimu od ostalih, ili umanjivanju realne vrednosti imovine stečajnog dužnika.

Svemu tome prethodilo bi nejavljanje na veliki broj javnih oglašavanja za prodaju preduzeća, čekanje da ono ode u stečaj i kupovina imovine budzašto. Nepostojanje zakonskog ograničenja za trajanje stečajnog postupka (prema novom Zakonu o stečajnom postupku taj je rok godinu dana, mada je i danas veliki broj postupaka stečaja još u toku, odnosno nije okončan) omogućavalo je stečajnim upravnicima pravo da rade šta hoće i za sve to primaju platu. Pri tome su neki stečajni postupci trajali i po šest-sedam godina.

Sagovornici Ekonomista kažu da je ranije, zbog čuvanja socijalnog mira, postojala neka vrsta "savetovanja" sudija od strane političara da se u određenim preduzećima ne otvara proces stečaja. Veoma indikativno je i ćutanje poverilaca, odnosno neangažovanje da im se isplate nemala dugovanja.

Pravni stručnjaci napominju da po starom, a ni po novom zakonu nije došlo do jasnog odvajanja nadležnosti: nije jasno razgraničeno ko vrši nadzor rada stečajnog upravnika, šta je postupak stečajnog upravnika, kakav nadzor vrši stečajni sudija nad radom stečajnog upravnika i koji su to mehanizmi na raspolaganju stečajnom sudiji da bi mogao da preispita neke odluke upravnika, što je takođe prostor za malverzacije, ali i uvlačenje sudija u krivicu a da oni toga nisu ni svesni.

Za razliku od prošlog, prednost novog Zakona o stečaju je uvođenje Odbora poverilaca (najviše 9 članova koji predstavljaju skupštinu poverilaca), koji je ranije bio samo fakultativan. Međutim, stručnjaci i ovde navode manjkavosti zato što ovaj odbor u nekim slučajevima daje mišljenje a u drugim saglasnost. Odnosno, samo za prodaju je neophodna njegova saglasnost.

Manjkavosti zakona

Ponovno pominjanje stečaja, vraća i (ne samo čaršijske) priče kako se dobar deo još uvek neprivatizovanih preduzeća nalazi tu gde jeste, jer se čeka da odu u stečaj pa da se tako zainteresovani dočepaju imovine i nekretnina što jeftinije. Nebojša Ćirić kaže za Ekonomist da ova konstatacija ima sa jedne strane osnova.

"žMeđutim, ako prodajemo preduzeće sa 40 ili 50 miliona evra duga ne postoji poslovna logika da će to neko da kupi", objašnjava Ćirić, uz opasku da onaj ko kupuje kapital uzima u obzir ne samo aktivu već i pasivu preduzeća. Ćirić je uveren i da će najveći broj preduzeća završiti proces privatizacije do kraja godine. Pravni stručnjaci, pak, apeluju na neophodnost izmene Zakona o stečaju. A radnici?

Izuzeci

Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se odmah zaključuje kad stečajni dužnik ima samo jednog poverioca i kad je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka. Izuzetno, sud će stečajni postupak sprovesti na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadležnog organa položi sredstva za troškove stečajnog postupka.

Izvor: Zakon o stečaju

Bankrotstvo i reorganizacija

Bankrotstvo stečajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje kad ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze. Drugi razlog je potpuna obustava plaćanja u periodu od 30 dana, a treći ako učini verovatnim da već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću, što se tumači kao preteća nesposobnost za plaćanje.

Stečajni postupak obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a pod reorganizacijom namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije.

Izvor: Zakon o stečaju

Činjenice

97 preduzeća koja nisu privatizovana

28 preduzeća je sa većinskim državnim kapitalom

69 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom

stečaj za desetak neprivatizovanih preduzeća

oko 600 preduzeća u aukcijskoj prodaji

492 preduzeća u stečaju

za 16 preduzeća do sada nije raspisan ni jedan tender

ukupan broj prodatih preduzeća je 1763

ukupan broj svih preduzeća koja su učestvovala ili ušestvuju u postupku privatizacije je 2698

Oct 13, 2008
Nenad Zorić
0 komentara

Prvih 100 dana Vlade Republike Srbije: Fijat i deficit u senci žirafe

emg

Nenad Zorić i Zoran Preradović

Makroekonomske stabilnosti kao preduslova za ostvarenje zacrtanih ekonomskih ciljeva još nema, a ne nazire se ni dovršetak privatizacije. Zaključak Misije MMF-a je da ukupna ekonomska kretanja ukazuju na to kako privreda i dalje ne može da postigne snažan rast i nisku inflaciju, a da istovremeno zadrži deficit tekućeg računa platnog bilansa na održivom nivou. Najveći problem je što se novac troši na potrošnju umesto na investicije. Ključni politički potez je hapšenje Karadžića, a najveći nedostatak izostanak zakonodavne aktivnosti

Ugovor o osnivanju Fijat Srbije u Kragujevcu, ratifikacija SSP-a i Gasnog sporazuma sa Rusijom, usvajanje predloga na Skupštini UN u kome se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosmetu, budžetski deficit od 46 milijardi dinara i hapšenje Dragana Dabića, pardon, Radovana Karadžića, najvažniji su rezultati prvih 100 dana jedne od najobimnijih (25 ministara, četiri potpredsednika) demokratskih vlada u Srbiji.

Njen rad u protekla tri meseca obeležili su i raskid koncesije sa konzorcijumom Alpina-Por za izgradnju autoputa Horgoš "“ Požega, povećanje penzija, pored redovnog, za dodatnih 10 odsto, hapšenje "građevinske mafije" u Zrenjaninu, ali i 250.000 evra za kupovinu i prevoz žirafe, koja bi trebalo da bude smeštena u zoološkom vrtu u Jagodini. Cinici bi u rezultate dodali i nastanak SNS Tomislava Nikolića.

Svaki od ključnih elemenata programa (evropske integracije, očuvanje Kosmeta, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti i pooštravanje borbe protiv korupcije) koje je premijer Mirko Cvetković naveo u ekspozeu 7. jula, u najmanju ruku, je bar zagreban. Međutim, odnos političke elite prema režimu Slobodana Miloševića i makroekonomska nestabilnost prouzrokovana visokom javnom potrošnjom "“ pitanja koja potresaju političku scenu od 5. oktobra 2000. naovamo, nisu zaobišla ni ovu vladu.

Cvetković čestito nije ni seo u premijersku fotelju, a ministar prosvete Žarko Obradović je stigao da obiđe grob Slobodana Miloševića, što niko nije uzeo za ozbiljno, kao ni prisustvo Slavice Đukić-Dejanović promociji Miloševićeve knjige. Sve je to bilo na nivou incidenta. Ali su se ti "incidenti" nešto često ponavljali, jer je Gorica Gajević javni pravobranilac u Raškoj, a Duško Matković figurira kao jedan od kandidata za čelo NIS-a. Da, da, sve se to može za (samo) 100 dana.

Važni međunarodni ugovori

Ugovor sa italijanskim Fijatom zaključen 29. septembra predstavljen je kao veoma značajan za privredu Srbije. O ovoj investiciji se naširoko, uglavnom pozitivno pisalo i piše. U novoj fabrici će se, bar prema najavama, kroz dve godine proizvoditi 200.000 automobila, a u drugoj fazi još 100.000 automobila godišnje. Drugi međunarodni sporazum, Gasni aranžman sa Rusijom izazvao je daleko više polemike. Svi su se "oštrili" na ovom sporazumu. Te jedno je sporazum, drugo je cena NIS-a, te tražićemo, pregovaraćemo i na kraju "poštovaćemo dogovoreni ugovor". Dakle, NIS za 400 miliona, Rusi će kasnije uložiti (u svoju kompaniju) još 500 miliona, a kolika će biti propustna moć gasovoda i da li će on biti magistralni niko još pojma nema.

Produženom blokadom primene trgovinskog dela SSP-a Srbija se našla pred novom rampom na putu evropskih integracija. Komesar za proširenje Oli Ren ponudio je Srbiji jednostranu primenu njegovih pojedinih odredaba kako bi se premostio zastoj u evropskim integracijama.

Za razliku od prošle, druge Koštuničine, vlade koja je u prvi plan stavljala autoput Horgoš "“ Požega, sadašnja više pažnje posvećuje Koridoru 10. EIB će kreditirati izgradnju ovog koridora sa 540 miliona evra (240 miliona za deonicu Leskovac "“ Preševo, a 300 miliona za deonicu Niš "“ Dimitrovgrad). Svetska banka će, pak, za Koridor 10 obezbediti 600 miliona dolara, direktor EBRD izrazio je nedavno spremnost da odobri kredit od 150 miliona evra, a Helenik planom predviđeno je dodatnih 100 miliona evra za dovršetak deonice do granice sa Makedonijom.

Potrošnja raste, proizvodnja pada

Kao osnovni ekonomski ciljevi Vlade označeni su privredni i rast zaposlenosti, povećanje standarda i ravnomeran regionalni razvoj. Međutim, makroekonomske stabilnosti kao preduslova za ostvarenje ovih ciljeva još uvek nema, a ne nazire se ni dovršetak privatizacije, takođe jednog od preduslova za "spisak želja". Uz to, opšte je uverenje da nema ni političke volje za privatizaciju javnih preduzeća.

Odluka Vlade da, uz redovno usklađivanje, penzionere časti sa dodatnih 10 odsto, u suprotnosti je sa još jednim proklamovanim ciljem – smanjenjem inflacije. Socijalna (Krkobabićeva) pravda, ipak, košta, a posledice su, kako je primetila Danica Popović sa Ekonomskog fakulteta "prava sitnica": sporiji rast, manje novih radnih mesta i poreskih prihoda!

Misija MMF-a, koja je boravila u Srbiji od 17. do 24. septembra, upozorava da privreda i dalje ne može da postigne snažan rast i nisku inflaciju, a da istovremeno zadrži deficit tekućeg računa platnog bilansa na održivom nivou. Najveći problem je taj što se novac troši na potrošnju umesto na investicije. MMF je savetovao snažan rebalans budžeta za 2008, mnogo restriktivniji budžet za 2009, nastavak privatizacije i restrukturiranja preduzeća i smanjenje troškova poslovanja. Umesto toga, predloženim rebalansom prihodi budžeta projektovani su na 650,2 milijardi, rashodi na 695,9 milijardi, pa je deficit čak povećan na 45,8 milijardi dinara. Eksperti ukazuju na to da će rebalans dodatno povećati, ionako previsoku javnu potrošnju, a strahuju i da će budžet za 2009. zbog rasta penzija biti prenapregnut.

Industrijska aktivnost u avgustu doživela je gotovo "lom", jer je posle solidnog rasta do juna, prvi put došlo do pada i u julu je proizvedeno za 4,5 odsto manje nego u avgustu 2007. Stručnjaci ne isključuju mogućnost da se radi o "incidentu", ali ne isključuju ni opciju da je to posledica slabljenja unutrašnje tražnje i snažnog uvoza od 1,4 milijardi evra mesečno u proseku za sedam meseci, s tim što je u avgustu i uvoz smanjen na 1,2 milijarde, što je još uvek na zabrinjavajuće visokom nivou. Ukupno je, naime, za sedam meseci ove godine uvezeno robe 14,15 milijardi dolara, a izvezeno za 6,8 milijardi. Brine i rastući deficit platnog bilansa koji je dostigao 5,632 milijardi dolara, što je 68,3 odsto više nego lane u istom periodu.