9/11 osam godina posle

Na video snimaku ispod, koji je objavljen na veb-sajtu PrisonPlanet.com nalazi se obraćanje američkog glumca Čarlija Šina predsedniku SAD Baraku Obami. Šin trvdi da iza terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001. godine stoji Vlada Sjedinjenih Američkih Država, te od Obame traži da otvori istragu povodom ovih napada.

Šta (to) govori Monti

Orvel je živ

Dnevničke beleške Ratka Mladića u nastavcima u visokotiražnim dnevnim novinama. Onda kolekcija njegovih „kućnih“ video snimaka, u narodu poznatija kao Beograd–Hag–Sarajevo. Negde u to vreme telefonski razgovori Slobodana Miloševića & familije & „familije“, takođe na izvol’te u dnevnim novinama. Za kolekcionare ima i knjiga. Onda špekulacije oko prelaska Parkera iz Zvezde u Partizan. Kao šlag na torti (ili je, možda, prikladnije, kao jaje jajetu) usledila je senzacija: švajcarska farmaceutska kompanija „Novartis” napravila spasonosnu vakcinu protiv „meksičkog gripa“. I, sve to na šezdesetogodišnjicu od kad je Džordž Orvel objavio knjigu „1984“.

‘Ajde da kažemo kako (izvesni) prelazak Ronalda u Real i (neizvesni) transfer Parkera u Partizan nema veze sa „zaverama“ već samo sa šurkom, ali pronalazak leka vakcine samo Dan posle proglašenja pandemije „meksičkog gripa“ i spinovanje sa učestalim (i baš sad) pojavljivanjem Mladića u prozi i na filmu, daju odgovor na pitanje: šta je zajedničko Stanetu Dolancu, Radmilu Bogdanoviću, Jovici Stanišiću i menadžmentu kompanije „Novartis“: bestseler „1984“.  Ma kakav Elvis, živ je Orvel, umro nije. Dok je OZNE i farmacije. Podrazumeva se, ništa to neće da mogne, i nije moglo, bez šuške. Jer, sve se na ovom svetu radi zbog dve stvari: žena i novca.

P.S.

Ovo vas častim za vikend:

U glavnim ulogama Vladimir Putin i Oleg Deripaska.

(…) Putin: „Da li je Oleg Vladimirovič potpisao. Ne vidim vaš potpis. Dođite da potpišete“(…)

Bajden k’o Bajden. Srbi k’o Srbi

Dobro, došao je i Bajden. Bio sam tamo. Ništa specijalno i ništa novo. Jedino su ovi iz protokola i pres službe predsednika Tadića bili, iznenađujuće, fini i, gle čuda, predusretljivi sa novinarima em snimateljima i fotoreporterima. Ova dva potonja su im, poslovično, i najvažniji još i pre one Šešeljeve: stavi sliku pa piši šta hoćeš.  

A da se napiše nema bogzna šta. Bajden k’o Bajden. Tadić k’o Tadić. I naravno, Jeremić k’o Jeremić. Da, bio je i Šule. 

Izjave prethodno sročene, pitanja nema, mislim, ne daju. Možda nešto govori to što su Tadić i Bajden razgovarali duplo više od predviđenog vremena. Ali, Šaper će ga znati. Tadić se jes’ busao u prsa sa kosovskim parolama, no, ne bih se zakleo da se busao i na zatvorenom sastanku. 

Meni je zapalo za oko nešto sasvim drugo. 

Prethodne dve nedelje nije se moglo živeti od citata Bajdenovih onomadašnjih izjava o Srbima kao izrodima nad izrodima. Dalo bi se zaključiti kako su Srbi, eto, jako ponosan narod i da im smetaju takve kvalifikacije, dvostruki aršini i… 

Izjave i stavovi (sad potpresednika) Bajdena stvarno ne prijaju i nisu baš realne, ali ako već postoji tolika ozlojeđenost i neprijatnost, zašto nikome nije neprijatno kad ni srpski predsednik a pre njega premijer (na Sanaderovom dočeku) ne pokazuju osećaj pripadnosti. 

U oba slučaja dok se svira himna zemlje iz koje dolazi, gost drži ruku na srcu. Kad zasvira „Bože pravde“, domaćini kao da jedva čekaju da prođe. Bude ti, kao građaninu ove zemlje, gore nego posle Bajdenovih, lobističkih, kvalifikacija.  

Dobro, ne govori to (mnogo) o patriotskim osećajima, ali…hm. Kao što reče Aligrudić (glumac, ne ovaj snimatelj) u “Sećaš li se Doli Bel”: žene su ti kao so, može i bez njih – ali je bljutavo. Tako i ovo za himnu. Može i bez ruke na srcu – ali je bljutavo.

Lenjin. Stop. Tile. Stop. Seks. Non stop.

Agencijska vest glasi da će telo Vladimira Iljiča Lenjina, osnivača Komunističke partije i vođe Oktobarske revolucije u Rusiji ove godine ostati bez novog odela zbog nedostatka novca. 

Lenjinovo balzamovano telo, izloženo u Mauzoleju na Crvenom trgu, bilo je 17 godina obučeno u oficirsku uniformu a potom u civilno odelo. Inače, uobičajeno je da se Lenjin preobuče jednom u tri godine ali mu je, o teške li nepravde, odelo poslednji put mu promenjeno 2003. godine, pošto novca jedva ima za rad na balzamovanju, a država od 1992. nije izdvojila ni kopejku. Stvarno šteta, ima Rusi od tuge da se ubiju. Od votke. 

I sad je to, što se nema para za Lenjina, kao problem. Ovamo su oni što se kunu u Lenjina zakleti protivnici svetinja, vere, kraljevskih loza ali bi u isto vreme da Lenjin večno živi i da bude poput božanstva. E pa, neće to da mogne drugovi i drugarice. 

Ako su za tu njihovu čuvenu jednakost, zašto onda Lenjina ne sahraniše kao i sve druge komuniste, zašto ga sad ne sahrane i prostor od mauzoleja iskoriste za neke daleko važnije stvari i zašto ga, najzad, nisu kaznili za zlodela kao i sve druge. Pa i retroaktivno.  Da imaju savesti, bilo bi zgodno naterati ih da se zapitaju šta je bilo sa Romanovima. 

Jedan od mojih ranijih stanodavaca, inače retko dobar čovek, je toliko bio ispranog mozga sa tim kvazi komunističkim tricama i kučinama da nije voleo ni fudbalski klub Real Madrid samo zbog toga što ga sportski komentatori nazivaju i “kraljevski klub”. No, to mu nije smetalo da u isto vreme Josipa Broza oslovljavao sa “Tile”. Pa taj Tile ni novčanik nije imao, zato što mu nije trebao i što je uzimao šta je i koliko je hteo. Taj Tile ti je (od)uzeo više no svi Karađorđevići i Obrenovići zajedno pa pomnoženo sa sedam sekretara SKOJ-a. 

I ja se pre neki dan pitam zašto građani ćute. Pa navikli ljudi na konstantan seks. A navika je čudna stvar. Kad tad se ta služavka uda za gospodara.