Browsing articles in "Sve je politika"
Jun 13, 2014
Nenad Zorić
0 komentara

Istina-odgovornost-rešenje

Ministar prosvete naložio je nadležnim organima da reaguju prema zakonu.
Ovako je, naravno bez znaka uzvika, trebalo da glasi vest posle provere koju je sprovelo ministarstvo prosvete a koja je pokazala da je rektor Megatrend univerziteta Mića Jovanović lažirao jedan od navedenih doktorata.
Sa naglaskom na ovo naložio.

Umesto toga, vest je glasila da je ministar Srđan Verbić pozvao rektora Jovanovića da podnese ostavku. Ili da da objašnjenje.

Pa, ministre, jeste li vi nešto utvrdili ili niste?
Ako kažete da ste utvrdili i još dodate da neko ko je prekršio kodeks profesionalne etike ne može da bude rektor, onda nema poziva – već naređenja.
Šta onda rektor ima da pojašnjava i objašnjava?
Niste vi slobodni i nezavisni intelektualac koji čuje vest dok se vozi kolima pa dođe kući i uputi lični apel.
Vi ste ministar, a ministar ne poziva. Već deluje.

Kao što ni Mići Jovanoviću nije ostavljeno na slobodnu volju hoće li podneti ostavku. Zakon je jasan.
Neko ministre mora da snosi posledice. Ili vi ako ste sa najvišeg mesta pogrešno izneli optužbe ili taj kog ste optužili. Nema treće.

Ovde nije kraj, tačnije ne bi trebalo da bude kraj. Čak i kad i ako Jovanović podnese ostavku. Ili bude smenjen.

Jer, ako ne može da bude rektor, hoće li odgovarati Opširnije »

Jun 1, 2014
Nenad Zorić
0 komentara

Đilas – prezime autogola

zvonoVeselko Tenžera.
Prvo je što izgovorim polaznicima na školicama novinarstva citirajući da novinari ne treba da budu hrabri jer to je posao za hajduke, već da sumnjaju.
I naglasim: ovako treba.

Da nekim slučajem predajem političku nauku počinjao bih sa – Dragan Đilas.
I tri puta ponovio: ovako nikako ne treba.

“Raspolagati tuđom mukom nije mala zajebancija”, ma znam.
I ne raspolažem. Neka su mu sretne rane.
No on njegov Opširnije »

Feb 25, 2013
Nenad Zorić
0 komentara

Bele zastave crne nam Srbije

polako sa belim zastavama

Suviše poštujem Zorana Panovića da bih ga nazvao onako kako će ga targetiratisvaki iole pošteni čitalac, nepotpisanog, redakcijskog komentara u novinama koje on potpisuje.
Niti je taj epitet moj manir niti je (stvarno verujem u to) Pana „od tih“. Njegova odgovornost za uslovno aludiranje na rušenje ustavnog poretka, sve pozivajući se na zdrav razum, je kolektivna.
Možda nije ni pročitao tekst kojim otvara novine, što je neoprezno za poslovično oprezne Užičane ili je i on potpao pod uticaj gomile pa poverovao u njeno rešenje na prvu loptu, što je nesvojstveno osobenjaku kakav je Zoran.

Jedan drugi Zoran, kog Opširnije »

Apr 9, 2012
Nenad Zorić
0 komentara

Slavica, marica i fudbalica

Da li ste nekad probali da pastu vratite u tubu. Neće, a?
E, pa ‘oće. Biva i to u Srbiji majci. Ko ne veruje neka pita socijaliste.

Nema nikog, osim počivšeg Slobe, koji nešto kuka ili prebira po novčaniku zbog krize i oskudacije. Uspeli su, čak, da svo ono perje koje smo (ili smo mislili da jesmo) prosuli 5. oktobra, sakupe i vrate u jastuk.
Sad spavaju k’o jagnjad.

"Rodi me majko srećnu pa me baci u koprive", izreka je skovana baš za njih. Ili za Đukić Dejanović.

Visoka štikla, ruku na srce, nije izmišljena zbog nje ali je ona nesebično rabi. I to volontirajući na mestu predsednika Skupštine. Sad će, o svi sveti oci, volontirati i na mestu predsednika Srbije. Jes’ tri meseca, ali i to se piše.

Ima nas i koji pamtimo. Na primer, izbornu krađu 1996/97 u Kragujevcu. Ili prisustvo promociji knjige Slobodana Miloševića nekoliko dana pošto je izabrana na mesto trećeg čoveka u državi. Ili podatak da je bila među odanim saradnicima koji su proveli noć u Vili Mir kad je Čedica ‘apsio Slobicu.

Ergo, činjenica da će ona sad biti i v.d. predsednika Srbije nije dokaz da je Srbija zrela za psihijatra, mada ima nezanemarljiv broj simptoma koji na to ukazuju, već praktična primena maksime da je politika veština mogućeg.

A ovi na vlasti su vešti, to im se ne može osporiti.
Predriblali su pre četiri godine radikale pa je cena plaćena Slavičinim spikerisanjem u parlamentu. Sad, kad Bota šutira kao u 21. godini i kad Tomi hoće da ćušne kroz noge, Slavica mora stati između stativa.

I stajaće ona, čvrsto. Pa kad kramponi pomažu fudbalerima da ne proklizaju, onolika štikla će njoj sigurno pomoći da se dobro ukopa. Biće to pravi katanaćo, što bi rekli Italijani.

No, bojim se da samo katanaćo i ukopavanje neće mnogo pomoći.

Hoću, bre, da reknem da pošto nema nekog novog Fijata, a ima novog Tome, mora biti Opširnije »

May 20, 2011
Nenad Zorić
0 komentara

Kad je Reljić postao drvo

O zlu ni u gori ne govori. I ćutao sam, tako mi Latinke.
Ali, kad mu se ‘oće ono mu se ‘oće pa ti možeš paliti sveću (gore, za žive) svako jutro i veče. Obistinilo se ono što sam hrišćanski najmanje želeo. Dijagnozu je (prvo glavom i bradom, a sad cigarom i stomakom) potvrdio glodur lično. Jesam treb’o ovo "g" da napišem velikim slovom?
Ma, da, neće ni primetiti, on sam evo već dva broja priznaje da ima vrtoglavicu.
Treba ga razumeti. Nije mu lako. Gadna je rabota kad umisliš da si reinkarnacija Predraga Milojevića ili preciznije Dragana Markovića a kriješ se iza slike Ser Alfreda Džozefa Hičkoka.

Dotični je (očito) gledao remek-delo gore pomenutog rediteljskog genija nastalo ’58 ali (sva je prilika) nije čitao ono što je obnovljeno sedam godina ranije a nastalo još davne ’35. Inače bi naučio šta je tradicija.
Možda čovek samo nije gledao "Munje". Da jeste, znao bi da "ne treba da ulaziš u frku kad si slabiji". No, cvrc. Problem je u tome što on misli da je suprotno, što se oseća pobednički i ne haje što čaršija ispira usta.
Dal’ to ide iz stomaka, šta li.

Moje sumnje, inače, datiraju od početka februara ove godine kad su se na naslovnoj strani onoga što se nekad zvalo Nedeljne informativne novine pojavile tri reči, jedna slika, tri prsta i jedan veznik – "Srbija u krizi: PUFFF"¦". Tako malo a "jezgrovito", napisano na nečemu tako velikom a dopalom u ruke koje se tresu, nije moglo da sluti ni na šta drugo do na čuvenu repliku iz Underground-a :”ušao majmun u tenak, biće katastrofa”.

Pronicljiv hroničar mogao je nazreti sve ovo još onomad kad se desilo ono što piše u naslovu ovog posta. NIN, obmotan belom trakom po sredini a na njoj (izgubio sam negde taj papir pa ću vas možda slagati) trula višnja slovima ispisana imena "novih" i "starih" autora. Bilo je tu, doista, ljudi sa imenom i prezimenom ali i podosta "¦(sujeta je velika bolest a ja za sud imam malo para, pa da ne pominjem te bez prezimena i imena).

Nego, jednoga nigde. Jes’ da je iz Bosne, jes’ da nije nešto korpulentan rastom ali se (uz sve mane i vrline) bar najduže potpisivao kao urednik. Hajde što ga nema među novim ali ime Slobodan ne nađoh ni među starim. Logično, zaključio sam, Reljić je postao drvo. Nema druge, čim nije autor.

"žKo ga jebe kad je puštao tekstove o ‘trećem metku’", Opširnije »

Pages:123»