Orlovi raširenih krila
Jao, sad ima da lete spermići na sve strane. Nažalost, ne zbog potentnosti srpske fudbalske reprezentacije, već zbog čiste sreće. Naravno, ona se u sportu podrazumeva, ali nije esencijalni faktor koji garantuje vrhunske rezultate. Potrebna je i sreća i rad. Koga je bilo samo prvih 20 i neki minut.
No, ko će to sad objasniti onoj ogromnoj, decenijama isfrustriranoj, većini srpske populacije kojoj je ova pobeda, makar i fudbalska, bila i te kako potrebna. Prva posle one nad NATO snagama, davnih dana.
To ti je Srbin. I njegov najveći problem. Glava. Taj voli pijanstvo više od bilo čega na svetu. A znamo kako pijan čovek percepira stvari. Najgore od svega je što nas ni neki budući poraz neće osvestiti. Pa, dobili smo Nemce. Sad možemo da gubimo narednih pola veka.
Elem, orlovi su ovom utakmicom, pokazali da su im krila maksimalno raširena. Bilo dam nam zbog toga redovno dosuđuju penale, bilo da su sad ponovo odškrinuli vrata nekom boljem rezultatu. To, veći i zapaženiji rezultat, jedino je, pak, moguć ako nam zamene celokupan DNK. Što, zna to i notorni pijanac, nije izvodljivo.
Za Evropu spremni
Šta je zajedničko Dinu Rađi i Vladu Divcu, Igoru Mandiću i Bogdanu Tirnaniću, Ivi Josipoviću i Borisu Tadiću, pa i Tuđmanu i Miloševiću. Ne, nije košarka. Pa samo su Tirnanić i Tuđman voleli fudbal koliko i osnovnu profesiju kojom su se bavili.
Odgovor je dao Goran Bregović čiji stihovi „mi nismo mogli zajedno/a teško nam je razdvojeno“, najbolje opisuju (istorijske) odnose Srbije i Hrvatske.
Pet krupnih pitanja
E sad, da je „tanka linija što spaja i razdvaja“ i nije baš. Poduži je spisak spornih pitanja a jedino što spaja je, u poslednje dve godine, jako dobra saradnja na polju borbe protiv organizovanog kriminala. I Evropa.
Evrointegracije su, čini se, bile i jedan od osnovnih razloga skorašnjih susreta hrvatskog i srpskog predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića, prvo u Opatiji a onda i u Briselu.
Pre ovog susreta Hrvatska je prešla put od nevoljnog priznavanja nezavisnosti Kosova preko svedočenja u Hagu i oproštajne posete Stjepana Mesića Kosovu. Još jedno krupno pitanje, koje je za sada, nerešiv problem je akcija Oluja jer je njenu godišnjicu srpski predsednik Boris Tadić svojevremeno nazvao danom velike tuge i nesreće, podsetivši da je u njoj ubijeno i nestalo dve hiljade ljudi i da je proterano 250.000 Srba, dok je tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader naglasio da niko ne sme baciti ljagu na Oluju koja je „sjajna i čista pobjeda, izvojevana hrabrošću i mudrošću” i koja se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobjede.
Kad smo kod Sanadera, srpski premijer Cvetković je Opširnije »
Vrati se Slobo, sve ti je oprošteno
Nisam verovao da će mi ikad ovako nešto pasti na pamet, a ne da ću, grešan, ostaviti i pisani trag za jeres poput ove. Držao sam se onoga “o zlu ni u gori, ne govori”. Ali, mora se. Zadnje vreme došlo.
Svakog dana sve više verujem (priželjkujem) diktaturu, u najmanju ruku prosvećeni apsolutizam. Pa nije za marvu demokratija. Bre.
Mnogo se to raspustilo, raspojasalo, raskokodakalo. I čik im nešto reci. Odma’ se u’vate diskriminacije, zalepe ti etiketu krvoločnika, šešeljiste, primitivca i pomenu ljudska prava. A moja prava. Pa i mi primitivci smo ljudi, valjda.
“Kad Turčin ima masla i dupe maže” a “dokon pop i goveda krštava”, kažu u selima podno Zlatara. E, tako juče čujem da je Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” uputilo apel Patrijarhu SPC Irineju za smanjenje patnje životinja povodom Uskrsa!
Lep gest. Ali čitajte dalje.
„Udruženje Sloboda za životinje Vas moli da svojim autoritetom i velikim uticajem posredujete poruke koje će uticati na smanjenje klanja životinja, posebno jagnjadi za Uskršnje praznike“, kaže se, između ostalog, u ovom apelu.
I aj sad ti nešto suvislo reci.
Zato se ja pridružujem, Bog da mi oprosti, ovom apelu. Molim sve čitaoce ovog bloga, i sve građane Srbije (pa i one koji potpisuju za Nikolića i Malog što frflja kad priča) da ne kolju jagnjad. Ni ovce. Ovnove pogotovu. Pa treba neko da mrče te ovce. Kako bi bilo što više jagnjića. Pa da onda svi uglas zamekećemo. Neka ono čuveno „beeeeeeeee“ bude naša labudova pesma.
Ali, imam jedan uslov. Da predsednik i vodeći članovi Opširnije »
Seks, svetski neprijatelj broj jedan
Kako šuplje zvuči ovaj naslov. Seks, pa još neprijatelj.
Bio sam mišljenja da ova najstarija ljudska zabava nije toliki problem ni nekoj domaćici u provinciji kojoj ćerka u junu ne bane na vrata sa overenim indeksom već sa stomakom do zuba, a kamoli nekom tamo svetu koji se bori sa krizom.
Ali, čitajući inostranu i srpsku štampu, ispada da je tako.
Onolika bura se onomad digla zbog toga što je najbolji golfer sveta Tajger Vuds varao suprugu Elin Nordgren. Čudna mi čuda.
I ‘aj da se to završilo na tabloidnoj priči između ovo dvoje supružnika, no su i sponzori počeli da se povlače. Pa nije te robne marke Vuds reklamirao u spavaćoj sobi, nije deci dao imena brendova koji mu uplaćuju silne dolare, već je mahao onim štapom, udarao lopticu i pogađao rupice. Izgleda češće no što je propisano.
I taman je, posle silnog izvinjavanja jadnog Vudsa i priznanja da su mu rupice došle glave, stvar malo legla kad eto ti nove teme.
Toni Teri, supruga fudbalera Čelzija i kapitena engleske reprezentacije Džona Terija navodno je pokupila njihovo troje dece i otišla u Dubai, posle otkrića da je Džon imao aferu, ili narodski rečeno, kresnuo ženu fudbalera Mančester SitijaVejna Bridža manekenku Vanesu Peronsel. Polovina licemernog (zapadnog) sveta i gotovo cela Engleska horski su krenuli na ovog igrača. Aman. Jel’ igrao nameštenu utakmicu, jel’ dao neki auto gol. Jel’ pljunuo na grb države.
I najzad najnovija priča, kojom se bave i ozbiljni mediji u Srbiji, o navodnim bračnim izletima Nikole Sarkozija, francuskog predsednika i Karle Bruni, manekenke i prve dame Francuske.
Ovo poslednje mogu i da razumem. Čovek koji vara ženu nije dobar čovek. Pre svega nije pošten. A onaj ko nije pošten ne može biti ni predsednik mesne zajednice a ne države. (Mada, sklon sam da poverujem u tezu onih koji tvrde da bi nama Srbima bilo mnogo bolje da Sloba i Vuk nisu bili onoliki papučari). Ali mi nikako ne ide u glavu kome su Vuds i Teri krivi osim svojim suprugama. Da, Teri i svom saigraču iz reprezentacije i (do juče) iz Čelzija. Nikome. Nisu oni najplaćeni sportista i kapiten reprezentacije zbog toga što su fini prema svojoj ženi, što redovno okrenu taštu da je pitaju kako reuma, već zbog toga što su vrhunski sportisti. Tačka.
Jedino što me u čitavoj priči veseli, jeste saznanje da sam glasao za poštene ministre, poslanike i predsednike. Bar ako je verovati medijima. Pogotovo srpskim. A ja im verujem.
Jedno „I“, tri „A“ i mnogo „P“
Odlukom Sinoda SPC o postavljanju privremene uprave u Eparhiju raško-prizrensku ponovo je u žižu javnosti vraćen čuveni trojac iz duhovne škole arhimandrita Justina Popovića.
Artemije je smenjen, Atanasije postavljen za administratora a Amfilohije je sve režirao. Tako bar kažu poklonici teorije zavere. Prema jednoj teoriji. Druga (teorije zavere) kaže da je sve učinjeno zbog tvrdih stavova vladike Artemija koji se kao nisu sviđali velikim igračima, pre svega sa zapada.
I zato tuče mohaha u Gračanici, protesti ispred Patrijaršije i saopštenja kako su liturgiji prisustvovali „samo oni Srbi koji su učestvovali na Tačijevim izborima“.
Dakle, klasična zamena teza.
Realnost, međutim, tera na sasvim drugačiji zaključak. U SPC od izbora partrijaha Irineja duvaju neki novi vetrovi, pa su i (godinama) gomilani problemi počeli da se rešavaju.
Sinod je tako prošle nedelje razrešio dužnosti upravljanja episkopa Artemija zbog „nespremnosti da izvršava odluke Sinoda i Sabora, kao i zbog saznanja da postoje velike nepravilnosti, nejasnoće, pa čak i zloupotrebe pojedinih lica i institucija u toj eparhiji“.
Ergo, ne radi se ovde o čuvenom „3A“, već o novom „I“ i mnogo „P“roblema. Koji su počeli da se vade ispod tepiha. Amin.
