Kletva

Jeste li gledali “Šišanje”? Niste…šalite se? Aaa? Stvarno niste!
E, onda ste huligani.
Ma, kako “nije to baš tako”. Tako je il’nikako, Latinke mi. Tako mi Karleušinog glasa i Koraćevih šiški. Peščanik mi iscureo ako vi niste deo snaga haosa, mraka i bezumlja koje ne žele dobro ovoj državi. Balvani na putu u Evropu. Da nije vas mi ostali bi protutnjeli do Brisela.
Stidite se, evnusi.

Dobro ste me čuli. I nešto se mislim, trebali smo čika Veran i ja sve da vas pohapsimo. Pa kad se budete tuširali na čučavcu, kad vas budu tukli mokrim peskom i kad se posle zapišate sebi za vrat, neće vam na pamet pasti da mislite svojom glavom.

Vi ste našli da pravite selekciju filmova, otkud vam pravo da čitate šta vam je volja, jeste li nekog pitali koju muziku je poželjno slušati. Naravno da niste, ali za obraz ne znate.
Izrodi, pa zbog vas je onaj prepošteni Dragojević i pravični Srđan koji je Ivicu nazivao spermatozoidom (ili punoglavcem, sve jedno) morao u SPS. Botu ste vi naterali da onomad pred reformisanim slobistima počne govor sa: drugarice i drugovi. Oteraste, tad me duša zabolela, Opširnije »

Od svitanja do Karleuše

„Gledaš li ovo? Smrt Utiska nedelje“, dobijam SMS od vrsnog novinara, donedavno alibi autora, dugogodišnjeg prijatelja i jednog od nekoliko ljudi sa kojim ovih nedelja mogu da pričam.
Ne kažem da uvek isto mislimo, da ponekad ne zapenimo u raspravi, ali je poenta da možemo da iznosimo mišljenja i polemišemo: Iako on navija za Zvezdu, ja za Partizan; on simpatiše Ruse, ja sam amerikanofil; iako je on pisao za jedan, a ja imao praksu u drugom (konkurentskom) nedeljniku; on preferira plavuše, ja crnke; uprkos tome što je Aleksandar Karađorđević za njega čovek koji smešno priča srpski a za mene Kralj.
Dakle, poštujemo se i kad ne mislimo isto, razumemo ali i korigujemo stavove. Ne vređamo, što je najvažnije.
Retkost.

Danas je, naime, sve crno ili belo. Nema crvenog, plavog, zelenog. Čak ni sivog.
Ako kažeš da je Kosovo Srbija onda si za Šešelja, Koštunicu ili u najboljem slučaju za krilo demokrata na Dvoru. Ako, pak, konstatuješ da je Biljana Srbljanović odličan dramski pisac onda si čedista, izdajnik.
Osmeliš li se da kažeš kako je u Đenovi pogrešila italijanska policija onda si fan Ivana Bogdanova. Osudiš li lomljenje Beograda, bakljade i huliganske tuče onda si žbir.
Na sceni je sistem oflje, lepljenje etiketa, uopštavanje. Na ceni licemerstvo i zviždanje iz gomile.

Nije ovo majstore, kažem mu, smrt „Utiska“. Nije ni „Laku noć Srbijo“. Nikako nije ni dno, jer ko padne i pobrlji nosem, obično se posle izvesnog vremena počne i pridizati. Ne, od ovog nema dalje. Nema vaskrsnuća.

Dno smo već dotakli onog 5. oktobra, ali smo se uzdigli. Počelo je da (nam) sviće. Dobro, bilo je sporadičnih incidenata kao kad je tadašnji ministar kulture Lečić u TV studiju pitao Arkanovu udovicu: „Kako vam je“, onako sav sažaljiv. Ali se, kažem, jedno vreme, bilo i razdanilo.

A onda je Srbija (i njeno društvo u celini) pokošena opasnim virusom pala u postelju onog trenutka kad je zbog opaske „šta se sipa a šta ne sipa u traktor“ kolektivno abolirala čoveka koji je ortačio sa vođom „Tigrova“ i pretio upadanjem u parlament,  sa čarapom na glavi.

Ubrzo zatim su ona dva „radikalska očnjaka“ ispali iz vilice i progledali posle 18 godina. Njima je, uz medijski vetar u leđa i ambasadorsko dizanje morala, svanulo a Srbiji (i njenom društvu u celini) smrklo. Umrla je u teškim mukama.

Ovo, sa inaugurisanjem Jelene Karleuše u vrhovnog etičara, je parastos. Nekrolog i SANU i Beogradskom centru za ljudska prava, i Latinkinim liberalima i Dobričinim nacionalistima, i Šumadiji i Krugu dvojke. Paljenje sveća svima nama. Poslednja molitva za duše.

Kako drugačije objasniti da je pola onih koji znaju da čitaju pobenavilo za Karleušinim otvorenim umom. Šta je nagazio političar koji se kleo u isplaženi Džegerov jezik Opširnije »

Moja komšinica “Obrazovka”

Nemam simpatije prema organizaciji „Obraz“. Valjda zbog toga što poznajem pravopis.
Priznajem, ne znam mnogo o njima. Nije mi se dalo da im pročitam program (ako ga imaju), ne poznajem nikoga od aktivista lično, ali sam formirao površan stav na osnovu nekih izjava i javnih nastupa njihovih vođa. Kažem, ne delim njihove metode delovanja, ali me previše i ne interesuju.
No, to je moje pravo.

Isto kao što mi je i obaveza da plaćam porez. A obaveze države, za uzvrat, da mi obezbedi sva građanska prava, kazni one koji mi ih (a i drugima, valjda) uskraćuju, pa i da neke ljude pohapsi, pojedine organizacije zabrani…I tako redom.

„Obraz“, ako dobro pratim medije (a pratim) nije zabranjen. Dakle, njegovi članovi i aktivisti su slobodni ljudi. Osim Mladena Obradovića koji je uhapšen pre „Parade ponosa“ i Krste Milovanovića koji je uhapšen neposredno posle. Ako se u maricama i ćeliji zagubio još neki njihov član, izvinjavam se što ga nisam pomenuo.

Tom logikom i članovima Ustava Srbije, koliko znam, slobodni ljudi mogu da osnivaju firme, da rade gde im volja i gde ih hoće, da navijaju za Zvezdu, Čelik iz Zenice (ako to još postoji), da veruju u dršku od metle i pokušavaju da pastu vrate u tubu. Mogu, bre, da rade sve što nije zabranjeno. Pa čak i da glasaju za Tomu Nikolića.

Elem, pomenuti Krsto Milovanović ima, valjda, izdavačku kuću „Narodno delo“. Ništa strašno, jel’ tako. Sve dok ne štampa nešto što poziva na rušenje ustavnog poretka.
E, pa izgleda da ovima sa „seks i grad“ televizije jeste strašno. U jučerašnjim vestima su dobar deo posvetili vesti da je pomenuta izdavačka kuća štampala knjige iz kriminalistike za studente Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Pa su tu izjave zvanička, pa analize, pa povuci, pa potegni. Jednom rečju: skandal.

Da još pojasnim: te knjige iz kriminalistike nije pisao Milovanović, nije on autor finesa kriminalističke taktike i teorije prevencije kriminaliteta, već štampar ili izdavač. Aman, ljudi. Gde je pamet.

Ali, hajde ti to objasni poštovaocima lika i dela Keri Bredšo. Čim si u Obrazu, nema bre da štampaš. A i onaj Muftija, kako mu je palo na pamet da kod Krste naručuje bilo šta. Kad lepo ima „Samizdat“.

Ili sam ja sve ovo što vam prenosim pobrkao. Možda se ovim prilogom htelo reći da jedan “Obrazovac” ipak ima svest o javnom dobru i trudi se da edukuje one koji će sutra čuvati javni red i mir. Ili se htelo sugerisati da policija sarađuje sa Obrazom. Ili nešto treće, Zverka bi ga znao.

No, bilo kako bilo, sad znam šta mi je činiti.
Kad uđem u kafić i na ono: „Izvol’te“, lepo kažem: „Molim vas, donesite mi podatke da li ste osuđivani, da li imate nameru da uradite neko krivično delo i budete osuđeni ili bar privedeni. Sve to mi donesite i za Opširnije »

Tomin (ne)zaštićeni svedok

Boris Tadić više nije ustaša. Sad je šalabajzer. Dokon čo’ek koji po ceo dan prebira po telefonskom imeniku ne bi li nekog nahvatao da sa njim divani. Sve ovo se da zaključiti iz sinoćnjeg izlaganja Tomislava Nikolića u „Utisku nedelje“. Ako mu je verovati a ja mu, uzgred, ne verujem ništa pa taman sve ovo pričao sedeći na vreloj ringli.

Veli tako Nikolić da mu je Tadić onomad prvo poslao SMS a pošto ovaj nije odgovarao morao je i da ga pozove. Pa još i da ga ubeđuje da se vide jer, Nikolić je zauzet čovek i nema on vakta da se bakće sa tamo nekim dokonikom! Reče još i da ovo nije prvi put da ga Boris zove a da on odbija.

Eee, zemljo otvori se, da ja propadnem od sramote kad je već Nikolić nema. Tadiću se, naime, što šta može zameriti i pripisati, ali da je baš toliko pobenavio i da voli svako malo da ispija kafe sa čovekom koji ne zna da se smeje, nije i u to neće poverovati gotovo niko. Sem Nikolićevih snajki, koje saopšti, veoma brinu. Jasno vam je, naravno, da je ovo samo još jedan primer Nikolićevog kompleksa i decenijske želje da bude neko.

No, nije ovo najgore što je Nikolić ovih dana rekao a sinoć ponovio. Prošle nedelje je na pres konferenciji rekao da je, kad je ranije pokušavao nešto da uradi iz Haga, Šešeljeva poruka bila: „javi to Simoviću”! Kako piše novinar „PRESSa“ on, međutim, nije direktno odgovorio na pitanje kako su ranije prenošene Šešeljeve poruke Milošu Simoviću, koji je sve donedavno bio u bekstvu, rekavši kratko: „gde vi živite”.

E tu je caka.
Olja jeste pitala i insistirala da sazna ko je (ne)zaštićeni svedok koji je navodno donosio Šešeljeve cedulje iz Haga, ali ni ona ni niko drugi, a još uvek ni istražni organi nisu pitali: kad je Šešelj preko posrednika slao poruke Simoviću? Da li je to bilo pre ili posle streljanja Zorana Đinđića? Iz Nikolićevog izlaganja se može zaključiti da je to bilo posle jer je u jednom momentu rekao kako se Šešelj nije promenio odmah po odlasku u Hag već nešto kasnije. Ako je bilo posle, zašto Nikolić nije prijavio Šešelja i tog posrednika tužilaštvu i policiji i rekao: oni znaju gde se krije Simović?Ako je bilo i pre i posle atentata, bar je taj posrednik, ako Nikolić već kaže da nije, morao da zna gde se nalazi Simović, jel’ tako? Kako bi drugačije poruka bila preneta. Pa taman taj lanac imao i trećeg, i četvrtog Opširnije »

Marija, Mister i Mizerija

- Šta je bilo juče sa Ganom?

- Izgubili smo!

- Ma, znam to. Čuda se, ipak, dešavaju.

- Kakva čuda? Izgubili smo.

- Ama, znam. Zato i kažem. Šta ćeš, moramo i mi nekad izgubiti.

- Nekad? Pa čoveče, izgubili smo četiri rata, Zvezda sledeće sezone igra u Čika Perinom kupu, Toma nam uzeo Gurija, a govore da ćemo i Maksi da izgubimo. Ovo nam je bilo sve ili truba.

- E, trube sam čuo. I ona sa Kosova ravnog će se čuti, ‘oće, ‘oće. Nego, bre, pitam te kako smo igrali? Jesu li nas sudije ponovo oštetile, majku li im zavereničku. Joooj, lepo im je spočitao Gadafi. Gledao sam živo popodnevno uključivanje sa Farme, pa nisam pratio ceo tok. Ko je bio najbolji pojedinac na meču?

- A to. Marija Kilibarda, jednoglasno.

- Braćala, ozbiljno te pitam

- Ozbiljni smo ljudi. Živa istina. Visoka, crna, zakopčana dovoljno, otkopčana taman. Opširnije »