Profiler » Fantomov dnevnik uvreda

Šule, zaštićeni svedok

Nenad Zorić — Wed, 07 Sep 2011 21:29:54 +0000

Ovca, domaća životinja tugaljivog pogleda postala je vremenom sinonim za osobu koju drugi nemilice troše, šikaniraju i iskorišćavaju – bilo da je glupa pa se sama trti ili je to protiv njene volje ali makaze šišaju li šišaju, a ona ni da bekne.

Eklatantan primer je kad posle 113 agencija agencije za agenciju osnuju i Agenciju za stanovanje sa tromesečnim budžetom od 12 miliona dinara i sedam ili osam članova upravnog odbora a građanin pokorni ni da bekne ni da nagazi prag „jeftinog“ stana.

Brav je, pak, ekstra glupa ovca koja ne razlikuje so od leda pa liže li liže ili talentovano glupa osoba koja bi izgubila i ovcu na papiru a za sebe misli (mada joj nekad i mama pomogne) da je Šeron Stoun. Ekstra jebozovna i ekstra pametna.

Sve što važi za ovcu važi i za ovna stim što je ovan ona „muškarčina“ kojoj libido pored ovakvog brava ne padne nego skoči.

Kad čovek koji sedi u organu vlasti koji treba da ubira poreze kaže da je javna tajna da se ti porezi izbegavaju, da postoji plaćanje na crno i da su radnicima uskraćena prava ili hoće da nam kaže da su nam to sve ove godine marsovci radi ili nas smatra za gore i od marve, dakle amebe. Ili to ili se preporučuje za zaštićenog svegoka.

Ovce i ovnovi se, zajedno sa drugim životinjama koje čovek gaji jer ima od njih koristi, kolokvijalno i pežorativno nazivaju i stokom. I to je pogrdan naziv za nekog ko nema manire, u najmanju ruku. Ne vodi računa ni o sebi ni o drugima.

Najzad, najgora vrsta stoke je marva. To vam je ono: jede, sere i valja se po livadi. Dok je drugi ne odvede na ispašu sama se ne ume snaći niti je to mnogo interesuje, pa će pre lipsati. Marva, zbog pobrojanog nema ni poštovanje gazde pa ne da joj ne tepa Breno ili Milka nego neće ni iz kotara da je pusti, da joj da jede svaki peti dan a da je kolje mu se ne isplati jer bi meso bilo žilavo ma kavu marinadu napravio.

Odavno znam da srpski političari one koji ih biraju, plaćaju i trpe u foteljama smatraju za ovce. Istorija je to i empirijski dokazala. Duže vreme sumnjam da je ogromna većina njih počela da na građane gleda kao na brave. A od kako se zahuktava ova predizborna kampanja (koja nije ni prestajala) čitam, čujem i očima ne verujem da su počeli da nas smatraju za marvu.

Kako drugačije objasniti
Pročitaj ceo tekst

Zorzi, pičkica ili hejter

Nenad Zorić — Wed, 06 Jul 2011 01:09:43 +0000

“Mama, dođi mama… e sad, ova majka je izdržala čet’ri muškarca u kući”.
Posle ove Noletove rečenice sam zaplakao. I plakao sam sve vreme dok je gospođa Dijana govorila. Neka je više takvih, tako joj Bog pomogao!
Jesam li pičkica?

“Novak Đoković je prvak Vimbldona”. Posle ove rečenice Igora Vujičina odmah sam pomislio: kad bi još i porez plaćao u Srbiji. Gde bi nam kraj bio.
Jesam li seronja?

Odmah posle osvajanja ove titule (istog dana u Londonu) Boris Tadić, predsednik Republike Srbije (izabran na neposrednim demokratskim izborima) delio je svoju titulu kao da mu je od tate ostala.
Hoću li ja to da kažem da podržavam Mahatmu iz Bajčetine?

Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su Srbi, na primer, više slušali Davora Sučića. I daleko više se potrudili da razumeju ovog pesnika sa Baščaršije.
Ako ništa nisu naučili iz one Dučićeve „hemijski čiste lirike“, ako nisu hteli da izvuku pouku iz Branimirovih „Filigranskih pločnika“ i pomognu Štuliću da sazna „šta se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava, a ni jedan ne pada“, onda je nekako i razumljivo što od Sejove „Počasne salve“ razumeju samo dve reči: počasna i salva. Pogotovu ovu drugu.

„Hejtuješ Noleta“, kažu mi.
Zameraju mi to i prijatelji. Te zato ovaj tekst.

Ne. Ne hejtujem ga.
Ponosan sam na njega. Ali zbog nekih drugih stvari.
Milo mi je i raduju me sve njegove titule, ali u poređenju sa vrednostima koje ovaj časni mladić promoviše, mi se jebe za Vimbldon i sve te žute loptice. Pravo da vam kažem.

Ponosan sam na njegov izbor devojke, na primer.
Videste li u čemu je došla na proslavu. U plavim gaćama kao Goca Tržan ili u dugoj haljini. Videste li u novinama i jednu njenu sliku sa golim stomakom. I njoj je vrućina
Pročitaj ceo tekst

New primitives now

Nenad Zorić — Wed, 18 May 2011 02:47:20 +0000

Smislio sam savršen zločin. Nema lične koristi, sve za dobrobit građana Srbije.
Znam, ima vas dobrovoljaca. Niste vi k’o tamo neki izdajnici koji nemaju svest o zdravlju nacije.
Pazi ‘vako.

Odemo, čim pre jer je država u pitanju, do televizije Avala.
Kao fol hoćemo da poljubimo Roberta Nemečeka u razdeljak jerbo je u Srbiju doveo Galaktiku. Kad tu smandrljamo portira pravac u šminkernicu, tamo ćemo je sigurno zateći. Čim je spazite, odma’ za kosu, u gepek pa na Terazije.

Lako ćemo izaći jer ćemo neku cicu (koja samo što nije postala dopisni član SANU) ostaviti da zamajava onog jadnička na vratima žvakom kako ona ne voli debeljuce, da se loži na uniformu i da joj nekako više leže dogodovštine onih rospija iz Seks i grada nego neka tamo serija o opstanku civilizacije, pa još u svemirskim brodovima. Mani Nemečeka, ona će ostati tu da ćakula. Čuj svemirski brodovi, pa svi znamo da Deda Mraz ne postoji.
Porazno je što ta cica neće lagati ovo što bude govorila, ali nisu mnogo bolji (čast izuzecima) ni ostali članovi SANU. Uostalom, dobrovoljcima se u zube ne gleda.

Elem, dok mi to sve obavljamo, deo vas pljosnatih crva kojima je jedini životni uspeh to što ste evoluirali od nivoa koacervatne kapi dovešće dva konja na mesto licino. Daće Bog da ste kadri za toliko.
Dogovorićemo se ko će da je iznese iz gepeka, ko da joj veže ruke za repove, a ko da udari bičem one dorate. Moramo bacati kocku ili izvlačiti slamku, jer će ta egzekutorska trojka (simboličnog li naziva, čista koincidencija sa stvarnim likovima i portalima) dobiti sve medalje zasluga za narod, baška neki četvorosobni stančić i police za knjige. Mnooogo polica za knjige jer vi mnogoooo čitate.
Unapred se odričem svega. Em ne čitam, em volim da igram u reketu (nije me majka rodila za trojkaša) em će moj ćar biti to što ste vi srećno svršili sa Adrianom.

Eto rešenja.
Sad je pitanje one kandidature dobilo odgovor. Ketrin Ešton će
Pročitaj ceo tekst

Ko to tamo cvrkuće

Nenad Zorić — Tue, 03 May 2011 14:33:31 +0000

„Tata, ’aj slikaj me u ovom providnom brusu, da imam za profil pikčer.“, kao da kaže neko derište koje još ni ženom postalo nije. Avaj, ko će da čeka tu inicijaciju kad se ona već oseća zrelom. Samo još da mama donese led, kad je već nije rodila sa nabreklim bradavicama. No, nije to dovoljno hot „za mrežu“ te je čim pre važno prebaciti te sisiće sa telefona na komp, brabonjčiće (crko onaj ko izmisli fotošop) u pristojno izvatanu trojčicu, pa na Fejs. I dok si rekao download korpus delikti je tu.

„Mala“ je srećna više no kad je prvi put probala šećernu vunu.
Tata (ispranog mozga od onolikih natpisa i tv priloga o slobodama, pravima, emancipaciji, nazovicivilizaciji i ponajviše pravu manjine da pametuje većini) muči svoju muku i moli Boga da mu ortak sa šljake nije ćerkin „prijatelj“.
Za to vreme krdo praznoglavica čeka da ispod te kreature lupi lajk i napiše (sve velikim slovima, jerbo su toliko pismene da će sigurno pogrešiti u pravopisu) hvalospeve drugarici. Za tili čas ispod tih fotografija, koje su nekad krasile kabine šlepera, bude toliko ribetina, mački, anakondi, tigrica i ostalog zverinja da normalan čovek pomisli kako se besplatno nalazi u zoološkom vrtu.

Nemojte misliti da na najpopularnijoj društvenoj mreži svi liče na ovaj foto robot, ali ih svakako ima najviše.
Naravno uz onu grupu kojoj Fejs služi da nam saopštavaju kad su piškili, kad kakili, kako su se ili kako se nisu kresnuli, kako znaju da drže kašiku i tako te budalaštine tipa: „boli me tiba“, iako većinu prijatelja za to boli uvo, da ne kažem onaj gori kafanski izraz.

S druge strane su oni, pristojniji, koji ceo YouTube prebace na svoj profil, pa je cilj imati što više takvih prijatelja želiš li da uživaš u što raznovrsnijim notama. Naime, takvi obično furaju il samo Silvanu il samo Nirvanu (i mrze se k’o Suljo i Rasimaga).
Nađe se tu i po neki Rundek (nažalost mnogo manje iz Haustor i previše iz one druge „vutraze“
Pročitaj ceo tekst

Nasmejte se, napredni, ko Boga vas molim

Nenad Zorić — Wed, 02 Mar 2011 00:07:41 +0000

„Ne verujte čoveku koji ne zna da se smeje“ reče jednom jedan veliki novinar (i prema gabaritima, i prema uticaju, a ruku na srce i talentu) čije ima nećemo pominjati jerbo se, možda, predomislio. Ili namerava da se predomisli, pa da mu ne kvarimo. Mandat.

Čovek na koga je mislio je Tomislav Nikolić, tad druga figura radikala sa bedžom, sad valjda lider radikala sa stiroporom. Sledbenici ih oslovljavaju sa „napredni“, a oni to vole da čuju. Dali ljudi sami sebi nadimak, k’o Đani Ćurčić.
Dobro, i Džoni je sebi dao nadimak, no treba li da objašnjavam za Džonija? Pa, majku mu. Ne poredi se pršuta sa Zlatara i „posebna“ kobasica, Ana Sofrenović i neka kafanska pevaljka koja odigra pesmu, najzad, ne meša se filozofija i pomračenje meseca.

Elem, napredni. Čuj, napredni. Kako može biti napredan neko kome je trebalo 18 godina da skapira da ima glavu, u njoj valjda mozak i da treba da misli tim sivim celijicama koje mu je Bog dao. I sad taj, sa onim Malim što frflja kad priča, treba mene i vas da vodi u Evropu. Sve uz pomoć Amerike. Kukala nam majka.

Nego, što sad ovo pišem.
Pa gledam ovu dvojicu juče „na Dnevniku“ išli u Kraljevo da poklanjaju neke stanove (sa sve „naprednim ključevima“ u razmeri 1:300) postradalima. Pa svi sretni. Sretna ona sirota žena što više neće da joj kisne kad legne, sretna i ova dvojica što su na televiziji (mada se oni kunu da su srećni zbog sreće drugih) i što ih je cela Srbija videla da dele stanove (pardon, ključeve). Kažem, gledam ih i ne mogu da verujem. Hajde što ih niko ne pita: jel’ nam ono vas dva život zagorčavaste godinama, jesi ti Tomo onaj dobrotvor što reče da mu nije žao što je Slavko Ćuruvija ubijen i da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom, jes’ ti Mali onaj kome su glavni urednici donosili tekstove na noge za vreme bombardovanja; što ih ne pita: odakle pare rođaci i kaže im da „raspolagati tuđom mukom, nije mala zajebancija“. Sve to, hajde, na stranu. Oguglali smo. Ali, zašto im niko ne kaže da se nasmeju.
Pročitaj ceo tekst

Kletva

Nenad Zorić — Sat, 18 Dec 2010 04:16:56 +0000

Jeste li gledali “Šišanje”? Niste…šalite se? Aaa? Stvarno niste!
E, onda ste huligani.
Ma, kako “nije to baš tako”. Tako je il’nikako, Latinke mi. Tako mi Karleušinog glasa i Koraćevih šiški. Peščanik mi iscureo ako vi niste deo snaga haosa, mraka i bezumlja koje ne žele dobro ovoj državi. Balvani na putu u Evropu. Da nije vas mi ostali bi protutnjeli do Brisela.
Stidite se, evnusi.

Dobro ste me čuli. I nešto se mislim, trebali smo čika Veran i ja sve da vas pohapsimo. Pa kad se budete tuširali na čučavcu, kad vas budu tukli mokrim peskom i kad se posle zapišate sebi za vrat, neće vam na pamet pasti da mislite svojom glavom.

Vi ste našli da pravite selekciju filmova, otkud vam pravo da čitate šta vam je volja, jeste li nekog pitali koju muziku je poželjno slušati. Naravno da niste, ali za obraz ne znate.
Izrodi, pa zbog vas je onaj prepošteni Dragojević i pravični Srđan koji je Ivicu nazivao spermatozoidom (ili punoglavcem, sve jedno) morao u SPS. Botu ste vi naterali da onomad pred reformisanim slobistima počne govor sa: drugarice i drugovi. Oteraste, tad me duša zabolela,
Pročitaj ceo tekst

Od svitanja do Karleuše

Nenad Zorić — Sun, 24 Oct 2010 23:14:40 +0000

„Gledaš li ovo? Smrt Utiska nedelje“, dobijam SMS od vrsnog novinara, donedavno alibi autora, dugogodišnjeg prijatelja i jednog od nekoliko ljudi sa kojim ovih nedelja mogu da pričam.
Ne kažem da uvek isto mislimo, da ponekad ne zapenimo u raspravi, ali je poenta da možemo da iznosimo mišljenja i polemišemo: Iako on navija za Zvezdu, ja za Partizan; on simpatiše Ruse, ja sam amerikanofil; iako je on pisao za jedan, a ja imao praksu u drugom (konkurentskom) nedeljniku; on preferira plavuše, ja crnke; uprkos tome što je Aleksandar Karađorđević za njega čovek koji smešno priča srpski a za mene Kralj.
Dakle, poštujemo se i kad ne mislimo isto, razumemo ali i korigujemo stavove. Ne vređamo, što je najvažnije.
Retkost.

Danas je, naime, sve crno ili belo. Nema crvenog, plavog, zelenog. Čak ni sivog.
Ako kažeš da je Kosovo Srbija onda si za Šešelja, Koštunicu ili u najboljem slučaju za krilo demokrata na Dvoru. Ako, pak, konstatuješ da je Biljana Srbljanović odličan dramski pisac onda si čedista, izdajnik.
Osmeliš li se da kažeš kako je u Đenovi pogrešila italijanska policija onda si fan Ivana Bogdanova. Osudiš li lomljenje Beograda, bakljade i huliganske tuče onda si žbir.
Na sceni je sistem oflje, lepljenje etiketa, uopštavanje. Na ceni licemerstvo i zviždanje iz gomile.

Nije ovo majstore, kažem mu, smrt „Utiska“. Nije ni „Laku noć Srbijo“. Nikako nije ni dno, jer ko padne i pobrlji nosem, obično se posle izvesnog vremena počne i pridizati. Ne, od ovog nema dalje. Nema vaskrsnuća.

Dno smo već dotakli onog 5. oktobra, ali smo se uzdigli. Počelo je da (nam) sviće. Dobro, bilo je sporadičnih incidenata kao kad je tadašnji ministar kulture Lečić u TV studiju pitao Arkanovu udovicu: „Kako vam je“, onako sav sažaljiv. Ali se, kažem, jedno vreme, bilo i razdanilo.

A onda je Srbija (i njeno društvo u celini) pokošena opasnim virusom pala u postelju onog trenutka kad je zbog opaske „šta se sipa a šta ne sipa u traktor“ kolektivno abolirala čoveka koji je ortačio sa vođom „Tigrova“ i pretio upadanjem u parlament, sa čarapom na glavi.

Ubrzo zatim su ona dva „radikalska očnjaka“ ispali iz vilice i progledali posle 18 godina. Njima je, uz medijski vetar u leđa i ambasadorsko dizanje morala, svanulo a Srbiji (i njenom društvu u celini) smrklo. Umrla je u teškim mukama.

Ovo, sa inaugurisanjem Jelene Karleuše u vrhovnog etičara, je parastos. Nekrolog i SANU i Beogradskom centru za ljudska prava, i Latinkinim liberalima i Dobričinim nacionalistima, i Šumadiji i Krugu dvojke. Paljenje sveća svima nama. Poslednja molitva za duše.

Kako drugačije objasniti da je pola onih koji znaju da čitaju pobenavilo za Karleušinim otvorenim umom. Šta je nagazio političar koji se kleo u isplaženi Džegerov jezik
Pročitaj ceo tekst

Moja komšinica “Obrazovka”

Nenad Zorić — Wed, 20 Oct 2010 12:18:06 +0000

Nemam simpatije prema organizaciji „Obraz“. Valjda zbog toga što poznajem pravopis.
Priznajem, ne znam mnogo o njima. Nije mi se dalo da im pročitam program (ako ga imaju), ne poznajem nikoga od aktivista lično, ali sam formirao površan stav na osnovu nekih izjava i javnih nastupa njihovih vođa. Kažem, ne delim njihove metode delovanja, ali me previše i ne interesuju.
No, to je moje pravo.

Isto kao što mi je i obaveza da plaćam porez. A obaveze države, za uzvrat, da mi obezbedi sva građanska prava, kazni one koji mi ih (a i drugima, valjda) uskraćuju, pa i da neke ljude pohapsi, pojedine organizacije zabrani…I tako redom.

„Obraz“, ako dobro pratim medije (a pratim) nije zabranjen. Dakle, njegovi članovi i aktivisti su slobodni ljudi. Osim Mladena Obradovića koji je uhapšen pre „Parade ponosa“ i Krste Milovanovića koji je uhapšen neposredno posle. Ako se u maricama i ćeliji zagubio još neki njihov član, izvinjavam se što ga nisam pomenuo.

Tom logikom i članovima Ustava Srbije, koliko znam, slobodni ljudi mogu da osnivaju firme, da rade gde im volja i gde ih hoće, da navijaju za Zvezdu, Čelik iz Zenice (ako to još postoji), da veruju u dršku od metle i pokušavaju da pastu vrate u tubu. Mogu, bre, da rade sve što nije zabranjeno. Pa čak i da glasaju za Tomu Nikolića.

Elem, pomenuti Krsto Milovanović ima, valjda, izdavačku kuću „Narodno delo“. Ništa strašno, jel’ tako. Sve dok ne štampa nešto što poziva na rušenje ustavnog poretka.
E, pa izgleda da ovima sa „seks i grad“ televizije jeste strašno. U jučerašnjim vestima su dobar deo posvetili vesti da je pomenuta izdavačka kuća štampala knjige iz kriminalistike za studente Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Pa su tu izjave zvanička, pa analize, pa povuci, pa potegni. Jednom rečju: skandal.

Da još pojasnim: te knjige iz kriminalistike nije pisao Milovanović, nije on autor finesa kriminalističke taktike i teorije prevencije kriminaliteta, već štampar ili izdavač. Aman, ljudi. Gde je pamet.

Ali, hajde ti to objasni poštovaocima lika i dela Keri Bredšo. Čim si u Obrazu, nema bre da štampaš. A i onaj Muftija, kako mu je palo na pamet da kod Krste naručuje bilo šta. Kad lepo ima „Samizdat“.

Ili sam ja sve ovo što vam prenosim pobrkao. Možda se ovim prilogom htelo reći da jedan “Obrazovac” ipak ima svest o javnom dobru i trudi se da edukuje one koji će sutra čuvati javni red i mir. Ili se htelo sugerisati da policija sarađuje sa Obrazom. Ili nešto treće, Zverka bi ga znao.

No, bilo kako bilo, sad znam šta mi je činiti.
Kad uđem u kafić i na ono: „Izvol’te“, lepo kažem: „Molim vas, donesite mi podatke da li ste osuđivani, da li imate nameru da uradite neko krivično delo i budete osuđeni ili bar privedeni. Sve to mi donesite i za
Pročitaj ceo tekst

Tomin (ne)zaštićeni svedok

Nenad Zorić — Mon, 12 Jul 2010 14:54:45 +0000

Boris Tadić više nije ustaša. Sad je šalabajzer. Dokon čo’ek koji po ceo dan prebira po telefonskom imeniku ne bi li nekog nahvatao da sa njim divani. Sve ovo se da zaključiti iz sinoćnjeg izlaganja Tomislava Nikolića u „Utisku nedelje“. Ako mu je verovati a ja mu, uzgred, ne verujem ništa pa taman sve ovo pričao sedeći na vreloj ringli.

Veli tako Nikolić da mu je Tadić onomad prvo poslao SMS a pošto ovaj nije odgovarao morao je i da ga pozove. Pa još i da ga ubeđuje da se vide jer, Nikolić je zauzet čovek i nema on vakta da se bakće sa tamo nekim dokonikom! Reče još i da ovo nije prvi put da ga Boris zove a da on odbija.

Eee, zemljo otvori se, da ja propadnem od sramote kad je već Nikolić nema. Tadiću se, naime, što šta može zameriti i pripisati, ali da je baš toliko pobenavio i da voli svako malo da ispija kafe sa čovekom koji ne zna da se smeje, nije i u to neće poverovati gotovo niko. Sem Nikolićevih snajki, koje saopšti, veoma brinu. Jasno vam je, naravno, da je ovo samo još jedan primer Nikolićevog kompleksa i decenijske želje da bude neko.

No, nije ovo najgore što je Nikolić ovih dana rekao a sinoć ponovio. Prošle nedelje je na pres konferenciji rekao da je, kad je ranije pokušavao nešto da uradi iz Haga, Šešeljeva poruka bila: „javi to Simoviću”! Kako piše novinar „PRESSa“ on, međutim, nije direktno odgovorio na pitanje kako su ranije prenošene Šešeljeve poruke Milošu Simoviću, koji je sve donedavno bio u bekstvu, rekavši kratko: „gde vi živite”.

E tu je caka.
Olja jeste pitala i insistirala da sazna ko je (ne)zaštićeni svedok koji je navodno donosio Šešeljeve cedulje iz Haga, ali ni ona ni niko drugi, a još uvek ni istražni organi nisu pitali: kad je Šešelj preko posrednika slao poruke Simoviću? Da li je to bilo pre ili posle streljanja Zorana Đinđića? Iz Nikolićevog izlaganja se može zaključiti da je to bilo posle jer je u jednom momentu rekao kako se Šešelj nije promenio odmah po odlasku u Hag već nešto kasnije. Ako je bilo posle, zašto Nikolić nije prijavio Šešelja i tog posrednika tužilaštvu i policiji i rekao: oni znaju gde se krije Simović?Ako je bilo i pre i posle atentata, bar je taj posrednik, ako Nikolić već kaže da nije, morao da zna gde se nalazi Simović, jel’ tako? Kako bi drugačije poruka bila preneta. Pa taman taj lanac imao i trećeg, i četvrtog
Pročitaj ceo tekst

Marija, Mister i Mizerija

Nenad Zorić — Mon, 14 Jun 2010 14:43:31 +0000

- Šta je bilo juče sa Ganom?

- Izgubili smo!

- Ma, znam to. Čuda se, ipak, dešavaju.

- Kakva čuda? Izgubili smo.

- Ama, znam. Zato i kažem. Šta ćeš, moramo i mi nekad izgubiti.

- Nekad? Pa čoveče, izgubili smo četiri rata, Zvezda sledeće sezone igra u Čika Perinom kupu, Toma nam uzeo Gurija, a govore da ćemo i Maksi da izgubimo. Ovo nam je bilo sve ili truba.

- E, trube sam čuo. I ona sa Kosova ravnog će se čuti, ‘oće, ‘oće. Nego, bre, pitam te kako smo igrali? Jesu li nas sudije ponovo oštetile, majku li im zavereničku. Joooj, lepo im je spočitao Gadafi. Gledao sam živo popodnevno uključivanje sa Farme, pa nisam pratio ceo tok. Ko je bio najbolji pojedinac na meču?

- A to. Marija Kilibarda, jednoglasno.

- Braćala, ozbiljno te pitam

- Ozbiljni smo ljudi. Živa istina. Visoka, crna, zakopčana dovoljno, otkopčana taman.
Pročitaj ceo tekst