Nenad Zorić » Fantomov dnevnik uvreda

Tomin (ne)zaštićeni svedok

Nenad Zorić — Mon, 12 Jul 2010 14:54:45 +0000

Boris Tadić više nije ustaša. Sad je šalabajzer. Dokon čo’ek koji po ceo dan prebira po telefonskom imeniku ne bi li nekog nahvatao da sa njim divani. Sve ovo se da zaključiti iz sinoćnjeg izlaganja Tomislava Nikolića u „Utisku nedelje“. Ako mu je verovati a ja mu, uzgred, ne verujem ništa pa taman sve ovo pričao sedeći na vreloj ringli.

Veli tako Nikolić da mu je Tadić onomad prvo poslao SMS a pošto ovaj nije odgovarao morao je i da ga pozove. Pa još i da ga ubeđuje da se vide jer, Nikolić je zauzet čovek i nema on vakta da se bakće sa tamo nekim dokonikom! Reče još i da ovo nije prvi put da ga Boris zove a da on odbija.

Eee, zemljo otvori se, da ja propadnem od sramote kad je već Nikolić nema. Tadiću se, naime, što šta može zameriti i pripisati, ali da je baš toliko pobenavio i da voli svako malo da ispija kafe sa čovekom koji ne zna da se smeje, nije i u to neće poverovati gotovo niko. Sem Nikolićevih snajki, koje saopšti, veoma brinu. Jasno vam je, naravno, da je ovo samo još jedan primer Nikolićevog kompleksa i decenijske želje da bude neko.

No, nije ovo najgore što je Nikolić ovih dana rekao a sinoć ponovio. Prošle nedelje je na pres konferenciji rekao da je, kad je ranije pokušavao nešto da uradi iz Haga, Šešeljeva poruka bila: „javi to Simoviću”! Kako piše novinar „PRESSa“ on, međutim, nije direktno odgovorio na pitanje kako su ranije prenošene Šešeljeve poruke Milošu Simoviću, koji je sve donedavno bio u bekstvu, rekavši kratko: „gde vi živite”.

E tu je caka.
Olja jeste pitala i insistirala da sazna ko je (ne)zaštićeni svedok koji je navodno donosio Šešeljeve cedulje iz Haga, ali ni ona ni niko drugi, a još uvek ni istražni organi nisu pitali: kad je Šešelj preko posrednika slao poruke Simoviću? Da li je to bilo pre ili posle streljanja Zorana Đinđića? Iz Nikolićevog izlaganja se može zaključiti da je to bilo posle jer je u jednom momentu rekao kako se Šešelj nije promenio odmah po odlasku u Hag već nešto kasnije. Ako je bilo posle, zašto Nikolić nije prijavio Šešelja i tog posrednika tužilaštvu i policiji i rekao: oni znaju gde se krije Simović?Ako je bilo i pre i posle atentata, bar je taj posrednik, ako Nikolić već kaže da nije, morao da zna gde se nalazi Simović, jel’ tako? Kako bi drugačije poruka bila preneta. Pa taman taj lanac imao i trećeg, i četvrtog
Pročitaj ceo tekst

Marija, Mister i Mizerija

Nenad Zorić — Mon, 14 Jun 2010 14:43:31 +0000

- Šta je bilo juče sa Ganom?

- Izgubili smo!

- Ma, znam to. Čuda se, ipak, dešavaju.

- Kakva čuda? Izgubili smo.

- Ama, znam. Zato i kažem. Šta ćeš, moramo i mi nekad izgubiti.

- Nekad? Pa čoveče, izgubili smo četiri rata, Zvezda sledeće sezone igra u Čika Perinom kupu, Toma nam uzeo Gurija, a govore da ćemo i Maksi da izgubimo. Ovo nam je bilo sve ili truba.

- E, trube sam čuo. I ona sa Kosova ravnog će se čuti, ‘oće, ‘oće. Nego, bre, pitam te kako smo igrali? Jesu li nas sudije ponovo oštetile, majku li im zavereničku. Joooj, lepo im je spočitao Gadafi. Gledao sam živo popodnevno uključivanje sa Farme, pa nisam pratio ceo tok. Ko je bio najbolji pojedinac na meču?

- A to. Marija Kilibarda, jednoglasno.

- Braćala, ozbiljno te pitam

- Ozbiljni smo ljudi. Živa istina. Visoka, crna, zakopčana dovoljno, otkopčana taman.
Pročitaj ceo tekst

Seks i grad protiv Jeremije

Nenad Zorić — Fri, 12 Feb 2010 16:20:15 +0000

Znam Zoricu Tomić. Bila mi je profesor na fakultetu. Pristojna žena, sa više nego pristojnim nogama. Kasnije mi je bila i sagovornik u nekim tekstovima i prilozima. Znači i pametna. Što ne sugeriše da su mi svi sagovornici vlasnici suvislog mišljenja. Ali ova jeste.

E, ta Zorica je ovih dana tema u svim medijima.
„Seks i grad“ televizija, diže prašinu kako joj je Vlada Srbije platila 7.000 evra za mesečno rentiranje stana u Parizu. Džaba što je Jeremić objasnio onoj voditeljki (inače poznatijoj po radu glave boljem od Ivandera Holifilda) da to nije stan za Zoricu Tomić već za ambasadora Srbije pri Unesku, šifrovani ne staju.

Pošto im direktor, koji je umislio da je ministar za socijalna pitanja, još nije prešao na RTS, signal se i dalje vidi. Pa, dok ne dođe do, i tog poslednjeg trasfera, rešili da im i danas tema bude Zorica. Tačnije Vuk Jeremić. Ovo je kampanja protiv njega. To je svima jasno. Sem možda, Dragoljubu Delta Žarkoviću, koji kao i ovi sa SiGTV pominje sirotinju raju.

Da je drugačije, svi oni bi pominjali sirotinju i u toliko drugih primera. A ne kao onomad prenosili koncert „100 trubača“. E, da je i Jeremić, kao NIS, sponzor „Seks i grad“ ti-vija, Zorica bi vodila kamermane iz prostorije u prostoriju tog stana, govorila o lobiranju i poslu ambasadora… Kasnije bi šifrovani izdali i DVD. Ovako, stan je protiv sirotinje, a Bajatovićev koncert za sirotinju.
Dok, kažem, i „ministar“ ne pređe na RTS.

Veljuskoni vs virtuelci

Nenad Zorić — Thu, 11 Feb 2010 15:53:53 +0000

Velimir Ilić je stvaran. Čovek od krvi i mesa. Dakle, dozvoljava sebi da napravi glupost(i). Facebook je socijalna, internet, mreža. Virtualna. Ali su „na njoj“ živi ljudi.

Tog (stvarnog) Velimira je prošle nedelje napao i pesnicama u lice udario (stvarni) Dejan koji, pride, ima i profil na “Fejsbuku”. Virtuelci su mu (Dejanu, ne Velimiru) napravili nešto što se zove: „Dejan Stojanović – Fan klub čoveka koji je prebio Velju Ilića“. I do trenutka pisanja ovog posta taj klub ima 16.968 obožavalaca.

Možda je licemerno od Velimira da kritikuje druge za nasilje kome je i on (više puta) bio sklon. Ali, krajnje je licemerno da oni koji ne podnose Velimira jer je bahat, drzak i nasilan ne rade to isto i za Dejana. Sve Gandi do Gandija. Kad bi se zezali. Vide balvan u tuđem, a ni trn u svom oku.

Gazela i nojevi

Nenad Zorić — Thu, 04 Feb 2010 11:27:00 +0000

Prepoznajete životinju sa slike. Gazela. Sisar koji naseljava savane.

Gazela je, još uvek, i najprometniji beogradski most preko koga dnevno pređe više od 165.000 vozila iako je projektovan za oko 40.000.
Izgrađen je od 1966. do 1970. kao deo gradskog autoputa i autoputa Bratstvo i jedinstvo koji je trebalo da poveže ondašnje republike SFRJ Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.

Ovih dana je tema u svim medijima i glavama stanovnika Beograda jer je glavni nosač napukao, pukao, ili može da napukne i pukne. Ko će ga više znati.

Znamo samo da se u ovoj državi sve odvija kao u onoj Zmajevoj Jututunskoj himni, gde se odprilike kaže: još nije vreme, još nije vreme, još nije vreme, e sad je kasno. Na svu sreću još uvek nije, toliko, kasno ali nešto mora da se preduzme.

E, tad na scenu stupaju nojevi. Zabiju glavu u pesak i cute.
Nema ni predsednika Tadića da kaže
Pročitaj ceo tekst

Guzica ispred svega

Nenad Zorić — Sat, 23 Jan 2010 10:25:49 +0000

„Nek te je sramota od guzice“, zna da prekori moj deda Lazar onoga ko napravi nešto nedolično njegovim godinama, prilikama i ambijentu. Taj je, prema deda Lazu, načinio nešto toliko sramno, da je zadnjica moralnija, čistija i bolja od njega.

Nisam dugo video dedu, ali se nešto mislim šta li bi rekao onom Malom što frflja kad priča posle njegovog današnjeg intervjua u kome kaže da je zločin koji je počinjen u Srebrenici nesporno stravičan, ali da ovu ocenu nije mogao da upotrebi dok je bio član Srpske radikalne stranke.

Neću zvati dedu telefonom. Mogu se zaneti pa ga citirati u tekstu. I posle bruka. Da se mator čovek vuče po sudovima. Mali bi ga tužio sigurno. Želeći da dokaže, kako je ipak, čistiji od zadnjice.

Ja to ne znam. To da li jeste ili nije. Čistiji od zadnjice.
Samo me sećanje još dobro služi.

Pa se tako prisetim kad je Mali što frflja rekao onomad: hvala Bogu što više ne moramo da nosimo majice sa kojekakvim likovima.
Mislio je na Vojislava Šešelja. Kuma svoje dece. Čoveka u koga se kleo decenijama. Koji ga je pošišao, obukao sako, stavio mu kravatu i pustio u Narodnu skupštinu.

Kum ga je uveo i u Vladu Srbije, gde je
Pročitaj ceo tekst

E, baš šteta!

Nenad Zorić — Sat, 19 Sep 2009 13:58:52 +0000

Otkazana “Parada ponosa”! Stvaaaarno? Šteta.

Ccc. Pa gde ide ovo društvo. Gde. Ccc. A tako su lepo mogli da se prošetaju.

Ponosno.

Podignutih noseva.

Podignutih ponosa.

Sve po.

Kažem… Baaaaš šteta.

Izem ti alternativu

Nenad Zorić — Thu, 10 Sep 2009 12:23:16 +0000

“E, neka vlada i crni ciganin, samo da nam bude bolje. E, da hoće dati Bog da izaberu i crnog ciganina samo da imamo posla”, umeo je da, kad zapodenemo neku priču o politici, izjavi Batrić Vojinović. Ova profesorska i ljudska legenda novovaroške gimnazije “Pivo Karamatijević” citirao je, u stvari, pijačne prodavce i razgovor tetki na kafi, čikica na šahu i majstora koji čiste svećice na autu.

Ali, ne bi Baćo bio to što jeste da ovo nije bio samo šlagvort, posle koga bi (uz neizostavno trljanje šaka kao da mu je hladno) dodao: “I Bog se na kraju smilovao (pa otegne ovo “smilovao”) i dao im ciganku. Ali, da ne bude mnogo providno, Bog joj stavi i jedan cvetić u kosu”.

Ove srednjoškolske anegdote sam se setio ovih dana kad je sve jasnije da će Srbija dobiti dve velike partije koje će se kao u zapadnim demokratijama smenjivati na vlasti. To smo godinama i čekali, kukali na mnogo stranaka i molili Boga da se to desi. I Bog nam se, opet, smilovao. Ali, nije nam poslao ni ciganina ni ciganku. Već još goru nezgodu od one sa cvetićem. Tomu grobara. Pride je pošao onaj Mali što frflja kad priča.

I svima lepo. Volj’ ti Boris – zaokruži, volj’ ti Toma – zaokruži. Volj’ ti sam iskopaj svoju raku, pa će Mali doći da zatrpa, pošto šef više ne radi te poslove. Čeka ga neki od ambasadora na večeri, a ujutro leti kod Olija.

I Mali će to jako dobro raditi. Zatrpavati. Kao što sad zatrpava svoje tragove od pre godinu, pet, deset i petnaest političkih sezona. U tome mu dobrim delom pomažu i mediji (o čemu sam već pisao na ovom blogu). Uzgred, brojim tekstove koji kritički govore o ovim “novim radikalima”: Milan Bečejić, Vesna Mališić, Cvijetin Milivojević, Slaviša Lekić i Zoran Preradović. Ukupno pet tekstova. Od kad je Toma rešio da skine bedž.

Izvinjavam se onima koje sam možda izostavio. Ako ne umem da brojim, tim bolje.

I šta onda reći deci koja su imala jednocifren broj godina kad je Mali što frflja primao glavne urednike i pregledao im tekstove. Kad je dobio stan od države. Kad je govorio ono što je Šešelj mislio. Šta im reći kao protiv argument kad kažu da je Aca super i da će glasati za njega.

- Gde to piše, pitaće vas odmah

- Pa…možda ima neki snimak na Youtube.

- Ma daj, tamo su sve šale.

Ukapirali ste, da ne duljim. Džaba priča.

I eto. Dobili smo šta smo tražili. Tomu kao alternativu, pa prismočite. Valjda ste shvatili da u ovoj zemlji što si veći kreten i budala bolje prođeš, što si veći kriminalac dobiješ manju kaznu i status svedoka saradnika, što se više ulaguješ raji više poslanika u parlamentu. Kreteni posle, i najmanje, promene neminovno postanu prihvatljivi. Ulagivači nađu nove i nove teme za uvlačenje, skinu bedževe, a ako ih posavetuju možda će učestvovati i na Paradi ponosa (da da, i Mali i Toma, samo ako istraživanja pokažu da je to dobro i da donosi glasove). A kriminalci dobiju status zaštićenog svedoka. Ej, pre neki dan čitam da će možda i Radomir Marković biti zaštićeni svedok. Ostao nam je samo još Legija. A kad i on (Bože oprosti) postane insajder onda ostaje Goran Knežević. Ali to tek kad Pajtić postane još više neposlušan i totalno zastrani.

Što se mene tiče, svi ste dobili otkaz

Nenad Zorić — Tue, 08 Sep 2009 11:30:18 +0000

Čitam juče u Blicu kako u Vladi Srbije ima ministara koji bi se solidarisali sa građanima u godini ekonomske krize (idi!) i pristali da im se smanji plata. Vidi Boga ti! Ovo je konstatovao jedan od ministara pa se može zaključiti da on o (svim) svojim kolegama ne misli baš najbolje jer se njegova izjava može tumačiti i kao: eto, nađe se i u Vladi neko ne toliko loš. U svakom slučaju, ovako nešto mora da izazove emocije.

U daljem tekstu poređane izjave Slobodana Milosavljevića, Jasne Matić, Milutina Mrkonjića i Dragana Šutanovca u posebnom okviru. Najzad, meni lično, najdirljivija, izjava Snežane Malović koja kaže da je njoj prioritet reforma pravosuđa i da joj je najvažnije da „taj proces bude okončan u najboljem interesu naše zemlje i građana“. Tako da joj, nastavlja ova samarićanka, „bilo kakvo smanjenje plate ne bi predstavljalo problem, kao ni dosadašnje smanjenje plate“.

Recite da nije dirljivo. Čovek se, na momenat, tako razneži da mu dođe da ode pred Vladu i traži da pomenuta gospoda, pošto su ovako skromni, ostanu ministri još dugo, dugo, dugo. Ako, pak, ne mogu svi, onda barem Sneža. Ona će, dobri vam stojimo, ako je sutra pozovu i pitaju da li bi pristala da radi bez plate automatsi rekla: Da! I dodala kako je njoj najvažnije da se „proces reforme pravosuđa okonča u najboljem interesu zemlje i građana“.

Ali, nije sve kao što izgleda. Pa sam se odmah trgnuo i setio najsvežijeg primera koji se drastično razlikuje od ove šarene laže. Samo nedelju dana ranije ministri iz te iste Vlade izbrojali su da imaju manjak ljudi, iako se nedeljama i mesecima priča o smanjenju, preglomaznosti i neefikasnosti državnog aparata. MMF ih je oborio i rekao da dođu na polaganje krajem oktobra. Kao kad studentima ostane „jedan za uslov“.

Život naš uči da ima dosta onih kojima i „oktobar tri i četiri“ i „novembar pet“ i ceo decembar ne bi bili dovoljni da upišu sledeću godinu. A ako neko pada (gotovo) devet godina onda ga roditelji vrate kući i zaposle u bakalnici. Ljudima pukne trpilo. Ma koliko dečica govorila kako su spremna da žive i u manjem stanu od sadašnjeg, da nađu cimera, kako bi pristali i manje da jedu, samo da u porodičnu kuću donesu diplomu. Znaju matorci da su to sve prazne priče. Od takvih (propalih studenata) po pravilu i bude nešto. Makar, loš primer.

Pošto je loših primera previše, bakalnica sve manje i kako ja svakog meseca od plate odvajam i plaćam pomenutu gospodu, ne pristajem (kao oni) na smanjenje (njihove) plate. Puklo trpilo. Što se mene tiče, svi su dobili otkaz.

My name is Jasmina, Jasmina institution

Nenad Zorić — Fri, 03 Jul 2009 01:23:39 +0000

Da li ste se nekad osećali kao pas. Džukela. Pseto koje tamani živinu po komšiluku. Ja jesam. Bedno k’o ona seoska lindara koju svi ćuškaju.
No, nisam se dao. Bar sam dobro zalajao. Sledeći put ujedam. Evo šape.

Šta se desilo.
Kažu mi ovi moji iz Ekonomista da ispratim dolazak Karolosa Papuljasa, predsednika Grčke i njegovu konferenciju sa Tadićem. Znao sam da tu neće biti ništa suvislije od onog: ruke šire u obraze se ljube, o Kosovu ravnom naširoko, ete nas Evropo i tako to; a’l kud svi Turci tu i mali Zorzi. Gladna usta treba naraniti. Dokolica se na ljeb ne maže, jel’ tako.

Nacrtam se, dakle, juče ujutro u Palati Srbija u „devet h“ (prema protokolu), kroz hodnike, pa uz one stepenice i umesto (kao ranije) u takozvanu sobu za novinare, pravac u salu „Jugoslavija“. Ne mogu da se opasuljim da Papuljas dolazi tek za dva sata, pa krenem prema „novinarskoj sobi“ da zapalim i popijem kafu ako mi daju; stanem na vratima i vidim da će konferencija biti tu: odneli kompjutere, doneli stolice, postavljaju rasvetu, na čelu veliki pano gde piše: Predsednik Republike, sa strane srpske i grčke zastave. Lepo, baš.

Kad eto ti ka izlazu (ja i dalje stojim kraj vrata) idu koleginica sa RTS-a i Jasmina Stojanov, zamenik šefa Tadićeve pres službe. Ide ona (pa zamenik šefa) tako svesna svoje „lepote“, namrštena kao gradonosni oblak (njoj je konstantno takav facijalis, kunem vam se: čak se i Tomislav zna nasmešiti, ali ova ne).

- Mogu li da vas zamolim da izađete napolje (Važna je intonacija kojom je to rekla, prezir)

- Mogu li ja vas da zamolim da ne histerišete i da me pustite da pogledam, pa ću sam izaći

- Iz koje ste vi redakcije?…

- Zašto je to važno. Iz Ekonomista (Već smo krenuli prema sali „Jugoslavija“)

- … vi ste drski, zapamtila sam vas od prošlog puta. Eee, baš lepo, znam ja tamo Zorana Preradovića… (moj šef)

- Ma, vi ste drski…

- …reći ću mu da vas više ne šalje na pres konferencije (Nije ga zvala i bolje, po nju. Zoki, kakvog ga je Bog dao, ima manjak kose, višak ludila i prekratak fitilj. Plus je ekstremno netolerantan kad mu neko prodaje muda za bubrege, pa bi posle tog razgovora, pretpostavljam, morala da zove Biljanu Stepanović – i tuži nas obojicu)

- …paa?

(nešto smo tu mrsili još, ne mogu sve da popamtim, ali je ovo suština)

- …ja sam šef pres službe predsednika…

- Baš me briga što ste vi šef pres službe predsednika… (inače, na zvaničnom sajtu Predsednika Srbije piše da je zamenik šefa, dakle, ili se lažno predstavlja ili sajt nije ažuriran –obe stvari su daleko veći problem od mog virenja sa vrata)

- …baš vas briga…

- …da, baš me briga, zovite Boga oca, zovite Tadića, koga god…

- …neću da se raspravljam… uđite u salu (ispred „Jugoslavije“, opet k’o kučetu).

Uđem ja tamo, debelo se dvoumeći. Da li da žalim sebe što dozvoljam ovakve stvari, ili da naglas kukam za Jasmininom zlom sudbinom. Ne zna se ko je jadniji. Ona koja je umislila da je ćerka Hasanala Bolkijaha, sultana od Bruneja i da je Palata Srbija njen dvorac, ili ja koji nisam poneo lekove – pa ne mogu da joj pomognem.

Najjadnija je profesija koja je sve ovo dozvolila, odnosno moje kolege koje imaju iste probleme (i ne samo sa njom) ali su previše pomirljivi. I država u čijoj službi radi neko ko je ubeđen da se sa “Jugom 45” može odleteti na mesec.

Ej, neko ko je (pa i nek je šef, a ne zamenik šefa) deo službe koja treba da servisira kontakte Predsednika Republike sa medijima, daje sebi za pravo da preti novinarima zabranom dolaska na konferencije. Neko ko je zamenjivi (i predsednici su zamenjivi, a ne osoblje) šrafčić u administraciji, kome je posao da gaji dobre odnose sa medijima, da bude na usluzi novinarima, gleda na iste kao na klošare koji su došli da joj traže neku kintu za pivo. A ona u poslu.

Jadna si sedma silo srpska. Zbog parčeta bajatog hleba, prestala si da režiš. I lajanje si zaboravila. Sad samo kevćeš.
Šibe.