Zovem se Nenad. Otac mi je 30. januara 1979. u Božetićima kod Nove Varoši dao ime po začetniku familije, starom Nenadu. Kakav je taj tek frajer bio, startovao je i oženio popadiju (dobro, pop je pre toga bio umro). To je tada bio greh, pogotovo za popadiju, ali šta će – nije moj predak bilo ko. Prezivam se Zorić. Kako i zašto – ne znam, ali volim da kažem da je to nešto kao zora, novo, novi početak…
Kao što detetu kad voli fudbal daju loptu i puste ga u poljanče da se igra, tako su i meni dozvolili da upisem „te Političke nauke“ i probam da budem novinar.
Sad sam novinar Ekonomist magazina (od oktobra 2008. godine) po drugi put. Pre toga sam bio zamenik urednika BLIC BEOGRAD a pre toga novinar Informativnog programa RTS-a (OKO Magazin i novinar producent OKO-a, koautor dokumentarnog filma „40 godina bodrenja u Srbiji –DOSIJE NAVIJAČI“ od pet epizoda), novinar STATUS-a i saradnik nedeljnika Vreme i Blic News. Za sad. Pošto me bije (dobar) glas da češće menjam redakcije nego Bekam frizuru. Toliko za prvih osam godina.
Dve sezone sam bio demonstrator na Fakultetu političkih nauka na predmetu „Teorija i tehnika novinarstva“ (prva i druga godina).
Svojevremeno sam učestvovao u projektu MEDIJA LINK – ANALIZA MEDIJA (u bivšim republikama SFRJ), Banja Luka 2002. godine i učesnik i organizator u aktivnostima FEJS-a (Forum evropskih studenata novinarstva) od 2003 – 2005. godine
„Video sam i Ameriku“ zahvaljujući Programu razmene i treninga za novinare iz Albanije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore i Makedonije organizovan od strane Biroa za obrazovanje i kulturu pri Ministarstvu spoljnih poslova SAD-a — Vašington/Portland, april/maj 2005; Pisao sam tekstove za Portland magazin, Portland, Mejn i Playboy, srpsko izdanje.
Dobitnik nagrade „Borivoje Mirković“ za najbolji novinski članak koju dodeljuju Fakultet političkih nauka i porodica Mirković i Nagrade Univerziteta u Beogradu (2005. godine) za „najboji naučnoistraživački rad iz oblasti društvenih nauka“.
