Ko je Nenad Zorić?

Ostaće upamćeno da se januara 30. godine 1979. u Božetićima kod Nove Varoši, Petar napio prvi i poslednji put u životu.
Rodio mu se prvi sin, pa se znalo će dobiti ime po začetniku familije.
Starom Nenadu.
Kakav je taj tek frajer bio. Startovao je i oženio popadiju (dobro, pop je pre toga bio umro). To je, tada, bio greh, pogotovo za popadiju, ali šta će ucveljena žena.
A i moj predak nije bilo ko.

Prezime se znalo. Zorić.
Kako i zašto – ne znam, ali volim da kažem da je to nešto kao zora, novo, novi početak…
Baš takvi su Zorići. Ne piju, ne puše, svi osim Vrnta navijaju za Partizan, slave Svetog Nikolu, prave mušku đecu, psuju “jebem ti zvjezdu” i nikad ne nose novčanik u zadnjem džepu.
Da, i kad god me vide, čude se šta su Bogu zgrešili pa im se zametnu ovakav “izrod od đeteta”.

Elem, kao što detetu kad voli fudbal daju loptu i puste ga na poljanče da se igra, tako su i meni dozvolili da upisem “te Političke nauke” i probam da budem novinar.

Novinar Ekonomist magazina do jula 2011.godine. Pre toga sam bio zamenik urednika BLIC BEOGRAD, a još ranije novinar Informativnog programa RTS-a (OKO Magazin i novinar producent OKO-a, koautor dokumentarnog filma “40 godina bodrenja u Srbiji “DOSIJE NAVIJAČI” od pet epizoda), novinar STATUS-a i saradnik nedeljnika Vreme i Blic News.
Za sad. Pošto me bije (dobar) glas da češće menjam redakcije nego Bekam frizuru.

Inače sam pacifista, kad mi se ukaže prilika. Tako sam služio vojsku na Fakultetu političkih nauka (i opet naterao familiju da se krsti i levom i desnom). I kad sam, već, postao deo inventara na  FPN-u, pored tog PR-isanja ubediše  me  da  dve sezone budem demonstrator na  predmetu “Teorija i tehnika novinarstva” (prva i druga godina).

Tu sam zaradio sto ružnih nadimaka i napravio nekoliko potencijalno dobrih novinara.
Pa, ne mogu im ja pisati tekstove, moje je bilo da im kažem “kako”.
I nateram da insistiraju na pitanju “zašto”.

Pebegao sam glavom bez obzira i sa Pavom i Slavišom napravio dve knjige “Nije srpski lupati I i II”.
Nisam zaradio ništa, osim dioptrije.

Svojevremeno sam, kao student, učestvovao u projektu MEDIJA LINK “ANALIZA MEDIJA (u bivšim republikama SFRJ)”, Banja Luka 2002. godine i bio učesnik i organizator aktivnosti FEJS-a (Forum evropskih studenata novinarstva) od 2003 – 2005. godine

“Video sam i Ameriku” zahvaljujući Programu razmene i treninga za novinare  koji je za nas bednike ( iz Albanije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore i Makedonije)  organizovan od strane Biroa za obrazovanje i kulturu pri Ministarstvu spoljnih poslova SAD. Bilo je to u Vašingtonu i Portlandu april/maj 2005; Pisao sam tekstove za Portland magazin, Portland, Mejn i Playboy, srpsko izdanje.

Dalo mi i nagradu “Borivoje Mirković” za najbolji novinski članak koju dodeljuju Fakultet političkih nauka i porodica Mirković ali i Nagradu Univerziteta u Beogradu (2005. godine) za “najbolji naučnoistraživački rad iz oblasti društvenih nauka”.