Jun 13, 2014
Nenad Zorić
0 komentara

Istina-odgovornost-rešenje

Ministar prosvete naložio je nadležnim organima da reaguju prema zakonu.
Ovako je, naravno bez znaka uzvika, trebalo da glasi vest posle provere koju je sprovelo ministarstvo prosvete a koja je pokazala da je rektor Megatrend univerziteta Mića Jovanović lažirao jedan od navedenih doktorata.
Sa naglaskom na ovo naložio.

Umesto toga, vest je glasila da je ministar Srđan Verbić pozvao rektora Jovanovića da podnese ostavku. Ili da da objašnjenje.

Pa, ministre, jeste li vi nešto utvrdili ili niste?
Ako kažete da ste utvrdili i još dodate da neko ko je prekršio kodeks profesionalne etike ne može da bude rektor, onda nema poziva – već naređenja.
Šta onda rektor ima da pojašnjava i objašnjava?
Niste vi slobodni i nezavisni intelektualac koji čuje vest dok se vozi kolima pa dođe kući i uputi lični apel.
Vi ste ministar, a ministar ne poziva. Već deluje.

Kao što ni Mići Jovanoviću nije ostavljeno na slobodnu volju hoće li podneti ostavku. Zakon je jasan.
Neko ministre mora da snosi posledice. Ili vi ako ste sa najvišeg mesta pogrešno izneli optužbe ili taj kog ste optužili. Nema treće.

Ovde nije kraj, tačnije ne bi trebalo da bude kraj. Čak i kad i ako Jovanović podnese ostavku. Ili bude smenjen.

Jer, ako ne može da bude rektor, hoće li odgovarati oni koji sve ove godine to nisu proveravali, a bio im je posao da to rade?
Ako neće, onda ćemo kroz koju godinu ponovo imati isti slučaj koji će se završiti na pojedincu.

Takođe, ako je glava univerziteta ispala, ispostavi li se kao tačno ono što ministar prosvete kaže, lažov – šta je sa celim univerzitetom?

Da li je bilo još laži?
Ako ih je bilo hoće li odgovarati oni koji su lagali ali i oni koji su im sve ove godine dozvoli da lažu?

Svakako, još jedno važno pitanje na koje poštovani ministre morate odgovoriti javnosti jeste: može li Megatrend univerzitet izdavati diplome?
Ako ne može, kako onda imaju akreditaciju, ko im ju je dao i hoće li taj ili ti odgovarati?
Dakako, šta je sa već izdatim diplomama? Bilo da je akreditacija validna ili nije.

Šta je sa ljudima koji su stekli akademsko zvanje?
Ko će onima koji su (sigurno je bilo takvih) pošteno platili, pošteno učili i pošteno završili neki od fakulteta na pomenutom univerzitetu a sad ih podrugljivo i sa nipodaštavanjem gledaju, platiti gubitak časti?
Ako se jednom izgubljena čast može platiti. I to izgubljena ne svojom krivicom.

To da li je akreditaciju dala Komisija za akreditaciju ili Savet za visoko obrazovanje je, izvinite ministre, vaša stvar.
Kad kažem vaša, mislim i na vas ali i na vladu u kojoj sedite. I na prošle ministre i prošle vlade.

Rešite to i izađite u javnost sa svim potrebnim odgovorima.
Ili dajte sad vi ostavku ako za to niste kadri.
Red se mora znati. I mora se sprovesti.

Zašto ovo pišem.
Hoću da kažem kako je neuporedivo ozbiljnija stvar od slučaja doktorata Miće Jovanovića ali i doktorata ministra Nebojše Stefanovića, ako se naravno ispostavi da je tačno da su lažirani odnosno plagirani, ko im je to dozvolio.
Ako posle svega posledice budu snosili samo Jovanović i Stefanović a ne i oni koji su im to dozvolili onda stvar nije rešena.

Evo i dodatni primer, uzet zbog aktuelnosti i široke poznatosti.
Smatram da je od slučaja Miroslava Miškovića daleko veći problem ko je Mišku dozvolio da bude Miško. Naravno, ako se ispostavi, tačnije ako sud utvrdi, da nije radio prema zakonu.
Svakako, ako sud utvrdi da nema krivice šta je sa odgovornošću onih koji su ga optužili?
Bilo Miškovića, bilo Jovanovića, bilo Stefanovića. Ma, bilo koga.

Poreskim obveznicima je ionako preko glave visokih davanja i još treba da plaćaju tuđe loše poteze. I samo oni.
A bilo je takvih slučajeva.
I više ih ne sme biti.

Dakle, nisu (samo) problem pojedinačni slučajevi. Jesu, ali su oni, ma koliko ozbiljni bili, samo primeri.

Sistem je problem.
Tačnije, problem je nepostojanje sistema.
Problem je što nema odgovornosti.
Nema kazni.
I onda nam niko ne garantuje da je problem rešen.
Možda je rešen taj pojedinačni slučaj, ali sistemski nije rešeno. Pojaviće se opet.

Jer, gospodo, pravda se ne maže na hleb. Hoćemo primenu prava.
Lako je. Evo da vam nacrtam.

Utvrditi istinu.
Ne na ulici, medijima, društvenim mrežama… već tamo gde je propisano da se to radi.
Onda pozvati sve činioce na odgovornost.
I eto dugoročnog rešenja.

 

Povezani tekstovi:

  • Nema povezanih tekstova