Selo gori, vrane na srednja vrata
Svak’ se češe onde gde ga svrbi. Nek se češe i treba da se češe. Mislim, kad već štedi vodu ili struju pa se ne kupa.
Problem nastaje kad na vrbi zasvrbi.
A on se i dalje češe. I neće da ode kod psihijatra. Bar psihologa. Ima dokonih i lokalnih paroha koji znaju po neku mudru da kažu: „Dela, sinko moj, smiri hormone“. Ili:“brate, iskuliraj“ onako da im bude još prijemčiviji.
O čemu ja to. Pa o ovima što se češu o srednja vrata. Ispade da je izlaz iz autobusa na srednja vrata najveći problem majke Srbije.
Ako je to glavni i jedini problem onda smo mi Švajcarska. Kvaka je u tome što nije i ne mere bit’.
No su im sive ćelije na tom nivou da druge probleme ne vide. Ili ih vide ali nisu kadri da ih formulišu.
Ma, iskreno da vam kažem, ne bi oni znali ni ovo da definišu no se našao jedan malo, nazovi, pametniji a svi ostali samo prepisuju. Videla žaba da potkivaju bivole, pa digla nogu i ona. ‘Oće i oni da budu pametni. Ne biva to majstori. Ma jok, more.
„Mnogo je ovakvih Njegoša umrlo čuvajući ovce na Lovćenu“, rekao je Njegoš i pokazao, i time, svu svoju veličinu.
E sad, imate i one koji po vasceli dan bacaju kamenčiće na Cetinju i znaju da kažu ortacima džabalebarošima: „Ma, Njegoš, haha, ja samo da hoću, znaš kako bih pisao stihove i umotvorine. Evo na primer: Sto ljudi, sto ćudi, sto žena dvesta sisa. A, šta kažeš“. I on, nesretnik, misli da je mudar.
Elem, izvinite na ovoj maloj digresiji.
Da nije problem što je neko napisao na vratima „ulaz“, „izlaz“. Pa, šta velite, što li je to napisano? Ni u štalama ne piše: Milka, Ruza, Šarulja, Brena. No kravama pokažeš jednom gde su njihove jasle i one posle znaju same gde im je mesto.
Da to ne peče. A? E pa neka se češu dok ih ne prođe. Iskreno, neće proći, samo će leđa oderati.
Lepa je ta buna rođaci. Volim bune. Pa u vašim godinama se diže revolucija. Ali je cilj malo bofl.
Cilj, onih protivu kojih se kao diže buna, je uvođenje reda. E, sad, to kod naroda koji ceo dan provede čekaju narednu epizodu neke turske sapunice nije ni malo lako.
Šta, nije transparentno. Preskupo je. Neko se ovajdio. Istražiti. Kazniti.
Videh tri teksta o tome i milion i jedan post o srednjim vratima.
Veći je problem manjak autobusa. Klima uređaja u njima. Ispravne instalacije i kočnice. Broj sati koji vozač provede za volanom. Redovnost linija…
Nešto ne videh da je neko i o tome pametovao.
Koliko je pisalo o prljavim ulicama, neosvetljenim haustorima, arhitektonskom i urbanističkom haosu… kad se već bave komunalnim problemima.
Ko je pisao o onom manijaku koji je silovao gospođu u Košutnjaku. Pa, da, to nikoga ne interesuje. Nije njegova majka ili sestra.
Koliko je primetilo i pribeležilo dekadenciju mladih. Ne znaš da li ono nesretno žensko dete (koje, kao, da nema oca a sa majkom ne priča) ima 15 ili 20 godina.
Jedino što znaš da je golo. I da manijaci pilje. Da, manijaci i to matori, koji imaju istu takvu od svoje krvi ali je izašla u nekom drugom delu grada i neki drugi „otac“ je gleda.
Ima li nekog da je to zabeležio. Pa da, ni to ih ne interesuje. Pare oči. Slepci. Da znaju šta je stid, bilo bi ih sramota.
Naškraba li neko o pijanim dečacima sa 13 godina koji se na kupalištima toliko obeznane da ne znaju za sebe. Jel’ neko poveo akciju da im se ne toči alkohol.
A ovamo svi akcijaši, pametnjakovići koji ne daju da ih drugi utera u red. Pa mora drugi kad sami nisu kadri.
Sad recite da sam hejter. Da lupam gluposti. Da do podneva mrzim sebe a od podneva i sebe i ceo svet. Šta god vam padne na pamet. Pardon, na glavu.
Uzgred, srednja vrata su za osobe sa invaliditetom. A to nije isto što i invalid.
Povezani tekstovi:
