Apr 9, 2012
Nenad Zorić
0 komentara

Slavica, marica i fudbalica

Da li ste nekad probali da pastu vratite u tubu. Neće, a?
E, pa ‘oće. Biva i to u Srbiji majci. Ko ne veruje neka pita socijaliste.

Nema nikog, osim počivšeg Slobe, koji nešto kuka ili prebira po novčaniku zbog krize i oskudacije. Uspeli su, čak, da svo ono perje koje smo (ili smo mislili da jesmo) prosuli 5. oktobra, sakupe i vrate u jastuk.
Sad spavaju k’o jagnjad.

"Rodi me majko srećnu pa me baci u koprive", izreka je skovana baš za njih. Ili za Đukić Dejanović.

Visoka štikla, ruku na srce, nije izmišljena zbog nje ali je ona nesebično rabi. I to volontirajući na mestu predsednika Skupštine. Sad će, o svi sveti oci, volontirati i na mestu predsednika Srbije. Jes’ tri meseca, ali i to se piše.

Ima nas i koji pamtimo. Na primer, izbornu krađu 1996/97 u Kragujevcu. Ili prisustvo promociji knjige Slobodana Miloševića nekoliko dana pošto je izabrana na mesto trećeg čoveka u državi. Ili podatak da je bila među odanim saradnicima koji su proveli noć u Vili Mir kad je Čedica ‘apsio Slobicu.

Ergo, činjenica da će ona sad biti i v.d. predsednika Srbije nije dokaz da je Srbija zrela za psihijatra, mada ima nezanemarljiv broj simptoma koji na to ukazuju, već praktična primena maksime da je politika veština mogućeg.

A ovi na vlasti su vešti, to im se ne može osporiti.
Predriblali su pre četiri godine radikale pa je cena plaćena Slavičinim spikerisanjem u parlamentu. Sad, kad Bota šutira kao u 21. godini i kad Tomi hoće da ćušne kroz noge, Slavica mora stati između stativa.

I stajaće ona, čvrsto. Pa kad kramponi pomažu fudbalerima da ne proklizaju, onolika štikla će njoj sigurno pomoći da se dobro ukopa. Biće to pravi katanaćo, što bi rekli Italijani.

No, bojim se da samo katanaćo i ukopavanje neće mnogo pomoći.

Hoću, bre, da reknem da pošto nema nekog novog Fijata, a ima novog Tome, mora biti smišljena neka priča smislena.  A nijedna stranka je još nema.

Nema tema, nema investija, nema para, nema novih ljudi. Kampanja je toliko dosadna da je i onaj koji je onomad želeo dosadnu državu, metaforički rečeno, rešio da to prekine različkom. Mada je i to sad dosadilo.

Pa zar ne vidite da je do zla Boga melanholično i sve nekako isto da su se i krave smorile. Nije njima do milovanja, već bi da preživaju.  Dok glasači preživljavaju.

I ćute. To nikako ne valja, još od Obrenovićevog vremena. Zato mora biti gužve u zatvorima. Na primer.

Morao bi Bota sem Slavice taktički da se osloni i na Dačića, koji jeste malo nervozan, ali se utakmica igra 90 minuta. Dakle, gde su Ivica i Slavica mora biti i marica. A gde su Ivica i marica tu je neminovno i veštica. Tačnije mnooogo veštica.

E, ako Bota posle golmankinog (kako se rodno-ravnopravno izražavam, pohvalite me) degažiranja primi loptu i stvarno šutne kao što se hvali da može i u marici se nađe pregršt korumpiranih i po neka velika zverka, eto pobede. Bez penala.

Ako se spin doktori pokažu kao dobri, pa pride svemu ovome, otpuste jedno 20.000 svakojake rodbine iz administracije onda će osim pobede biti i aplauza sa tribina.

I onda će pasta opet biti u tubi.
Ivica će se odlično snaći na mestu premijera, što rekla Ančica, pardon Slavica. Pa i socijalisti siti i žuti na broju.

 

 

 

 

 

Povezani tekstovi: