Feb 16, 2011
Nenad Zorić
1 komentara

Rekvijem za Nemanjinu 11

Mirko Cvetković je 14. februara pokazao da je Mlađan Dinkić bio u pravu najmanje dva puta. U Vladi Srbije ne da ne postoji jedinstvo, već je previše disonantnih tonova i potreban je preokret. Druga je tvrdnja dokazana činjenicom da je Dinkića, možda smenio čovek sa bradom, možda čovek sa sedom kosom ali sigurno nije ovaj Zaječarac sa sedom bradom. On je samo pročitao odluku.

Postoje još, najmanje, dve okolnosti koje su jasne i Tadiću i Cvetkoviću, Dinkiću, Dačiću sa Palmom i "penzionerima", Nikoliću i Vučiću, svima ostalima u opoziciji ali i onima koji se u politiku (pa i kao veštinu mogućeg) razumeju bar malo. Prva, da će izbora biti mnogo pre nego što je bilo ko od pomenutih očekivao ili priželjkivao, svejedno. Druga, da u ovom trenutku nikom od njih (pa ni Tomislavu Nikoliću) nije do izbora.

Naime, niko nema većinu za samostalno i normalno vladanje. I zato naprednjaci daju režimu dva meseca, traže isto toliko vremena od naroda i gledaju kako na namaknu 50 plus jedan odsto, sami ili sa nekim (novim) partnerom. Zato Čedomir Jovanović svako malo ne zna da li je opozicija vlasti ili opoziciji. Zbog toga Dinkić kritikuje i glumi opoziciju u vladi u kojoj je potpredsednik, ali ipak ostavlja ministre u toj vladi i poslanike u okviru vladajuće većine. Zato, najzad, demokrate (bili sa bradama ili samo sedom kosom) daju otkaz tom istom Dinkiću, ali ostave njegove ljude u vladi.

Ko je prešao crvenu liniju

Dakle, to je ono što imamo na talonu.
Da, imamo i Ivicu Dačića koji, dal’ zbog toga što mu je prijala klima u Americi iz koje se vratio dal’ zbog toga što ima najviše političkog iskustva, nije skidao osmeh sa lica i sve je prihvatao kao da mu ovakav razvoj situacije najviše odgovara. A i sam zna da izbori ni njemu, u ovom trenutku, ne odgovaraju.

"žOstavljen je prostor da ovaj potez premijera Cvetkovića ne znači pad vlade. Vodeću ulogu u svemu tome ima Demokratska stranka. Mi ćemo poštovati koalicioni dogovor sa DS-om dok ova vlada postoji", rekao je Dačić i precizirao da je proteklih dana bilo jasno da stvari u vladajućoj koaliciji ne funkcionišu na najbolji način, dodajući da "svako mora da se kontroliše da ne pređe crvenu liniju. "Otišlo se nekoliko koraka dalje od crvene linije, a to je linija posle koje nema povratka i posle koje je teško sesti i razgovarati", precizirao je ministar unutrašnjih poslova.

E sad se, neminovno, postavlja pitanje zašto je pređena ta linija? Zašto je Dinkić sve ovo napravio i zašto je naterao demokrate da ovako reaguju? Svakako i zašto je onda ustuknuo (ako je sasvim ustuknuo) i pristao da bude ono što je kritikovao: da u vladu delegira ljude kojima će komandovati iz senke (pa bila ona parlament, stranka ili čak i fakultet)?

Sasvim je drugo da li je Dinkić za ove činjenice za koje je bio u pravu i sam kriv? Jeste. Da li je svojim činjenjem i nečinjenjem i on doveo do situacije koja vapi za preokretom? Jeste. Da li je čovek koji zna da prepozna kad brod tone i kad treba sići sa njega ili skočiti u vodu pa plivati? Jeste. Da li je, kao što reče Cvijetin Milivojević iz Pragme, napravio vrlo mudar potez formirajući URS, koji predstavlja opoziciju u samoj vladajućoj koaliciji, čime je obezbedio siguran cenzus i sada slobodno može da nastavi sa politikom jednog vida opozicije u vladajućoj koaliciji? Jeste.
Ključno, da li, kako opet konstatova Milivojević, ne mora formalno da sruši Vladu, ali je već otpočeo njeno urušavanje time što je pokazao da nije zadovoljan njenim radom i da želi da se distancira, "što je vrlo mudro i predstavlja ozbiljnu predizbornu kampanju koja sigurno traje već godinu dana"?

Potvrde za ovo još nema, ali će je biti naredih dana ili nedelja. Sigurno ne meseci. Saznaćemo zašto je neko kome u nezvaničnoj biografiji stoji da je oborio nekoliko vlada (iako on prihvata odgovornost za rušenje samo one Zorana Živkovića) i ko je kroz institucije išao snagom buldoga naprasno stao? Ili zastao? Jer, ponavljamo, nije mu u maniru da nešto počne pa ne završi.

Spekulacije

Sve su to sad nagađanja i spekulacije. Prema jednoj, Dinkić sve ovo ne bi počeo da nije imao jasan plan (a to nije ovaj marketinški koji smo pomenuli) odnosno dobra leđa i što je, gle čuda, upotrebljavao iste termine kao Čedomir Jovanović sa kojim deli stavove koliko Ivan Tasovac sa Draganom Markovićem Palmom.

Druga spekulacija (koja ne mora biti spekulacija, već suštinsko shvatanje politike kao veštine mogućeg) pokazuje da je Dinkić još poodavno svestan da mora srušiti vladu ili iz nje izaći pre njenog kraja jer će samo tako moći kod birača da napravi razliku između svoje i partije Borisa Tadića. Takva logika nalaže da biračima mora reći po čemu se on to razlikuje i zašto bi glasali njega a ne Tadića, ako je on isti kao Tadić. Toga je, uostalom, svestan i Dačić pa se samo čekalo koji će od njih dvojice prvi povući nogu. Očito da je toga bio svestan i tim demokrata, da ne kažemo Tadić kome je, uostalom, nemalo analitičara savetovalo da su po njega i partiju mu najpovoljniji oni izbori koji se što pre dese. Po mogućstvu pre nego mu koalicioni partneri otkažu poverenje.

No, opet se vraćamo, zašto je Dinkić ustuknuo? To je treća spekulacija u kojoj se nazire ucena. Pa ogledala se ona u tome da su demokrate jasno poručile: hajde, ako hoćeš da rušiš, ti ruši pa da vidimo kako ćeš proći na izborima ako kampanju vodiš iz opozicije. Odnosno, demokrate (možda po prvi put) nisu pristale da Dinkić ucenama kadrira i utiče na vladine odluke, pa su prelomile da idu i na izbore. Ako se bude moralo.

Ili su, opet demokrate, kako kaže četvrta spekulacija, navukle nekakvu novu većinu (pominje se LDP, radikali, pa čak i neki poslanici G17) i tako dovele Dinkića u pat poziciju u kojoj on istovremeno bljuje vatru na koalicione partnere, nastavlja da proziva Tadića, ali saopštava da prihvata smenu i da ostavlja ministre u vladi. Da ne bi stale investicije i put Srbije u Evropu, kako je objasnio.

Epilog

Poslednja vest, ne računajući onu da je Dinkić podneo ostavku kako bi se izbegla skupštinska rasprava, dok nastaje ovaj tekst (utorak, 15. februar) glasi da je premijer Mirko Cvetković uputio Skupštini Srbije zahtev za razrešenje ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji će se verovatno naći na sednici parlamenta zakazanoj za 20. februar. Nju je saopštio šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović koji je izjavio da ne veruje da "bilo ko može da tvrdi da se radi o nečemu što nije korisno za zemlju", da je reč o "elektrošoku" i potezu koji će vratiti vladu u normalan kolosek, koji je koristan za Srbiju što je shvatila i G17 plus, koja je odlučila da ostane u vladi. Mihajlović je dodao da su ovakvi potezi "ubrzali proces trežnjenja u vladi" i da je premijer najavio da narednih dana predstoje ozbiljne analize rada svih ministarstava.

Dakle, na kraju ispade opet svima lepo. Dinkić dobio distanciranje, Tadić prolongirao izbore, Cvetković saznao da ima ovlašćenja da smenjuje ministre. Jovanović opet može da bude opozicija. Poslanici G17 plus ne moraju da glasaju drugačije od mišljenja šefa stranke. Radikali ne moraju da se brukaju podrškom Tadiću. Nikolić opet ima temu kojom će održavati kritični procenat za njega opredeljenih birača. A ni investicije neće prestati da stižu i put u Evropu neće biti zakrčen.
I narodu, odnosno glasačima bi sve ovo bilo više nego lepo da je tačno. I da u pitanju nije nešto sasvim drugo.

Surova istina glasi da je ovo rekvijem ovosezonske garniture u Nemanjinoj 11 koja i samoj sebi ne želi da saopšti istinu. Ne zbog toga što im je do Vlade, upravljanja u pravom smislu te reči ili zbog toga što ne vide i ne umeju da prepoznaju da su grešili. Ne.
Ovo prolongiranje kraja ima za cilj samo jedno. Što bolju poziciju za kampanju na izborima koji neće biti 2012. U prilog tome govori i prepucavanje ko je sa kim raskinuo na Dan zaljubljenih. Da li demokrate sa Dinkićem ili on i Kalanovićka sa Tadićem. Iako i jedni i drugi znaju da je važna suština i da tu nema ljubavi.

Povezani tekstovi:

Comments

  1. igrice says:

    Dobro je rekao taj novinar.