Odzvonilo i loptanju

Vlasti su dugogodišnji nemar, nerad i nehat maskirale etiketom MTS-a i parama svih nas, pa će se, ako pita bude praviljena po dosadašnjem receptu, ako sve spadne na nejaka leđa EPS-a, ako zakona a i reda ne bude, ako pred neke nove izbore i EPS bude prodat, sportom u Srbiji baviti samo rekreativci i romantičari.

Košarkaški su letos javno kukali kako nema obećanih para, vaterpolisti su morali da uzmu kredit, navijači Crvene zvezde saznali su marta ove godine da grb njihovog košarkaškog kluba, star 65 godina, vredi 300.000 evra i najzad, EPS je od jesenas sponzor fudbalera Partizana.

Tri državna javna preduzeća: Aerodrom "Nikola Tesla", Srbijavode i PTT Srbija izdvojila su za sponzorstva u budžetu za ovu godinu ukupno 38.541.000 dinara. Prema podacima koje je PTT Srbija dostavila prestoničkim medijima, za sport su planirana 24.305 miliona, sa naznakom da oni ne sponzorišu pojedinačne klubove, već sportske saveze, Beogradski maraton i teniski turnir Srbija open. Aerodrom "Nikola Tesla" je, prema istim podacima, za sponzorstva odvojio šest miliona dinara, od čega 900.000 dinara za manifestaciju "Dani aerodroma na Beogradskom hipodromu". Srbijavode su, pak, za devet meseci ove godine potrošile oko tri miliona dinara na sponzorstva, između ostalog, vaterpolo kluba Goč, KK Zemun, KK Bask i Košarkaškog saveza Srbije.

U pomenutim napisima nema podataka o tome koliko je do sad sredstava izdvojio Telekom Srbija koji je godinama sponzorisao ne mali broj klubova i sportskih saveza. Ovaj (još uvek državni) najveći operater u Srbiji finansirao je godinama fudbalske klubove Partizan i Crvena zvezda, onda košarkaške sekcije ova dva kluba, košarkašice Partizana, zatim rukometaše, odbojkaše, vaterpoliste"¦Što na klupskom, što na reprezentativnom nivou.

Samo ove godine Telekom Srbija ima sponzorske ugovore sa Vaterpolo savezom Srbije, Košarkaškom reprezentacijom Srbije, KK Partizanom i Atletskim savezom Srbije, prema podacima koje su Ekonom:eastu dostavili iz ove kompanije. Ali i vaterpolistima i rukometašima Crvene zvezde, vaterpolistima Partizana"¦ I da ne nabrajamo više, prema podacima koje nam nisu dostavili, ali se mogu videti na oficijelnim web prezentacijama ovih klubova.

Kad padne signal

Nećemo debatovati na temu "za i protiv" privatizacije Telekoma. To smo se već dogovorili. Treba prodati. U prošlom broju Ekonom: easta smo naširoko pisali gde će otići pare posle (eventualne) prolećne prodaje ove "najveće hraniteljske porodice u Srbiji". I to smo prebrinuli. Ministri su se lepo dogovorili kako će proćerdati, pardon, u koje investicije i razvojne projekte će uložiti očekivanih skoro milijardu i po evra.

Činjenica je da je KK Partizan istinski reprezent Srbije i njene košarke, ali je isto tako činjenica da ovo sponzorstvo nije napravljeno po nagovoru ekonomista, već političara.

Ostaje, naime, da još vidimo šta će biti sa srpskim sportom (i klupskim i reprezentativnim) kad padne signal. Kad vlasnik "big mame" postane neki ozbiljan igrač koji suzama ne veruje i gleda, isključivo, finansijske interese kompanije.

Odgovor (rukovodeći se zdravom logikom i zakonima tržišta) nije nimalo težak: srpskom sportu se ne piše dobro.

"Ako se na vreme razgovara sa tim ljudima, koja god strana firma da dolazi, ne verujem da njima neće trebati sport za neku podršku i promociju. Ne verujem da će taj neki novi vlasnik odbiti saradnju, već će samo tražiti drastično profesionalniji pristup od onih koji traže novac", kaže za Ekonom:east jedan sportski analitičar. Nažalost, smatra on, zbog toga što ne postoje dugoročni ugovori, može se desiti kriza u manjim savezima i sportovima. "Veliki, uspešni i brendirani savezi koji umeju da se nametnu organizacijom, rezultatima i potencijalnim takmičenjima ne bi trebelo da budu ugroženi, a problem će imati samo oni koji godinama nisu tražili sponzortstvo nego klasičnu pomoć i donaciju", zaključuje.

Treba prodati. To smo se već dogovorili. Gde će otići pare posle (eventualne) prolećne prodaje ove "najveće hraniteljske porodice u Srbiji". I to smo prebrinuli. Ministri su se lepo dogovorili kako će proćerdati, pardon, u koje investicije i razvojne projekte će uložiti očekivanih skoro milijardu i po evra.  Ostaje, naime, da još vidimo šta će biti sa srpskim sportom kad padne signal.

Ali, problem je što su veliki savezi i do sad često kuburili sa novcem. Košarkaški savez, dugo godina najveći nacionalni brend, je letos javno kukao kako nema obećanih para. Takođe, vaterpolo reprezentacija, momci koji su za godinu dana osvojili tri zlatne medalje i jednu bronzu, morali su da uzmu komercijalni kredit ne bi li uopšte bili u prilici da se bore za pomenutu bronzu. Dalje, navijači Crvene zvezde saznali su marta ove godine da grb njihovog košarkaškog kluba star 65 godina vredi 300.000 evra.  Da je osnovni račun blokiran duže od pet godina, da je klub poslovao preko računa sestrinskih firmi koji su takođe blokirani, da se duguje menadžerima, poveriocima, donatorima, igračima… Najkraće rečeno Bogu i narodu. Pa čak i za stanove, struju, telefone"¦  Ukupno "12 miliona evra i plus". Ima još: Elektroprivreda Srbije je od jesenas sponzor fudbalera Partizana. Na stranu to što državni monopolista poput EPS-a nema potrebe da se reklamira jer građani Srbije i da hoće nemaju prilike da struju kupe od nekog drugog. Na stranu i to da u statutu ove firme stoji da mogu da doniraju, dakle ne sponzorišu, školstvo, zdravstvo, što su mogli da pomognu onoj vaterpolo sirotinji koju smo pomenuli, pošto bi im to oprostili jer se radi o nacionalnoj selekciji.
Sve to na stranu, ali čemu reklama samo na utakmicama Partizana u Evropi. Voleli bismo da čujemo tu vest da je Ujedinjeno kraljevstvo (Arsenal igra u grupi sa Partizanom) ili Portugal (Braga, takođe u grupi sa Partizanom) poslalo zahtev EPS-u za kupovinu struje. No, u to ne veruje ni neki pubertetlija, a ne ozbiljan čovek.

Državni nerad

Ovaj ugovor sa FK Partizan, bio je samo pokazna vežba, probni balon za dan "D" u kome će se smanjiti broj državnih kompanija koje će sipati i šakom i kapom. Ovima iz EPS-a se, ruku na srce, više isplati da tender za Telekom propadne, jer će ih u suprotnom zaboleti glava od toga "šta ih sve čeka". Biće to gore nego da su se golom rukom uhvatili za 220 volti. Oni će se pušiti, a mreža neće izdržati.

Naime, kako za Ekonom:east reče jedan poznati ekonomista, logika bogatih se kreće u dva pravca. "Strani vlasnici ne žale pare za ono što vole, pa se može desiti da sponzorišu neki klub. Ali, isto tako bogati gledaju i ekonomski interes, pa neće sponzorisati sve što vole, već samo ono što je tržišno isplativo", konstatuje naš sagovornik.

Tu leži zec. Strana kompanija koja kupi Telekom, moraće kao "Filip Moris", na primer, da ulaže deo sredstava u lokalnu zajednicu. Takođe, ostaće donacije za, na primer, renoviranje odeljenja za dečju paralizu Univerzitetske dečje klinike ili kupovinu infuzionih pumpi Institutu za neonatologiju koje je ove godine platio Telekom (širi spisak sponzorstava i donacija Telekoma na www.emg.rs) ali sigurno neće davati milione evra klubovima. Pogotovu onima koji ne postižu rezultate.

Konačno dolazimo do srži problema. Nemoći države. Do vlasti koje su svoj dugogodišnji nemar, nerad i nehat maskirale etiketom Telekoma i parama svih nas.
Pa su tako, kad je ove godine MTS postao generalni sponzor Partizana, svi zavapili kako je to odličan potez, kako treba pomoći jedan tako veliki i uspešan kolektiv, i bla, i truć, i tako redom. Činjenica je da je KK Partizan istinski reprezent Srbije i njene košarke, ali je isto tako činjenica da ovo sponzorstvo nije napravljeno po nagovoru ekonomista, već političara. Kao uostalom i ulazak Gasproma u FK Crvena zvezda.
Činjenica je, takođe, da grčki OTE ne daje pare (ako uopšte i daje) Panatinaikosu na nagovor premijera ili predsednika države, već gleda kompanijski interes.

Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su vlade (bar u poslednjih deset godina) na vreme donele zakon o sportu i u okviru njega model privatizacije posle koga bi se znao stvarni vlasnik klubova. Pa bi taj, budući vlasnik, izašao na tržište i tamo tražio sponzore i svoju sportsku sreću. Posle tog reda u klubovima prešlo bi se i na saveze gde se, takođe, netransparentno i bez jasnih pravila biraju rukovodioci.
U suprotnom, srpskom sportu nema pomoći. U suprotnom će biti kao i dosad, magla u kojoj transformacija još nije ni  počela, a primeri iz prakse svakodnevno potvrđuju njenu neophodnost. I onda se iz problema izlazi, manje-više, prelaznim, uglavnom traljavim rešenjima koja ne garantuju uspeh već nove probleme.

Najzad, ako se pita bude pravila po dosadašnjem receptu, ako sve spadne na nejaka leđa EPS-a, ako zakona a i reda ne bude, ako pred neke nove izbore i EPS bude prodat, sportom će se u Srbiji baviti samo

Povezani tekstovi:

• Kako je sport sistematski uništavan od… države
• Odlazak srpskog domaćina
• Hvala Bogu i Mišelu Platiniju
• Valjanje u državnom blatu
• Kad država zakasni