Sep 3, 2010
Nenad Zorić
1 komentara

Hvala Bogu i Mišelu Platiniju

hocemo li cekati jos sedam godinaUz veliku želju, trud i znoj FK Partizan je ove godine u društvu 32 najbolja evropska kluba najviše zahvaljujući Bogu i Mišelu Platiniju.
Svevišnji ih je pridignuo svojom rukom da onako iznemogli posle 90 odigraju dodatnih 30 minuta i uperio prst na dvadesetak metara iznad prečke u koji su nepogrešivo pogađali gotovo svi penal izvođači Anderlehta. Pre toga je predsednik UEFA obavio najveći deo posla reformišući Ligu šampiona i ispunjavajući obećanje iz kampanje za izbor prvog čoveka evropskog fudbala kad je lansirao krilaticu "uzeti velikima i dati malima".
Podsećanja radi, Platini je tada obećao da će Engleskoj, Španiji i Italiji oduzeti jedno od četiri garantovana mesta u najjačem evropskom takmičenju i omogućiti prvacima iz fudbalski nerazvijenih zemlja da imaju daleko lakši put u društvo najboljih.

Višeznačna isplativost

Tako je Partizan ove godine u četvrtom kolu kvalifikacija imao jaki Anderleht a ne prejaki Mančester Siti i Totenhem, na primer. Tako je onom penal završnicom, pa još u Briselu, obradovao "grobare" ali i sve druge navijače iz Srbije kojima je ova pobeda bila preko potrebna kao lek za dugogodišnje frustracije nagomilane prečestim političkim i sportskim neuspesima od kojih su najnoviji Antićev debakl u Africi i gaženje međunarodnog prava u Hagu.

Dakle, Srbi su se, konačno, smejali. Zbog Evrope, prvenstveno. Smejala se i uprava kluba jer je samo plasmanom u elitu inkasirala 7,1 milion evra koliko na početku sezone nije vredeo ceo Partizan bez stadiona i SC Teleoptik. Biće tu još novca od TV prava, 400 hiljada ako naprave neki remi, 800 hiljada ako sa ovim pojačanjima nekoga i pobede a možda sad dobiju i generalnog sponzora koji bi mogao da odvoji nekoliko miliona pride.

Svakojako isplativo. No, može li biti još isplativije. Mogu li srpski klubovi postati standardni učesnici Lige šampiona i u njoj, prvih godina barem, proći grupu ili će sve ostati na nivou incidenta koji se ponavlja na svakih sedam godina. Mogu li Zvezda i Partizan usvojiti matricu ukrajinskog Dinamo Kijeva (da ne pominjemo daleko bogatiji Šahtjor iz Donjecka) koji je od ’94, sa izuzetkom ’97, sve do ove sezone bio standardni učesnik ovog elitnog takmičenja a ’99. je čak igrao polufinale.

Strategija

Za razliku od jednog člana uprave FK Partizan koji je skeptičan i smatra da je u ovakvim uslovima i bez privatizacije nemoguće zadržati igrače i dovesti pojačanja koja bi bila sposobna da igraju u Ligi šampiona ili da se sledeće godine ponovo u nju plasiraju, predsednik Dragan Đurić kaže da postoji strategijski plan za aktivno učešće u elitnom takmičenju u naredne tri godine.

"žOve godine nismo planirali da se plasiramo u elitu i sva pojačanja koja smo doveli, sem Stojkovića, bila su deo plana i pripreme za narednu sezonu i Ligu šampiona. Kad smo već ušli u Ligu šampiona krenuli smo u realizaciju transfera. Taj Medo (Mohamed Kamara) iz Helsinkija, je jedan od najboljih veznih igrača i njega smo doveli kako bismo uzeli titulu i ponovo krenuli u pohod u Ligu šampiona. Sad imamo realnu šansu da se pojačamo u decembru i junu na dva mesta koja nam škripe", precizira Đurić za Ekonom:east napominjući da ove godine neće prodavati igrače. "Dolazi nam i Fejsa u decembru koji je, bukvalno, bio pola tima a kupićemo i još jednog brzog špica u decembru. Bio je plan ove godine da ode Raća Petrović pod uslovom da odgovara Raći i nama. Međutim, Raća je evropski igrač i ima još tri i po godine ugovora kod nas. Pa i ako ranije ode, već imamo zamenu", jasan je Đurić.

Predsednik Partizana dodaje da i ove godine nije bilo preke potrebe za prodajom igrača jer klub nema finansijskih problema i posle tri godine je od 14 miliona evra minusa sad u plusu. "Partizan je ove godine prodavao ljude na koje nismo računali. Na golmana Božovića, na primer, nismo računali i prodali smo ga za 500, 600 hiljada evra što je za igrača njegovih godina odlična cena. Za dva igrača na pozajmici smo poslali zahtev klubovima za anekse ugovora i njihov otkup", najavljuje Đurić i optimistično konstatuje da će njegov klub ako i sledeće godine bude igrao u Ligi šampiona narednih sezona mnogo više kupovati igrače jer će prestati potreba za prodajom radi opstanka.

"žKao što je Partizan sad napravio uspeh tako je i svake godine moguće napraviti uspeh ako se iznad svega vodi dobra kadrovska i sve vrste politika u klubu", kaže za Ekonom:east Ranko Stojić, fudbalski manadžer dodajući kako je pre svega potrebno izbeći spavanje na lovorikama i raditi pametno. "Neminovnost je prodati jednog ili dvojicu igrača ali već sad pripremiti za neki januar ili jun one koji će ih zameniti i pratiti još jednog ili dvojicu koje treba dovesti kao pravo pojačanje i momke koji su spremni da pomognu timu bez čekanja i perioda aklimatizacije. To je ono što čini razliku između dobro organizovanih i osrednjih klubova", konkretan je Stojić.

On apostrofira pozitivnu ulogu Mišela Platinija ali podvači da je osim ovog povoljnijeg sistema takmičenja potrebna strateška politika odvođenja i dovođenja igrača, omladinska škola ali i stručni ljudi u klubu. "Partizan je dosta dobro organizovan klub, ali mi se čini da je previše stvari na predsedniku. Zvezda ima lošije rezultate ali je marketinški bolje organizovana. Mnogo više novca od sponzora i marketinga su doneli u klub. Na stranu što oni to dobro predstavljaju ali ima i stvarnih rezultata", precizira Ranko Stojić navodeći kao primer Masima Moratija i njegovo neplansko višegodišnje sipanje preko dve milijarde evra u klub ali bez pravih rezultata sve dok nije doveo dva sportska direktora i trenera koji je okupio kvalitetan tim ljudi. Naš sagovornik hoće da kaže kako nije sve u novcu.

On smatra da je od našeg primera i poređenja sa Dinamom iz Kijeva možda bolje iskustvo sa gradom i klubom Mančester. "Region Mančestera je bio nekadašnja Zenica, ili Kostolac kod nas. Bili su rudarski i vrlo nerazvijen kraj. Onda je Mančester Junajted počeo da pravi velike sportske uspehe, počele su da dolaze velike firme, da ih privlače ti sportski i fudbalski uspesi. Slično bi moglo da se desi i u Srbiji kad bi shvatili šta znači fudbal", zaključuje Stojić.

I fudbalski analitičar Zoran Avramović naglašava veliku ulogu Mišela Platinija i kaže da je pre njegove reforme ući u Ligu šampiona bilo kao probiti Mažino liniju. "No, pored ovoga, ključno je donošenje strateških poslovnih odluka. Ogroman je uspeh plasman ali ne treba praviti praznik od kvalifikacija već postaviti cilj daleko više", precizira Avramović za Ekonom:east. Taj cilj je prema njemu konstantno igranje srpskih klubova u Ligi šampiona. "Zamislite šta bi značilo ne samo za Partizan i Zvezdu već i za grad i državu kad bi naša dva kluba igrala u ovom elitnom takmičenju", pita Avramović dodajući da je to ostvarivo ako se ide korak po korak.

"žNapraviti jasnu strategiju budžeta, sportskog menadžmenta, marketinga… To je proces. Pa Real je čekao 30 godina da ponovo bude prvak Evrope a kod nas kad se nešto ne desi jedne godine odmah je skandal, sve se raspada. Dakle, napraviti viziju ma koliko ona nekima nerealna bila i svake godine ići ka tom cilju korak po korak", zaključuje Avramović.

Najzad, može li fudbal omogućiti građanima Srbije da se malo češće smeju, privredi da se razvija a gradu i državi doneti značajne finansijske injekcije. Može. Opet zahvaljujući Mišelu Platiniju, Bogu i sportskoj sreći ali se pre svega mora napraviti jasna strategija. Jer, jedno je planski prodati igrača a sasvim drugo napraviti ad hok akciju i transfer jednog koji spasava sve ostale igrače i klub. U prvom slučaju ćemo imati klubove u eliti i Evropu u Srbiji. U drugom, sporadične incidente kao onomad u Briselu.

Povezani tekstovi:

Comments

  1. marko says:

    Primetio sam da je bilo manje klubova u poslednjem krugu kvalifikacija, sad znam i zasto.