Englezi na srpskim funkcijama
Vlast ne sme delovati samo u korist onih koji je vrše ili je podržavaju, nego mora postupati u opštem interesu. Da neki politički sistem ne bi bio pokvaren i korumpiran, kaže u jednom tekstu akademik Vojislav Stanovčić, moraju postojati osnovna pravila oko kojih je ranije, u nekom postupku postignuta šira saglasnost, i svaka vlast, pa i vlast većine mora svoju volju potčinjavati tim pravilima. „Takva pravila danas sadrže ustavi“, konstatuje ovaj dugodišnji profesor na Fakultetu političkih nauka.
Dakle, osnovna ideja je vladavina zakona a ne ljudi, pa je 2006. izglasan Ustav Republike Srbije koji u članu 6. jasno kaže da „niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima“.
Ko se pravi nevešt
U istom članu najvišeg pravnog akta stoji i da se „postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju Ustavom i zakonom“ pa je 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a Agencija je svim funkcionerima koji obavljaju više funkcija dala rok da se do 31. marta ove godine odluče za koju funkciju se opredeljuju.
Ali, ko još danas drži do slova na papiru, pa i ako taj papir nije običan, već je na njemu napisan ustav ili zakon. U Srbiji se već godinama sve radi prema principu „pravila smišljamo za druge, izuzetke za sebe“ te i ne čudi da Opširnije »
Za Evropu spremni
Šta je zajedničko Dinu Rađi i Vladu Divcu, Igoru Mandiću i Bogdanu Tirnaniću, Ivi Josipoviću i Borisu Tadiću, pa i Tuđmanu i Miloševiću. Ne, nije košarka. Pa samo su Tirnanić i Tuđman voleli fudbal koliko i osnovnu profesiju kojom su se bavili.
Odgovor je dao Goran Bregović čiji stihovi „mi nismo mogli zajedno/a teško nam je razdvojeno“, najbolje opisuju (istorijske) odnose Srbije i Hrvatske.
Pet krupnih pitanja
E sad, da je „tanka linija što spaja i razdvaja“ i nije baš. Poduži je spisak spornih pitanja a jedino što spaja je, u poslednje dve godine, jako dobra saradnja na polju borbe protiv organizovanog kriminala. I Evropa.
Evrointegracije su, čini se, bile i jedan od osnovnih razloga skorašnjih susreta hrvatskog i srpskog predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića, prvo u Opatiji a onda i u Briselu.
Pre ovog susreta Hrvatska je prešla put od nevoljnog priznavanja nezavisnosti Kosova preko svedočenja u Hagu i oproštajne posete Stjepana Mesića Kosovu. Još jedno krupno pitanje, koje je za sada, nerešiv problem je akcija Oluja jer je njenu godišnjicu srpski predsednik Boris Tadić svojevremeno nazvao danom velike tuge i nesreće, podsetivši da je u njoj ubijeno i nestalo dve hiljade ljudi i da je proterano 250.000 Srba, dok je tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader naglasio da niko ne sme baciti ljagu na Oluju koja je „sjajna i čista pobjeda, izvojevana hrabrošću i mudrošću” i koja se u Hrvatskoj slavi kao Dan pobjede.
Kad smo kod Sanadera, srpski premijer Cvetković je Opširnije »
Vrati se Slobo, sve ti je oprošteno
Nisam verovao da će mi ikad ovako nešto pasti na pamet, a ne da ću, grešan, ostaviti i pisani trag za jeres poput ove. Držao sam se onoga “o zlu ni u gori, ne govori”. Ali, mora se. Zadnje vreme došlo.
Svakog dana sve više verujem (priželjkujem) diktaturu, u najmanju ruku prosvećeni apsolutizam. Pa nije za marvu demokratija. Bre.
Mnogo se to raspustilo, raspojasalo, raskokodakalo. I čik im nešto reci. Odma’ se u’vate diskriminacije, zalepe ti etiketu krvoločnika, šešeljiste, primitivca i pomenu ljudska prava. A moja prava. Pa i mi primitivci smo ljudi, valjda.
“Kad Turčin ima masla i dupe maže” a “dokon pop i goveda krštava”, kažu u selima podno Zlatara. E, tako juče čujem da je Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” uputilo apel Patrijarhu SPC Irineju za smanjenje patnje životinja povodom Uskrsa!
Lep gest. Ali čitajte dalje.
„Udruženje Sloboda za životinje Vas moli da svojim autoritetom i velikim uticajem posredujete poruke koje će uticati na smanjenje klanja životinja, posebno jagnjadi za Uskršnje praznike“, kaže se, između ostalog, u ovom apelu.
I aj sad ti nešto suvislo reci.
Zato se ja pridružujem, Bog da mi oprosti, ovom apelu. Molim sve čitaoce ovog bloga, i sve građane Srbije (pa i one koji potpisuju za Nikolića i Malog što frflja kad priča) da ne kolju jagnjad. Ni ovce. Ovnove pogotovu. Pa treba neko da mrče te ovce. Kako bi bilo što više jagnjića. Pa da onda svi uglas zamekećemo. Neka ono čuveno „beeeeeeeee“ bude naša labudova pesma.
Ali, imam jedan uslov. Da predsednik i vodeći članovi Opširnije »
