Mar 25, 2010
Nenad Zorić
3 komentara

Valjanje u državnom blatu


Ilustracija: L.Bodroza

Navijači Crvene zvezde saznali su prošle nedelje da grb njihovog košarkaškog kluba star 65 godina vredi 300.000 evra.  Da je osnovni račun blokiran duže od pet godina, da je klub poslovao preko računa sestrinskih firmi koji su takođe blokirani, da se duguje menadžerima, povericioma, donatorima. Najkraće rečeno Bogu i narodu. Pa čak i za stanove, struju, telefone…  Ukupno “12 miliona evra i plus” kako je saopštio novi predsednik Vladislav Lučić na konferenciji za novinare koja je za cilj imala upoznavanje javnosti sa stanjem i klubu i najavu revizije poslovanja koju bi uskoro trebalo da završi KPMG.

Nemoć države

“Mi smo u klub došli bez dinara, oni koji su ranije prolazili imali su, možda, neke koristi. Revizija je počela kao što smo obećali, želimo da vidimo kako je novac trošen. Imamo mnogo štetnih ugovora. Crvena zvezda je svake sezone dovodila skupog trenera i desetak skupih igrača. Budžetom od pet miliona evra i oni koji nisu košarkaški stručnjaci mogu da naprave kompetitivan tim”, dodao je Lučić koji je svojim izlaganjem otvorio Pandorinu kutiju, prema jednima, odnosno “otkrio toplu” vodu prema drugima.

Ovo prvo zbog toga što je, hteo – ne hteo, prozvao i osumnjičio za lopovluk ili u najmanju ruku nesposobnost sve dosadašnje rukovodioce, ali i ljude koji su, valjda, glasali da on bude tu gde jeste. Ovo drugo zbog toga što je nekoliko dana posle ove konferencije izašlo na videlo da situacija nije ništa bolja ni u ostalim gigantima nekadašnje jugoslovenske košarke.
Tako je ispalo da velika petorka NLB lige, ukupno duguje 36.000.000 evra: Partizan i Olimpija (po 4.000.000), Cibona (8.800.000), Zadar (7.400.000) i Crvena zvezda (12.000.000). Klubovi za koje – uz Split (nekadašnju Jugoplastiku, višestrukog prvaka Evrope koji se već godinama ne takmiči u regionalnom takmičenju) i makedonski Rabotnički ““ navija 95 odsto stanovništva počivše države dužni su, ne baš kao Grčka, ali ipak toliko da ih ni grčki brodovlasnici koji vole da se rasipaju novcem ne bi tako lako vratili sa litice provalije.

I tu dolazimo do srži problema. Nemoći države. Svega ovoga, naime, ne bi bilo da su vlade u ovim državama na vreme donele zakon o sportu i u okviru njega model privatizacije posle koga bi se znao stvarni vlasnik. Nije važno da li je to jedan čovek sa imenom i prezimenom ili su to, kao u Barseloni u Realu, sosiosi, odnosno pojedinačni vlasnici akcija kluba koji na izborima glasaju za one koji će upravljati njihovim vlasništvom. Ključno je da u klubovima mora postojati titular, kako bi se znao red. Jer, finansije su daleko stabilnije u Cedeviti, Zagrebu, FPM-u, Hemofarmu, Širokom i Heliosu.
Dakle, u privatnim klubovima. Dok u ostalim sportskim kolektivima (računajući tu i fudbalske klubove) transformacija još nije ni počela, a primeri iz prakse svakodnevno potrvrđuju njenu neophodnost. I onda se, iz problema izlazi, manje-više, prelaznim, uglavnom traljavim rešenjima koja ne garantuju uspeh već nove probleme. Neki kažu da je u čitavom marifetluku bilo i stihije, ali ne isključuju ni (zlu) nameru kako bi se klubovi što više urušili i bili što lakša meta potencijalnim kupcima.

“Brendiranje” i “dugavanje”

Jer, potencijalni kupac, na primer, Zvezde ili Partizana neće, najverovatnije, kupovati samo brend već i zemljište oko stadiona i objekata ovih klubova pošto je FK Crvena zvezda vlasnik stadiona i korisnik 16 hektara zemljišta, dok je SD Partizan vlasnik stadiona i korisnik 10,4 hektara zemljišta. Iako je Slaviša Zlatanović, državni sekretar u Ministarstvu sporta u jednoj od ranijih izjava tvrdio da je Nacrtom novog zakona o sportu zabranjena konverzija duga u kapital i promena namene objekta, sva je prilika da će se upravo oko zemljišta lomiti koplja pri eventualnoj kupovini. Naprosto, ovaj zakon ne može zabraniti lokalnoj samoupravi da promeni urbanistički plan, izmesti stadion i tako atraktivno zemljište iskoristi za pravljenje poslovno-stambenih objekata.

Ali, ovakav scenario može se primeniti samo kod fudbalskih klubova. Košarkaški, pak, osim tradicije i vitrina sa peharima, armije navijača i logoa i amblema nemaju apsolutno ništa svoje, pa je pitanje šta bi taj novi vlasnik kupio.

KK Crvena zvezda poslednjih godina ima i problema sa bojkotom navijača a evo saznasmo da kompanija Stadluks investments S. A sa sedištem u Luksemburgu i njena beogradska podružnica Stadluks ril estejt u ovom trenutku raspolažu pravima na grb ovog kluba kao zalogom za dug. Ali, ni tu nije kraj mukama. Jer, kako je Ekonom:eastu posvedočeno iz najmanje dva izvora, dug ovim kompanija se samo knjiži na 300.000 evra ali je on četiri puta veći. Dakle, 1.200.000. evra su “pozajmile” ove kompanije pa će, ako nekad dođe do transformacije vlasništva, “tarapana” tek početi.

I tu opet dolazimo do države. I vlada koje su u živo blato gurnule sebe, “svoje ljude”, sportiste i navijače. Pa se tako godinama vrši nazovibrendiranje, gomila dugovanje, svi se valjaju po tom blatu i, za divno čudo, svi izlaze čisti i nevini.

Tako je, ona prva vlada posle demokratskih promena poslala Živorada Anđelkovića, Igora Žeželja i Gorana Vesića da “srede stanje” u Zvezdi. Tamo ih je dočekao čuveni dvojac Janjušević ““ Kolesar kojima dotadašnje rukovodstvo na čelu sa Vojom Stojakovićem nije ostavilo “ni jedan jedini papir” ali je nekako utvrđeno da je klub u minusu oko šest miliona maraka.
Napravljen je jak tim sponzora sa firmama čiji su predsednici seli u upravni odbor i krenulo se sa spasavanjem Zvezde. Međutim, titula nije došla na Mali Kalemegdan, kako to kažu sportski novinari. Ali, spasavanje je nastavljano. Posle nekoliko sezona Anđelkovića je nasledio Mirko Petrović, prvi čovek Dunav osiguranja i u klub je, od 2001. do 2008. svake godine ulazilo u proseku oko 2.500.000 evra.  Ukupni budžeti su bili za neki milion veći, pa je razlika delom namicana “preko Male Krsne” a deo se gomilao na već nasleđeni dug.
Država i dalje nije imala petlju da krene sa transformacijom, pa je svoj nerad “plaćala” donacijama i sponzorstvima javnih predzuzeća, a “njeni ljudi” su se zaduživali i kod banaka. A kad su ove zavrnule slavinu, i kod privatnih preduzeća i lica. I to su, ma koliko se sad posipali pepelom i pravili naivni, svi znali. Svi osim navijača.

“Neka visi Pedro”

Onda je 2008. napravljena nova ekipa privrednika koji su ušli u klub a Slobodan Vučićević iz Droge Kolinske je postao predsednik, Zoran Drakulić, vlasnik Ist pointa potpredsednik a generalni menadžer kluba Milan Opačić, između ostalog vlasnik košarkaškog kampa Jubak. Potpredsednik je postao i trofejni jugoslovenski i evropski trener Božidar Maljković, koji “voli Zvezdu” i “hoće da joj pomogne”, kome je, opet prema nekoliko Ekonom:eastovih izvora nuđeno od 700.000 evra, preko 1.000.000 evra, pa čak i do blanko čeka da sedne na klupu, ali mu se eto nije dalo da na taj način pomogne Zvezdi.  Ipak, ostao je uz “voljeni klub”. Isto kao što je “smogao hrabosti” da se pojavi i na pomenutoj konferenciji za novinare, na kojoj su pobrojani gresi bivših uprava, dakle i one u kojoj je sedeo on. Posuo se pepelom kao i svi ostali, ali i poentirao nekakvom španskom poslovicom o dobrim štalama i prosečnim ragama.

Na kraju, jedino je direktno i poimenično prozvan (indirektno Petrović i Žeželj za čijeg mandata je založen grb) Milan Opačić, sad već bivši generalni menadžer kluba. Niko od pomenutih i prozvanih se do sad nije javno oglasio, a Ekonom:eastovi izvori sugerišu da je, dobar deo njih iznenađen postupkom novog predsednika i da čekaju izveštaj KPMG-a. Praksa ove revizorske kuće je da ne daje ni nezvanične podatke medijima pa tako nismo uspeli da saznamo detaljnije podatke o finanskom poslovanju Crvene zvezde. Ekonom:east je kontaktirao i sa ministartvom omladine i sporta, ali ni od njih nije bilo nikakvog abera pošto je “ministarka na putu” a državni sekretar ima previše unapred planiranih obaveza pa neće stići na vreme da odgovori na naša pitanja.

Ostali smo uskraćeni i za odgovor Vladislava Lučića zašto nije angažovao revizora odmah posle preuzimanja kluba a ne tek sad jer je “sve što je imao rekao na konferenciji za novinare”, s obzirom na to da “nema mnogo vremena za razgovor” sa nama pošto ga čekaju kolege na sastanku. U ono malo vremena što nam je posvetio rekao je da on i njegovi saradnici nisu policija, da nisu došli u klub da bi nekoga tužili, već da su samo konstatovali stanje. I, čini nam se, romantičarski dodao, “da stvari idu ubrzanim ritmom i da svi hoće da pomognu Zvezdi”.
“žPoverioci dolaze i stavljaju svoj dug na stranu. Nadam se da ćemo već sledeće nedelje moći da odblokiramo račun”, rekao je Lučić za Ekonom:east. Na naše pitanje kako da verujemo da neki predsednik koji dođe posle njega neće reći kako je, na primer, Lale ojadio Zvezdu, Lučić kaže: “Pa to nam je cilj da ne budemo isti. Moramo da budemo drugačiji”.

Navijačima, dakle, ostaje da veruju na Lučićevo “majke mi” i mole Boga da država već jednom preseče i modelom privatizacije razmrsi ove trice i kučine, revizorima da završe izveštaj i pitaju se odakle će naplatiti svoju uslugu, kapitenima, sekretarima, predsednicima, donatorima i sponzorima, ali i članovima vlada da se nekoliko dana primire, a onda uživaju u svojoj nevinosti a i klub će, sva je prilika, nekako preživeti, odnosno neće biti likvidiran.

Jedino, još dugo, neće biti pravih rezultata ali i nekog ko će reći: dobro, bre, stučnjaci ko će da plati račun? Dosta je bilo žickanja!

Povezani tekstovi:

Comments

  1. Fin Haklberi says:

    Ko si, bre, ti da ocenjujes da li Maljkovic voli Zvezdu, da li je hteo da pomogne ili ne i kolika je to plata koja je dovoljna za njega?!
    Mislim, strasno!
    Covek je profesionalac i ima svoju cenu (koja nije mala, s obzirom na to da je jedan od najtrofejnijih aktivnih trenera). S obzirom da se ne zna bas tacno kolika mu je plata nudjena, pretpostavljam da je covek procenio da to za njega nije dovoljno. Odricuci se dela zarade on bi direktno “iz svog dzepa” pomogao Zvezdu, sto ne vidim da bilo ko od silnih “ljubitelja” kako Zvezde tako i Partizana cini. Ne secam se cak ni da su Divac (cija zarada ne moze da se poredi sa Maljkovicevom) i Danilovic “poklonili” neke pare Partizanu.
    U Zvezdu, koja je bila na ivici raspada, sa dva igraca i bez trenera, covek je jednostavno dosao da svojim iskustvom i znanjem doprinese koliko je to moguce, ako nista drugo barem je bio tu kada je bilo tesko (mislim da bi mu mnogo prijatnije bilo da je leskario na Majorci). Obradovic, recimo, na svakom koraku pominje koliko “voli” Partizan pa ga nesto nisam primetio da se nasao nekad da pripomogne (ne kazem da je duzan da to radi, naravno, samo radi poredjenja).
    U svakom slucaju Maljkovic je takva trenerska (a koliko sam uspeo da vidim iz njegovih medijskih nastupa i ljudska) velicina, da ipak zasluzuje malo vise respekta i bolji izbor reci kada se o njemu govori. Izrazi tipa kako “mu se eto nije dalo”, ili cinicno naglasavanje epiteta vezanih za Maljkovicev odnos prema Zvezdi su krajnje neprimereni.
    Inace, ostatak teksta i ostale kritike su na mestu.

    1. Nenad Zorić says:

      @Haklberi
      Ne ocenjujem ja da li on voli ili ne voli Zvezdu. No ocenjujem njegovu iskrenost kad to sam Majkovic kaze. Njegova plata je onolika koliko se dogovori sa menadzmentom, to nije sporno. Kao ni to da je trenerska velicina. O necem drugom se ovde radi. Covek sedi u Zvezdi tri godine, busa se kako joj pomaze ali mi nikako da vidimo kako joj to pomaze. Jos ode toliko daleko da pljune ljude sa kojima je radio tri godine, koje je doveo u klub… E, to je strasno.

  2. Krimski Rus says:

    Urednici dali grobaru da pise tekst o Zvezdi. Nisam verovao sta mi rade :D.
    Salim se, dobar tekst. Popljuvane su na fin nacin sve uprave koje su bile, sto je i realno. Samo, ja nisam zagovornik privatizacije Zvezde jer se ona ne bi sigurno odigrala na posten nacin. Zvezda pripada navijacima a ne tajkunima i mafijasima! Pozdrav!