Prepoznajete životinju sa slike. Gazela. Sisar koji naseljava savane.
Gazela je, još uvek, i najprometniji beogradski most preko koga dnevno pređe više od 165.000 vozila iako je projektovan za oko 40.000.
Izgrađen je od 1966. do 1970. kao deo gradskog autoputa i autoputa Bratstvo i jedinstvo koji je trebalo da poveže ondašnje republike SFRJ Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.
Ovih dana je tema u svim medijima i glavama stanovnika Beograda jer je glavni nosač napukao, pukao, ili može da napukne i pukne. Ko će ga više znati.
Znamo samo da se u ovoj državi sve odvija kao u onoj Zmajevoj Jututunskoj himni, gde se odprilike kaže: još nije vreme, još nije vreme, još nije vreme, e sad je kasno. Na svu sreću još uvek nije, toliko, kasno ali nešto mora da se preduzme.
E, tad na scenu stupaju nojevi. Zabiju glavu u pesak i cute.
Nema ni predsednika Tadića da kaže nešto kao: Gazela pod hitno mora da se rekonstruiše, i da izrazi zabrinutost. A baš smo bili navikli na da obilazi mostove.
Mrkonjić se javio posle roka i više pričao o Luci Bar nego o mostu, za koji je rekao da neće da padne. To je valjda dovoljno.
Nema ni mladih iz raznih NVO koji bi napravili neku inicijativu.
JUL je ugašen pa nema ni onih poznatih branitelja mostova.
Nema ni Dušana Bajatovića da izdvoji neki dinar, kao onomad za trubače. Nema ni direktora velikih sistema koji se onoliko hvale poslovnim uspesima, a sad stisli džep. Samo se nastavlja sa pričom da još nije kasno.
Kakva je podela karata, biće kako je Zmaj rekao.
Napišite komentar