Polemika u državi mrtvih

Mišljenje. I priče.

Ovo prvo svi imaju, kao onu stvar. Samo je pitanje kvaliteta.

Neke priče, pak, nikad da se završe. I uvek sa mnogo bure. Neizostavni pratilac su im po pravilu “šumovi” iz mase. Koja je, uzgred budi rečeno (onako uglas), najlošiji tumač istine. Ali je, svakako, dobro da ih ima. I mnogo loše kad nema.

Tako je i sa predlogom Statuta Vojvodine koji je potvrđen u Skupštini Srbije sa sve usvojenim Zakonom o utvrđivanju nadležnosti, opet, Vojvodine. Ruku diglo 138 poslanika.

Ali, ni posle godinu dana o kad je, prvi put donet ovaj predlog, polemika se ne stišava. Piše se i priča na veliko.

Neposredno pre usvajanja analitičari Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić uputili su preko sajta Nove srpske političke misli “Otvoreno pismo predsedniku Republike i poslanicima Narodne skupštine Srbije” kojim izražavaju zabrinutost u upozoravaju da je proces decentralizacije Srbije krenuo pogrešnim i opasnim putem. I kao što je pretpostavio Dragoljub Žarković u svom “Blic” komentaru, odmah je krenula neka vrsta osporavanja, da upotrebimo ovaj eufemizam. I pisma i autora.

Svetislav Basara tako u “Danasu” ne spori autorima “pravo na rečenu rabotu” ali se kasnije u svom osvrtu, na momente i prizemno, sprda sa potpisnicima pisma govoreći da ga to osocira na grupnjak a autori na “dobre duhove” ili neku instituciju za sebe. Sve, dakle, u stilu osporavanja autora a ne teksta, kao što uostalom radi i izvesna Marina Kolarov Radovanović koja se dan kasnije u “Danasu” pita: Zašto Vukadinović i Antonić?

I sve to u samo tri dana.

Uveče, tog trećeg dana, na RT Vojvodina prikazan je film Žike Pavlovića “Država mrtvih”.

Povezani tekstovi:

• Zorzi, pičkica ili hejter
• Duhovna praznina
• Opera za tri groša
• Kletva
• Funkcioneri ko proleteri