Današnji svet je pun cisti.
Ima ih na svakom koraku. Najčešće i ne znamo uzrok njihovog nastanka. A najgora od svega je činjenica da su to potmuli neprijatelji. Ne vidiš ih. Ne osećaš. Sede i čekaju. Jedu organizam čoveka, društva, porodice, kompanije.
I prethodni post na ovom blogu gori o jednom takvom neprijatelju. Korupciji.
Cista, inače, u medicini predstavlja anomaliju na pojedinim delovima tela. Juče sam operisao jednu. Pre tri meseca još jednu. Ova od juče je patološka tvorevina koja se razvila u koštanom tkivu moje vilice. Ona od 27. septembra (pa kako ne bih pamtio datum kad se radilo o malignom oboljenju) je patološka tvorevina koja se množila jedno dve godine na mom vratu. Dobro, malo sam i sam kriv. Nisam se okretao oko sebe.
Dakle, najvažnije je na vreme uočiti zlo. I odstraniti hirurškim putem. Eventualno nogom u dupe. I posle je život pesma. Kao za mog hirurga dok me juče operisao. Peva čovek kao Ljubomir Đurović. I secka.
Danas pevam ja.
Kao što sam pevao i 28. septembra.
I kao što pevaju ciste koje jedu naše pare već decenijama. Ali izgleda da nema dobrih hirurga u državnom aparatu.
Napišite komentar