Stari laloški valcer

Bojan Pajtić je premijer. Godinu i četiri meseca (487 dana) posle formiranja Vlade Srbije, 397 dana od kad je vojvođanska skupština utvrdila (prvi) tekst predloga Statuta AP Vojvodine i samo tri dana manje od broja noći koje je Goran Knežević prespavao u pritvoru.

Dobro, da sad ne sitničarimo, neće Pajtić biti šef u republici već u pokrajini ali je, iz ove perspektive gledano, Tadiću možda bilo bolje ga da je onomad odmah pustio da bude predsednik Vlade Srbije.
Ne bi ni tad ovom sposobnom autonomašu falilo apetita, ali bi u svakom slučaju bilo bar manje muke oko Vojvodine.
Možda ne bi bio ni autonomaš. Ovako je (samo) “prvi u svom selu”. Ako tome dodamo da će “selo” imati i svoju razvojnu banku, akademiju nauka i ukupno 153 nove nadležnosti, onda je uspeh još veći.

Tehničke greške i fakti

No, nemojte sve uzimati zdravo za gotovo. Nije uvek sve onako kako piše. Piše i na bilbordima po Novom Sadu da je on “sada glavni grad” pa nije. Već samo glavni administrativni centar i sedište pokrajinskih organa.
Možda je zbog toga i Odbor za propise AP Vojvodine uočio u tekstu Statuta “izvesne tehničke greške” pa je ispravke u kojima je, između ostalog, “definisan položaj Grada Novog Sada, kao glavnog, administrativnog centra AP Vojvodine”, ponovo poslao u Skupštinu Srbije.

Takođe, nemojte se iznenaditi ako tehničke greške još koji put budu uočavane jer se ova zapeta iza reči “glavnog” neće svideti Ivici Dačiću.
Nema ni dve vlade, već je samo termin “izvršno veće” zamenjen terminom “vlada”. Kažu, zbog evropske prakse.

Zato, pitanje je koliko će se i ova nova 153 prava stvarno i u kom obliku primenjivati u praksi jer će nadležnosti u oblasti obrazovanja, vodoprivrede, šumarstva, prostornih i regionalnih planova, zavisiti od usaglašavanja sa republičkim organima. Pitanje je i koliko su ove nadležnosti nove jer ih je većina nastala Omnibus zakonom usvojenim još 2002.

Ono što stvarno, i bez tehničkih grešaka, piše u novom Statutu jeste da ova pokrajina ne može donositi zakone, da će umesto “međunarodnih ugovora” moći da sklapa “međuregionalne sporazume”, da će moći da otvara samo ekonomska predstavništva u Evropi i Briselu ali i to samo uz saglasnost Vlade Srbije.

Vojvodina će imati i pravo odlučivanja o teritorijalnoj organizaciji na referendumu ali se on ne može ticati statusa ili teritorije pokrajine u odnosu na državu. Dakle, reč je o organizaciji upravnih okruga unutar Vojvodine. Odnosno o ustupku Mađarima koji žele da tri opštine (Senta, Ada, Kanjiža) koje sada pripadaju Severnobanatskom upravnom okviru sa sedištem u Kikindi, budu u sastavu Severnobačkog upravnog okvira sa sedištem u Subotici.

“Granice se ne mogu određivati podzakonskim aktima”, kaže za Ekonom: east Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. On smatra da se ova nova nadležnost odnosi na uređenje unutar Vojvodine i da referendum nije u suprotnosti sa Ustavom jer se ne tiče granica pokrajine.

Ustavne dileme

Dakle, (drugi) predlog Statuta dosta se razlikuje od prvobitnog koji su mnogi osporili i našli mu podosta zamerki i članova koji su bili protivustavni. I zbog kojih je, između ostalog, ovaj predlog bio na ledu 13 meseci. Sad kad je konačno otkravljen čini se da je splasnula i bojazan da će se njime stvoriti država u državi.
Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić, inače kritičar prvobitnog predloga, izjavio je da Statut nije u suprotnosti sa Ustavom i da su sporne odredbe sada usklađene sa najvišim pravnim aktom Srbije.

“Ovim Statutom se ne stvara država u državi”, kaže za Ekonom:east Milan Jovanović, profesor Političkog sistema na Fakultetu poličkih nauka. Jovanović smatra da je je to običan oblik decentralizacije, ali dodaje da on može pojačati apetite.
I Dragor Hiber, jedan od autora Ustava kaže da Statut “principijelno posmatrano u glavnim stvarima odgovara intencijama koje je imao Ustav” dodajući da jedino Ustavni sud može da kaže hoće li u konačnom tekstu neka odredba biti potpuno nesaglasna sa ustavnim tekstom.

Predlogom novog Statuta koji će, prema najavama Slavice Đukić-Dejanović biti na dnevnom redu srpskog parlamenta od 16. novembra, Vojvodina se ne definiše kao “jedinstveni kulturni, civilizacijski, ekonomski i geografski prostor srednje Evrope” već kao “neodvojivi deo Republike Srbije”.
Ova preambula dodata je sa još pet amandmana koje su Ivica Dačić i njegovi socijalisti usvojili na Predsedništvu stranke u Novom Sadu a koji su, kako reče Dačić, pre toga usaglašeni i na Vladi.

No, čini se da je i tu bilo nekih “tehničkih grešaka”, da neko nije dobro gledao šta piše, neko drugi šta usaglašava, a neko treći šta čita. Da je drugačije, ne bi Bojan Pajtić posle sastanka premijera Cvetkovića sa Nenadom Čankom, a pre njegovog sastanka sa Dačićem govorio o “plemenitosti premijera” i Cvetovićevom prihvatanju amandmana vezanih za Novi Sad kao glavni grad.
Ne bi Čanak plaćao one bilborde.
Ne bi Dačić mogao da se hvali da je odbranio zemlju od neustavnog akta a Oliver Dulić morao da ga ispravlja i trvrdi da je za sve najodgovornija Demokratska stranka.

I jeste. Barem tako kažu sagovornici našeg nedeljnika koji tvrde da su predugo u politici da bi im početak zasedanja vojvođanskog parlamenta u zaustavnom vremenu u pola šest, prekid prenosa na RTV 2 u šest sati, neobično duga rasprava o budžetu i činjenica da Dačić predlaže nešto što prethodno nije dogovorio sa vrhom DS, ličio na koincidenciju.

Dakle, Vojvodina posle usvajanja novog Statuta neće ličiti na onu Vojvodinu iz 1974. ali čitava priča oko ovog predloga liči na sapunicu koja u završnici ne podseća na normalan prenos nadlažnosti propisan Ustavom već pre na 1984. Ali onu Orvelovu. Sve je, čini se, dobro izrežirano.

Jogurt za sve

Svega ovoga, kako tvrde naši sagovornici, ne bi bilo da je sam Ustav propisao i razgraničio nadležnosti Vojvodine. Svega ovoga, opet tvrde naši sagovornici, ne bi bilo da ljudi iz centrala stranaka stvarno vode računa šta rade i usvajaju njihovi ljudi na lokalu.

No, na kraju su svi čini se zadovoljni.
Bojan Pajtić je tražio previše da bi dobio dovoljno. Dok su se ovi u Beogradu opasuljili, vešto je primenjivao Statut kupovinom Metals banke koja će sad i zvanično postati razvojna.
Nenad Čanak je dobio prijem kod Cvetkovića, oglašavanjem i scenskim napuštanjem zasedanja vojvođanskog parlamenta pokazao da je politički živ i da, bar još neko vreme, neće doživeti sudbinu Slavka Perovića kome je neko drugi ukrao ideologiju.
Boris Tadić pravo ustavobranitelja, dokaz da u svojim redovima nije stvorio Mila Đukanovića i, naravno, još jednu pobedu unutar stranke.

Preambulom o neotuđivom delu Srbije dobio je i Dačić, pa i ako mu osporavaju da je on jedini spasao zemlju od neustavnog Statuta, moći će bar da kaže kako novi položaj Vojvodine nije konstatovanje smrti “jogurt revolucije“.
Već samo njen nokdaun.
A iz nokdauna se ljudi dižu.
Zato valjda Pajtić i ne želi previše tačaka u Zakonu o nadležnostima, koji neka druga skupštinska većina može da promeni.

Povezani tekstovi:

• Ko je srpski Kisindžer
• Opera za tri groša