Čitam juče u Blicu kako u Vladi Srbije ima ministara koji bi se solidarisali sa građanima u godini ekonomske krize (idi!) i pristali da im se smanji plata. Vidi Boga ti! Ovo je konstatovao jedan od ministara pa se može zaključiti da on o (svim) svojim kolegama ne misli baš najbolje jer se njegova izjava može tumačiti i kao: eto, nađe se i u Vladi neko ne toliko loš. U svakom slučaju, ovako nešto mora da izazove emocije.
U daljem tekstu poređane izjave Slobodana Milosavljevića, Jasne Matić, Milutina Mrkonjića i Dragana Šutanovca u posebnom okviru. Najzad, meni lično, najdirljivija, izjava Snežane Malović koja kaže da je njoj prioritet reforma pravosuđa i da joj je najvažnije da „taj proces bude okončan u najboljem interesu naše zemlje i građana“. Tako da joj, nastavlja ova samarićanka, „bilo kakvo smanjenje plate ne bi predstavljalo problem, kao ni dosadašnje smanjenje plate“.
Recite da nije dirljivo. Čovek se, na momenat, tako razneži da mu dođe da ode pred Vladu i traži da pomenuta gospoda, pošto su ovako skromni, ostanu ministri još dugo, dugo, dugo. Ako, pak, ne mogu svi, onda barem Sneža. Ona će, dobri vam stojimo, ako je sutra pozovu i pitaju da li bi pristala da radi bez plate automatsi rekla: Da! I dodala kako je njoj najvažnije da se „proces reforme pravosuđa okonča u najboljem interesu zemlje i građana“.
Ali, nije sve kao što izgleda. Pa sam se odmah trgnuo i setio najsvežijeg primera koji se drastično razlikuje od ove šarene laže. Samo nedelju dana ranije ministri iz te iste Vlade izbrojali su da imaju manjak ljudi, iako se nedeljama i mesecima priča o smanjenju, preglomaznosti i neefikasnosti državnog aparata. MMF ih je oborio i rekao da dođu na polaganje krajem oktobra. Kao kad studentima ostane „jedan za uslov“.
Život naš uči da ima dosta onih kojima i „oktobar tri i četiri“ i „novembar pet“ i ceo decembar ne bi bili dovoljni da upišu sledeću godinu. A ako neko pada (gotovo) devet godina onda ga roditelji vrate kući i zaposle u bakalnici. Ljudima pukne trpilo. Ma koliko dečica govorila kako su spremna da žive i u manjem stanu od sadašnjeg, da nađu cimera, kako bi pristali i manje da jedu, samo da u porodičnu kuću donesu diplomu. Znaju matorci da su to sve prazne priče. Od takvih (propalih studenata) po pravilu i bude nešto. Makar, loš primer.
Pošto je loših primera previše, bakalnica sve manje i kako ja svakog meseca od plate odvajam i plaćam pomenutu gospodu, ne pristajem (kao oni) na smanjenje (njihove) plate. Puklo trpilo. Što se mene tiče, svi su dobili otkaz.
Napišite komentar