Reforme, majke mi

Kosmičke crne rupe su objekti sa gravitacionim poljem toliko jakim da nijedan oblik materije ili radijacije ne može da se otisne od njih. Ko ne veruje, nek proveri kod astronoma i fizičara. Teorija kaže da bi čovek – ako bi se našao dovoljno blizu ivice rupe, ali i dovoljno daleko da ne upadne u nju, mogao videti svoj odraz kao u ogledalu.

Srpska administracija na državnom, pokrajinskom i lokalnom nivou predstavlja mrežu činovnika toliko jaku da nijedna politička partija ne može da joj odoli. Ko ne veruje, nek proveri kod poreskih obveznika i ministra finansija. Teoretičari politike je, inače, opisuju kao armiju stranačkih aktivista, povezanih ortačkim i rođačkim vezama, koja može dati ili uskratiti podršku na izborima. Još je više onih koji tvrde da prosečan svedok vremena, ako bolje zagleda, može na njoj videti odraze svih vlada Srbije u proteklih 20 godina.

Reforma od januara

Nema sumnje da su svi i uvek bili svesni da je broj državnih činovnika prevelik, ali im se, zbog kojekakvih razloga, „nije dalo“ da se uhvate u koštac sa tim problemom. Da li zbog krize, pritisaka MMF-a ili činjenice da se kad tad mora početi sa raščišćavanjem (koje može da odnese nekoliko stotina hiljada glasača, ali i da donese isti ili još veći broj novih) Cvetkovićeva vlada odlučila je, bar na rečima, počne posao.

Od prve najave smanjenja broja zaposlenih izrečene još zimus na „kopaničkom Davosu“ (predsednik Boris Tadić), preko brojanja prekobrojnih koji će prvi otići (deset odsto, prema računici ministra ekonomije Mlađana Dinkića) u maju ove godine, te priča o neophodnosti otpuštanja, ali i o nedostatku novca za otpremnine, došlo se do najnovije najave o „istorijskoj reformi“ javnog sektora koja bi trebalo da krene prvih dana naredne godine na svim nivoima – u državnoj upravi, lokalnim samoupravama i pokrajinskim organima.

Prema još nedovoljno preciznim najavama iz Vlade Srbije, broj birokrata trebalo bi da bude smanjen za 10 odsto, dok će lokalne samouprave (gde je možda i najviše nepotrebnih – gotovo polovina opština ima viškove zaposlenih, a u nekima je prekobrojno čak 40 odsto) otpuštanja vršiti u dve ili tri faze, dakle i posle 2010.

Zakoni kao dokaz

Trenutno je u toku izrada analize (prema svetskim standardima jedan činovnik „ide“ na 1.000 stanovnika) posle koje će iz kabineta premijera Cvetkovića svim ministarstvima biti poslate smernice reformi koje će se ticati ne samo smanjenja broja već i povećanja efikasnosti administracije.

Misija MMF-a, prema rečima Alberta Jegera, njenog šefa za Srbiju, više je nego spremna da podrži ideju reformi javnog sektora. Ali, naglasio je Jeger, MMF bi voleo da vidi konkretne planove i akcije. Iako je ta institucija, kako je primetio Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, jedna je od retkih koja je „laka na ruci“ da pozajmi Srbiji novac, njeni stručnjaci neće taj novac bacati u bunar. Zato bi uskoro trebalo da budu usvojeni i zakoni o činovnicima u lokalnoj samoupravi i državnim službenicima čime bi se olakšalo otpuštanje, a u isto vreme uverio MMF u iskrene namere.

Broj izvršilaca za koje se obezbeđuju sredstva za plate iz budžeta za 2009. dostigao je cifru od 260.124, računajući zbirno državne službenike i nameštenike, izabrana lica u Narodnoj skupštini, Vladi i pravosuđu, zaposlene u javnim službama, agencijama, okruzima, zavodima, fondovima… Ako se tome doda 159 hiljada u zdravstvu i sistemu socijalnog rada i još 96 hiljada u javnim džavnim preduzećima sledi da u čitavom javnom sektoru radi oko pola miliona građana Srbije.

Najmanje 18 milijardi za otpremnine

Prema podacima Zavoda za statistiku prosečna bruto zarada u javnim preduzećima u julu ove godine bila je gotovo 62.000 dinara. Ukoliko bi, kao dosad, otpremnina za jednog službenika sa 20 godina staža bila oko 360.000 dinara, prema Ekonomistovoj računici za deset odsto otpuštenih, odnosno za oko 50 hiljada ljudi, trebalo bi obezbediti najmanje 18 milijardi dinara za otpremnine.

To je ogromna cifra za ovogodišnji budžet pa je, valjda i zbog toga, ministar finansija Diana Dragutinović rekla je da će budžetom za 2010. biti predviđene otpremnine za one koji će planom reforme državne administracije dobiti otkaz. Ona nije mogla da precizira ukupnu vrednost otpremnina, ali je naglasila da će otpremnine biti po zakonu o radu i da će tačan iznos novca znati do 20. oktobra kad dolazi misija MMF-a i do kad je rok ministarstvima da pošalju plan uštede.

Rizik i panika

Zaposleni u svim sektorima koji se finansiraju iz budžeta već paniče. Kako oni koji imaju posla preko glave, tako i oni koji platu „zarađuju“ samo je čekajući.

Menadžer jedne beogradske galerije kaže za Ekonomist da u njegovoj firmi radi pet kustosa od kojih, realno, ima posla samo za jednog, a da se, eventualno, za još jednog može naći opravdanje što je tu.

“Dobio sam, nezvanično, informaciju kako je direktorki moje galerije stigao dopis iz resornog ministarstva da sačini opis posla, zaduženja i učinke svakog zaposlenog na osnovu kojih će biti uručivani otkazi. Otkaze neće deliti ona, već će ponovo dobiti dopis iz ministarstva u kom će biti rečeno čije usluge galeriji više nisu potrebne”, kaže ovaj menadžer koji je insistirao na anonimnosti iz straha da njegova izjava može biti pogrešno protumačena i iskorišćena kao razlog da dobije otkaz.

S druge strane, Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da bi otpuštanje deset odsto zaposlenih u državnoj službi bio radikalan i veoma rizičan potez. On za Ekonomist kaže da treba imati u vidu strukturu zaposlenih, jer se uvek misli da će se ovo otpuštanje odnositi samo na birokrate na pozicijama, a zapravo se radi i o velikom broju ljudi zaposlenih u prosveti, zdravstvu, javnim preduzećima ili policiji.

„Smanjenje od deset posto značilo bi višak od 15 hiljada u prosveti, 12 hiljada u zdravstvu, a to je osetljivo političko pitanje, pri tom su njihovi sindikati najjači. Ne mislim da ova činjenica poništava potrebu za otpuštanjima viškova, niti smatram da nam je bila potrebna Svetska banka da ukaže na to kako smo suviše ’raskošno opremili’, što brojem ljudi što platama, zaposlene u državnoj službi, ali mislim da je potez rizičan“, precizira svoj stav Arandarenko, dodajući da postoji i drugi način da se tržište rada prilagodi novonastaloj situaciji.

„Potrebno je platni bilans smanjiti za deset odsto, a to se može učiniti na dva načina – smanjivanjem broja zaposlenih ili smanjivanjem plata istom broju zaposlenih“, kaže on.

Postavlja se, međutim, pitanje šta se postiže smanjivanjem plate zaposlenom koji nije potreban i koji ništa ne radi. Time se, čini se, samo produžava agonija javnog sektora.

„Možete li pokazati prstom na deset hiljada ljudi koji ne rade ništa? Teško je to“, konstatuje Arandarenko dodajući kako se ne bi trebalo lišavati ni jednog od dva aspekta prilagođavanja.

„Neće svih 50 hiljada ljudi, ukoliko je to računica, ostati dugo bez posla. Profesor engleskog će relativno lako naći alternativno rešenje ako dobije otkaz u školi, ali šta će raditi profesor hemije koji nema naučnih ambicija. Njegov poslodavac može biti samo škola. Mašinovođa koji dobije otkaz u železnici takođe ne može naći drugog poslodavca“, zaključuje Arandarenko.

Treba, sa druge strane, uzeti u obzir i nepobitnu činjenicu da u državnoj upravi besposleno sede hiljade ljudi koji su tu došli „ničim izazvani“ i kojima je jedina kvalifikacija i kvalitet članska karta neke stranke ili podatak da su sa nekim na hijerarhijski višoj funkciji u krvnom srodstvu. Zašto bi za njih plaćali oni koji imaju stvarni kvalitet, ali se ne identifikuju ni sa jednom političkom partijom i kod rođaka idu samo na slavu.

Sve ovo, naravno, pod uslovom da Vlada Srbije konačno sa najava i reči pređe na dela. A to ovoga puta nije tako daleko. Oktobar je blizu.

Racionalizacija bez otpuštanja?

Dok nema zvanične procene o broju prosvetnih radnika koji treba da ostanu bez posla, vakuum popunjavaju sindikati licitiranjem koje ide od 4.000 ili 5.000 do 17.000 prekobrojnih. Ministar prosvete Žarko Obradović odbio je da spekuliše o broju viškova, ali tvrdi da se racionalizacija može izvesti bez otpuštanja. Oko 3.000 radnika u prosveti ima jedan od dva uslova za penziju, a jedan broj bi se, najavljuje ministar, mogao angažovati na programima obrazovanja odraslih.

Racionalizacija mreže škola, odeljenja i nastavnog kadra je neizbežna, jer u klupama osnovnih škola danas sedi za petinu manje đaka nego na početku devedesetih. Ako bi se minimalan broj učenika podigao na 30 po odeljenju, oko 11.000 odeljenja bilo bi suvišno, a stručnjaci Svetske banke izračunali su da bi se time uštedelo 14,7 milijardi dinara ili 37 odsto tekućeg budžeta za osnovno obrazovanje. Spojanjem odeljenja sa malim brojem učenika unutar škola, što izgleda izvodljivije, uštedelo bi se 3,5 miliona dinara godišnje, oko deset odsto iznosa koji Vlada sada izdvaja za visoko obrazovanje.

Pitanje smanjenja broja nastavnika, ukazuje za Ekonomist Aleksander Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, ne sme se tretirati samo kao stvar javnih finansija. Ako eventualno proširenje odeljenja ne bi pratila ulaganja u obuku nastavnika, upozorava on, to bi dovelo do daljeg urušavanja kvaliteta nastave u sistemu u kome je i sa manjim brojem đaka skoro polovina generacije funkcionalno nepismena.

Uštede u zdravstvu

Zdravstvo je, kad su viškovi u pitanju, u izveštajima Svetske banke prošlo bolje od obrazovanja, ali i dalje ima prostora da se “sa manje uradi više”. Broj postelja smanjen je od 2005. sedam odsto, a državnu službu je za samo dve godine (2005. i 2006) napustilo 14.400 ljudi. Od tada je broj zaposlenih povećan za oko 2.000, više nego što je objektivno bilo potrebno. Resorni ministar Tomica Milosavljević kaže da broj od osam do devet hiljada zaposlenih na određeno nije sasvim opravdan i da je potrebna veća disciplina u zapošljavanju. On, međutim, ističe da nema viškova među nemedicinskim osobljem, koje broji oko 15.000 ljudi i procentualno je na nivou Hrvatske, Slovenije ili Holandije.

Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje procenjuje da u zdravstvu nema potrebe za otpuštanjem, ali da je moguće uštedeti na platama ako se novac bolje raspodeli. Uslov za to je izmena Zakona o platama u javnim službama koji garantuje lekarima iste zarade bez obzira na učinak i kvalitet rada. Kada lekari koji rade više i bolje budu imali veće plate na uštrb kolega koji rade manje od njih, uverena je Vukajlovićeva, doktori na “minimalcu“ biće jeftiniji za sistem ili će ga sami napustiti.

Svetska banka, s druge strane sugeriše da je broj zaposlenih moguće dalje smanjiti, pod uslovom da se to uradi ciljano i izbegne odlazak kadrova čije su usluge potrebne, poput anesteziologa. Jedini “siguran“ višak su radni terapeuti čije usluge RZZO ne mora da obezbedi više od propisanog minimuma, pa bi ih mogao prepustiti privatnom sektoru. Takođe, procenjuje se i da bi domovi zdravlja mogli da pruže isti broj konsultacija i sa manjim brojem zaposlenih.

Povezani tekstovi:

• Nema povezanih tekstova