Reforma javnog sektora: Šlager sezone
Činjenica je da je broj izvršilaca za koje se obezbeđuju sredstva za plate iz budžeta dostigao cifru od 260.124, da je loš kvalitet zaposlenih u administraciji koja se tretira kao stranački plen i da će i poslednja u nizu priča o reformi najverovatnije završiti po principu: tresla se gora rodio se miš
Vlada Srbije sa 15 članova (mali broj iz sveta politike i većina profesionalaca koji se ne bi često smenjivali) i parlament od 150 poslanika, najnoviji je predlog Rasima Ljajića, ministra za rad i socijalna pitanja, koji za cilj ima smanjenje državne uprave i kome se, na prvi pogled, nema šta prigovoriti i još manje zameriti.
Problem je što je ovo još samo jedan u nizu predloga, koji će, iskustvo nas uči, najverovatnije ostati mrtvo slovo na papiru.
Naime, samo nedelju dana ranije premijer Mirko Cvetković najavio je reformu državne uprave, odnosno celokupnog javnog sektora a paralelno sa tim i povećanje njegove efikasnosti. Istog dana kad se pojavio i Ljajićev predlog najavljeno je da će premijerovi saradnici ministarstvima poslati smernice reformi koje bi trebalo da obuhvataju republički i lokalni aparat i javna preduzeća. Nekoliko dana ranije mediji su najavljivali jesenju rekonstrukciju vlade, a čak se i licitiralo sa imenima ministara koji ulaze u uži izbor za odlazak.
Tri meseca ranije, krajem maja, takođe je pominjana rekonstrukcija vlade prema kojoj bi, zbog krize i sveopšte uštede bio smanjen broj ministarstava sa sadašnjih 25 na 20 ili čak 15. Ali, surova je činjenica, ni od ovog posla nije bilo ništa jer se time, kao, ne postiže stvarna ušteda, jer „sa SPS-om niko o ovome nije razgovarao“ (Dačić) i zbog toga što „da je bilo moguće formirati vladu sa manje ministarstava, ona sigurno ne bi bila ovolika kolika je sad“ (opet Dačić).
Naknadna (paralelna) pamet
Kad se pogledaju pobrojane činjenice, onda se sa malo vere u iskrenost prima Cvetkovićeva najava reforme. Dodatni skepticizam uliva i podatak da se ona ovih dana naziva istorijskom, da predsednik vlade najavljuje analize i smernice a da njegov ministar izlazi sa svojim predlogom. Ne treba se začuditi ako predloga (ne ulazimo u njihov kvalitet) narednih dana i nedelja bude još.
„To, kao i neke druge stvari samo pokazuju da se u Vladi ne zna ko šta radi i ko šta misli. Kad neko sluša, ili čita izjave pojedinih ministara, koje su o istoj stvari dijametralno suprotne, pomislio bi da u Srbiji ima nekoliko paralelnih vlada”, kaže za Ekonomist Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam. On smatra da je i najnovija priča o reformi administracije bacanje prašine u oči građanima, da će sve ostati na simboličkom nivou i da će ceh, kao i obično “platiti sposobni ljudi koji nemaju stranačku zaštitu. Pre neki dan sam pročitao da su u jednom gradu čistku započeli od pozorišta! To će jedno vreme biti šlager sezone, a kasnije kad se slegne prašina videće se da je sve ostalo po starom”, precizira Popov.
Da je smanjivanje vladinih resora dimna bomba, smatra i Milan Jovanović, profesor sa Fakulteta političkih nauka, koji za Ekonomist kaže da bi ukidanje pet ili sedam ministarstava samo simbolično smanjilo upravu i da bi bilo pogrešno čitavu reformu svesti samo na to. „Javnost treba da kritikuje glomaznu vladu, ali više treba insistirati na strategiji reforme sistema u celini koja bi glomaznu upravu učinila sistemski nemogućom, manjom, operativnijom, kreativnijom i bolje plaćenom“, jasan je Jovanović.
Otkud sad novci
I predsednik Tadić reče (pre tri meseca) da smanjenje broja ministarstava ne rešava problem i da „jeftinija država podrazumeva smanjivanje i optimalizaciju administracije“, ali pošto je Srbija pravna država sve se mora izvršiti na „zakonit način, a ne tako što otpuštamo ljude, jer oni imaju svoja prava, a za to je takođe potrebno izdvojiti sredstva za otpremnine, što u jednom kratkom roku može biti dramatično skupo za državu“.
Logično, postavlja se pitanje, otkud sad novac za otpremnine ako znamo da ga trenutno ima manje nego u maju mesecu i da se Vlada nateže sa MMF-om oko dodatnog povećanja deficita i namicanja dodatnog novca za budžetske rupe.
Profesor Jovanović podseća da u poslednje dve decenije nije bilo vlade koja nije najavljivala reformu javne uprave ali da nijedna nije uspela da se uhvati u koštac sa problemom iz više razloga. Ne treba zaboraviti, podvlači Jovanović, da je uprava egzistencija za armiju stranačkih aktivista, da oni imaju porodice i rođake i da ta mreža birača može uskratiti podršku na sledećim izborima. „I da verujemo ovoj vladi na dobrim namerama, to će joj malo vredeti jer će se ocenjivati samo rezultati a oni su izostajali zato što su sve reforme bile plod kampanje i iznuđene. Sadašnja vlada je primorana da štedi gde god može i zato se setila da bi smanjivanje zaposlenih u javnoj upravi imalo ne samo marketinške nego i ekonomske efekte“, konstatuje Jovanović.
Ekonomistov drugi sagovornik je radikalniji i kaže da se u vreme kad gomila radnika, zbog traljavo obavljene privatizacije, ostaje bez posla postavlja pitanje zbog čega bi zaposleni u administraciji trebalo da budu posebno zaštićeni i da ne mogu da odu bez otpremnina. „Tim pre što se značajan broj njih u administraciji zaposlio nakon prošlogodišnjih izbora, što im je bila nagrada za stranačke zasluge“, kategoričan je Aleksandar Popov.
Činjenica je da je broj izvršilaca za koje se obezbeđuju sredstva za plate iz budžeta za 2009. dostigao cifru od 260.124, računajući zbirno zaposlene u državnim organima, agencijama, okruzima, zavodima, fondovima, upravama… Nepobitno je da je primarni problem administracije u Srbiji „loš kvalitet zaposlenih, da urušavanje traje gotovo dve decenije, da su se najbolji preselili u javna preduzeća i privatne kompanije i da se uprava tretira kao stranački izborni plen“, kako reče Milan Jovanović. Najzad, činjenica je da će ovo biti još jedan spisak lepih želja koji će se završiti „po principu tresla se gora rodio se miš i da je, nažalost, ne samo u ovoj, nego i u drugim možda i ozbiljnijim oblastima, kao što je borba protiv korupcije, na sceni narodski rečeno jedno veliko foliranje”, kako tvrdi Aleksandar Popov.
Povezani tekstovi:
Comments Closed
