Tuto Bugarine, hvala ti unapred

Ljubav, kašalj i sirotinja se ne mogu sakriti. Pošto to zna i Tomislav, znaju i svi ostali. O kašlju nećemo jer smo o sprezi farmakomafije i epidemija pisali, a i biće prilike. O ljubavi ne treba pisati (pogotovu ne na blogu) već je treba upražnjavati (tako da kažem) i širiti, a i ja sebi ne ličim na pesnika, pretpostavljam i vama. Sirotinja se, pak, ne može sakriti jer čovek mora izaći na ulicu, mora otići u prodavnicu, mora mu neko doći u kuću. Hoću reći, okruženje i prilike tog nesretnika još i teraju da svima pokazuje kako i koliko je jadan. Oni kojima to previše zasmeta ili odu u kriminalce ili naprasno pomisle da mogu da lete i za pistu izaberu Brankov most. Većina ipak, prosto, to trpi. Šta će živ čovek. Dobro, ima i onih koji odu u politiku, no njih nije sramota ni od Boga ni od ljudi, ali pošto previše vole sebe ne pokušavaju da lete, niti valjaju robu na ulici kad je bolje operisati pod imunitetom.

Nego, zašto ja vama ovo govorim. Pa zbog Agima Čekua. I posle ovog hapšenja i puštanja, osećam se gore nego kad onaj sirotan vidi (na komšijinom televizoru) reklamu za akcijsku cenu suvog vrata od 321 dinar,  a zna da u džepu nema ni 32 dinara i jednu paru.  A i kad bude imao kupiće hleb i mleko i, možda, alpsku salamu. Naime, znam da živim u državi koja je dovoljno jadna (i ja i vi sa njom) da ne mora neki tamo Tuta Bugarin u ulozi ministra (pa još zemlje članice EU) da mi time maše pred nosem. Koji ga moj hapsite kad znate da je verovatnoća da on u zatvoru provede više od dva dana jednaka tome da Dobrica Ćosić oženi Latinku Perović. Šta, kao time se Čeku i ostala banda drži pod kontrolom i pokazuje im se da lanac nije toliko dug, da su karike i dalje čvrste i da mogu da ga vrate u kućicu kad god požele? Pa? Nek je i tako (mada sumnjam) što to radite mašući meni pred nosem. Evo, priznajem, jadan sam, bedan sam, imam predstavnike nemam vladare, imam vladare nemam državnike, imam izbore ali drugi biraju. Pa meni ni operater u Telekomu ( a večeras i u Telenoru) neće da se javi. Nemoj još i ti Tuto, brate Bugarine. Kad sledeći put vidiš Čekua, pomiluj ga po onoj ćeli i kaži: putuj Agime, da ne stajemo na muku Zorziju.

Povezani tekstovi:

• Nema povezanih tekstova